Cr­na Go­ra je odav­no za­stra­ni­la sa pu­ta eko­lo­ške dr­ža­ve i ta­kav epi­tet ne mo­že oprav­da­ti s ob­zi­rom na ka­ta­stro­fal­nu de­va­sta­ci­ju pri­rod­nih re­sur­sa, za­ga­đe­nje i grad­njom uni­šte­nu oba­lu i zbog pro­je­ka­ta ko­je Vla­da pla­ni­ra, ja­sno je da će eko­lo­ška osta­ti sa­mo na pa­pi­ru, po­ru­či­li su sa­go­vor­ni­ci „Da­na“. Oni su, po­vo­dom 26. go­di­šnji­ce od pro­gla­še­nja Cr­ne Go­re eko­lo­škom dr­ža­vom, po­ru­či­li da je kraj­nje vri­je­me da se sta­ne na put de­struk­ci­ji ži­vot­ne sre­di­ne.
Iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca Grin ho­u­ma Na­ta­ša Ko­va­če­vić po­ru­či­la je da je Cr­na Go­ra odav­no za­stra­ni­la sa pu­ta eko­lo­ške dr­ža­ve i da su da­nas ne sa­mo traj­no i bes­po­vrat­no uni­šte­ni naj­ljep­ši obal­ni i za­šti­će­ni pri­rod­ni pro­sto­ri, ne­go i od­red­ni­ca iz Usta­va o ga­ran­to­va­noj „zdra­voj i za­šti­će­noj ži­vot­noj sre­di­ni“ gra­đa­na u ne­kim pod­ruč­ji­ma, po­put Plje­va­lja, ne va­ži. Ona je upo­zo­ri­la da je po­ra­ža­va­ju­ća si­tu­a­ci­ja sa te­re­na.
– Ot­pad iz do­ma­ćin­sta­va, opa­sni i in­du­strij­ski je svu­da oko nas, na oba­la­ma i naj­ljep­šim ri­je­ka­ma po­put Ta­re, Mo­ra­če, Li­ma, Ibra sa ci­je­lim grad­skim sme­tli­šti­ma, dok se fe­ka­li­je iz gra­do­va još uvi­jek iz­li­va­ju di­rekt­no u sve na­še vo­do­to­ko­ve osim u Bu­dvi, Moj­kov­cu i Ža­blja­ku. Mor­ska oba­la je traj­no uni­šte­na i obez­vri­je­đe­na ne­u­ku­snim i di­le­tant­skim pla­ni­ra­njem i be­ton­skim struk­tu­ra­ma, či­me se sta­lo na kraj lje­po­ti pred­je­la i tra­di­ci­o­nal­nom gra­di­telj­stvu Pe­ra­sta, Ko­to­ra, Pe­trov­ca itd – uka­za­la je Ko­va­če­vić za „Dan“, do­da­ju­ći da su po­zi­tiv­ni po­ma­ci to­li­ko mi­ni­mal­ni da se ne pri­mje­ću­ju u mo­ru in­ten­ziv­nih de­va­sta­ci­ja.
Is­ta­kla je da Cr­na Go­ra ne oprav­da­va i ne mo­že da oprav­da epi­tet eko­lo­ške dr­ža­ve, s ob­zi­rom na ka­ta­stro­fal­nu de­va­sta­ci­ju i sta­nje pri­rod­nih re­sur­sa, kon­ti­nu­i­ra­na i pre­ko­mjer­na za­ga­đe­nja va­zdu­ha i vo­da, grad­njom uni­šte­nu oba­lu.
– Ovom se do­da­ju pla­ni­ra­ne me­ga­lo­man­ske in­ve­sti­ci­je po­put dru­gog blo­ka TE Plje­vlja, eks­plo­a­ta­ci­ja naf­te i ga­sa iz Ja­dra­na, ve­li­kih HE na Mo­ra­či i ma­le HE na sje­ve­ru Cr­ne Go­re i slič­no – do­da­la je ona.
Ko­va­če­vić je is­ta­kla da pro­je­kat sa­na­ci­je eko­lo­ških cr­nih ta­ča­ka i po­sli­je tri go­di­ne ne pro­iz­vo­di kon­kret­ne re­zul­ta­te iako je pre­u­zet kre­dit od 50 mi­li­o­na eura.
– Kraj­nje je vri­je­me da ne­ko pre­u­zme kri­vič­nu od­go­vor­nost za ne­re­a­li­za­ci­ju ovog pro­jek­ta – po­ru­či­la je ona.
Ko­va­če­vić je na­gla­si­la da je kul­mi­na­ci­ja lo­šeg upra­vlja­nja i eko­lo­ških po­ra­za do­stig­nu­ta kroz naj­no­vi­ji Za­kon o pla­ni­ra­nju i iz­grad­nji obje­ka­ta.
Alek­san­dar Pe­ro­vić, iz Eko­lo­škog po­kre­ta ,,Ozon“, upo­zo­rio je da sa­da, mo­žda vi­še ne­go ika­da u pro­šlo­sti, pri­rod­nim re­sur­si­ma u Cr­noj Go­ri pri­je­ti traj­na de­va­sta­ci­ja, to­tal­no uni­šte­nje, ko­je bi do­ve­lo do eko­si­stem­ske ka­ta­stro­fe a či­je bi po­sle­di­ce osje­ća­le mno­ge bu­du­će ge­ne­ra­ci­je.
– Uzur­pa­ci­ja pro­sto­ra ne­plan­skom i plan­skom grad­njom, za­ga­đe­nje va­zdu­ha, oku­pa­ci­ja ri­je­ka ši­rom Cr­ne Go­re iz­gra­đe­nim i pla­ni­ra­nim mi­ni-hi­dro­e­lek­tra­na­ma, za­što ne­ma ni­ka­kve eko­lo­ške i eko­nom­ske lo­gi­ke sa aspek­ta jav­nog in­te­re­sa, de­gra­da­ci­ja ze­mlji­šta naj­pri­mi­tiv­ni­jim na­či­nom de­po­no­va­nja raz­li­či­tih vr­sta ot­pa­da, de­va­sta­ci­ja šum­skih kom­plek­sa ne­le­gal­nom sje­čom, uni­šta­va­nje ze­le­nih po­vr­ši­na u grad­skim zo­na­ma, kri­vo­lov, sa­mo su ne­ki pri­mje­ri ko­ji bi tre­ba­lo da nas sve po­zo­vu na ak­ci­ju. Ako uz to do­da­mo i in­si­sti­ra­nje Vla­de na grad­nji dru­gog blo­ka TE Plje­vlja, otvo­re­nu op­ci­ju za iz­grad­nju spa­li­o­ni­ce ot­pa­da u Nik­ši­ću, ne­pra­vil­no­sti i kon­tro­ver­ze oko po­stro­je­nja za pre­či­šća­va­nje ot­pad­nih vo­da u Nik­ši­ču i Bu­dvi, ot­por mje­šta­na Bo­tu­na pre­ma ta­kvom po­stro­je­nju ko­ji će se gra­di­ti za po­tre­be glav­nog gra­da Pod­go­ri­ce, pot­pu­no je ja­sno da je Usta­vom pre­po­znat raz­voj­ni pra­vac eko­lo­ške dr­ža­ve na­ža­lost sa­mo ,,mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru“ – ka­zao je Pe­ro­vić za „Dan“.
On je is­ta­kao da od­re­đe­ni cen­tri mo­ći i nji­ma bli­ske in­te­re­sne gru­pe ko­ri­ste ne­za­in­te­re­so­va­nost jav­no­sti i iz­ra­že­nu po­li­tič­ku kri­zu pa po­ku­ša­va­ju da pri­svo­je sve ono što je pri­rod­ni re­surs dru­štva u cje­li­ni, ka­ko bi pro­fi­ti­ra­li i ste­kli lič­ne ko­ri­sti.
Cr­na Go­ra je pro­gla­še­na eko­lo­škom dr­ža­vom od­lu­kom Skup­šti­ne, na za­sje­da­nju odr­ža­nom 20. sep­tem­bra 1991. go­di­ne na Ža­blja­ku. Po­sla­ni­ci ta­da­šnjeg par­la­men­ta usvo­ji­li su De­kla­ra­ci­ju o pro­gla­še­nju Cr­ne Go­re za eko­lo­šku dr­ža­vu.A.O.


MORT: Ostva­ren pro­gres

Iz Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma (MORT) ka­za­li su da su to­kom pro­te­klih 10 go­di­na na­ro­či­to in­ten­zi­vi­ra­ne ak­tiv­no­sti ko­je su kao re­zul­tat ima­le do­no­še­nje pro­pi­sa usmje­re­nih na za­šti­tu i una­pre­đe­nje ži­vot­ne sre­di­ne. To se, po nji­ho­voj ocje­ni, ogle­da u sve ve­ćoj uklju­če­no­sti ci­vil­nog dru­štva u kre­i­ra­nje po­li­ti­ke ži­vot­ne sre­di­ne, in­for­mi­sa­nju gra­đa­na u ovoj obla­sti, po­di­za­nju svi­je­sti jav­no­sti u pi­ta­nji­ma oču­va­nja ži­vot­ne sre­di­ne.
– Da­nas, na­kon 26 go­di­na mo­že­mo reći da je una­pri­je­đen di­ja­log sa su­sjed­nim dr­ža­va­ma bu­du­ći da ži­vot­na sre­di­na ne po­zna­je ad­mi­ni­stra­tiv­ne gra­ni­ce, di­ja­log sa ci­vil­nim dru­štvom, a u do­broj mje­ri kre­i­ran je i nor­ma­tiv­no prav­ni okvir u ci­lju za­šti­te i una­pre­đe­nja ži­vot­ne sre­di­ne ko­ji je go­to­vo pot­pu­no uskla­đen sa prav­nom te­ko­vi­nom EU. Pro­gres ko­ji je ostva­ren u od­no­su na pro­šlu go­di­nu od­no­si se na pro­ces pri­stu­pa­nja EU u svje­tlu či­nje­ni­ce da je Cr­na Go­ra u fi­nal­noj fa­zi usa­gla­ša­va­nja tek­sta pre­go­va­rač­ke po­zi­ci­je za Po­gla­vlje 27 – Ži­vot­na sre­di­na i kli­mat­ske pro­mje­ne sa Evrop­skom ko­mi­si­jom – ka­za­li su iz MORT-a.