Ustav­ni sud Cr­ne Go­re oci­je­nio je ne­u­stav­nim od­red­be vla­di­nog Za­ko­na o iz­vr­še­nju od­lu­ke tog su­da, ko­jim su ko­ri­sni­ce na­kna­da za tro­je i vi­še dje­ce, ko­je su to pra­vo ste­kle po osno­vu rad­nog sta­ža, ali na od­re­đe­no vri­je­me, osta­le bez ika­kvog pri­ma­nja. Sud je na ju­če­ra­šnjoj sjed­ni­ci oci­je­nio dis­kri­mi­na­tor­skim te od­red­be po ini­ci­ja­ti­vi De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re.
Po od­lu­ci Ustav­nog su­da, pre­ma ne­zva­nič­nim sa­zna­nji­ma „Da­na“, pra­vo na na­kna­du pri­pa­šće i že­na­ma ko­je su bi­le an­ga­žo­va­ne na od­re­đe­no vri­je­me, a ko­je su osta­le bez na­kna­da i u ogra­ni­če­nom pe­ri­o­du od tri do pet go­di­na. Ka­ko je za „Dan“ po­ja­šnje­no, vid rad­nog od­no­sa, na od­re­đe­no ili neo­d­re­đe­no vri­je­me, ne mo­že bi­ti fak­tor za ogra­ni­ča­va­nje pra­va na na­kna­du.
Ne­zva­nič­no je za naš list re­če­no da osta­li pred­lo­zi iz ini­ci­ja­ti­va, ko­ji se od­no­se na maj­ke ko­je su pra­vo na na­kna­du ostva­ri­le po osno­vu du­go­roč­ne ne­za­po­sle­no­sti, kao i oni ko­ji se od­no­se na ne­u­stav­nost ogra­ni­ča­va­ju­ćeg pe­ri­o­da pri­ma­nja na­kna­da na tri do pet go­di­na, ni­je­su do­bi­li po­dr­šku ve­ći­ne su­di­ja.
Na­kon što je Ustav­ni sud uki­nuo od­red­be za­ko­na ko­ji­ma su na­kna­de uve­de­ne u cr­no­gor­sko za­ko­no­dav­stvo, ci­je­ne­ći ih dik­sri­mi­na­tor­skim, Vla­da je utvr­di­la no­vi akt ko­jim ih je fak­tič­ki uki­nu­la. Bez ika­kvih pri­ma­nja osta­lo je oko 13.000 že­na, ko­je su to pra­vo ostva­ri­le po osno­vu pri­ja­vlji­va­nja na evi­den­ci­ju ne­za­po­sle­no­sti, i pre­ko 4.000 pen­zi­o­ner­ki. U ne­za­vi­dan po­lo­žaj su do­ve­de­ne maj­ke ko­je su ima­le rad­ni od­nos na od­re­đe­no vri­je­me, a pre­ko 15, od­no­sno 25 go­di­na rad­nog sta­ža. One su osta­le i bez na­kna­da i bez po­sla, ali će im, naj­vje­ro­vat­ni­je, po ovoj od­lu­ci su­da na­kna­de bi­ti vra­će­ne.
Vla­da je ra­ni­je pred­lo­ži­la, a Skup­šti­na usvo­ji­la, da na­kna­de pri­ma­ju sa­mo že­ne ko­je su na­pu­sti­le stal­ni po­sao, ali to pra­vo ima­će naj­vi­še pet go­di­na. Amand­ma­nom De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS) bez na­kna­da su osta­le že­ne ko­je su bi­le u rad­nom od­no­su na od­re­đe­no vri­je­me.
Ini­ci­ja­ti­vu za ocje­nu ustav­no­sti ovog za­ko­na pod­ni­je­lo je pet po­sla­ni­ka De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re i že­ne De­mo­krat­skog fron­ta.
Pod­no­si­o­ci ini­ci­ja­ti­ve su ci­je­ni­li da ta­kav na­čin iz­vr­še­nja od­lu­ke Ustav­nog su­da do sa­da ni­je za­bi­lje­žen u ra­du tog su­da, ni­ti u ra­du cr­no­gor­skog par­la­men­ta, te da je ne­do­pu­sti­vo uki­da­ti ste­če­na pra­va maj­ka­ma.
Oni su uka­za­li da je Za­ko­nom o so­ci­jal­noj i dje­či­joj za­šti­ti, ko­jim su na­kna­de uve­de­ne, dr­ža­va ga­ran­to­va­la maj­ka­ma da pra­vo na na­kna­du po osno­vu ro­đe­nja tro­je ili vi­še dje­ce pred­sta­vlja nji­ho­vo do­ži­vot­no pra­vo. To pra­vo, do do­no­še­nja za­ko­na o ko­jem je Ustav­ni sud ju­če ras­pra­vljao, ostva­ri­la je 22.051 maj­ka u Cr­noj Go­ri.
– Vla­da je bi­la du­žna da uva­ži le­gi­tim­na oče­ki­va­nja svih ko­ri­sni­ca pra­va na na­kna­du da im jed­nom pri­zna­to pra­vo na do­ži­vot­nu na­kna­du po osno­vu ro­đe­nja tro­je ili vi­še dje­ce ne­će bi­ti uki­nu­to na na­čin ko­ji bi ih sta­vio u ne­po­volj­ni­ju prav­nu i fak­tič­ku si­tu­a­ci­ju od one u ko­joj su bi­le kad su zbog pri­hva­ta­nja do­ži­vot­ne na­kna­de pre­ki­nu­le svoj do­ta­da­šnji rad­ni od­nos, ili su pre­ki­nu­le sa ko­ri­šće­njem pra­va na pen­zi­ju, ili su se od­ja­vi­le sa evi­den­ci­je Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje – sma­tra­ju pod­no­si­o­ci ini­ci­ja­ti­va.
Uka­za­no je da je ve­li­ki broj ko­ri­sni­ca ovog pra­va ospo­re­nim za­ko­nom do­ve­den u ne­po­volj­ni­ju prav­nu i fak­tič­ku si­tu­a­ci­ju od one u ko­joj su bi­le ka­da su zbog pri­hva­ta­nja do­ži­vot­ne na­kna­de pre­ki­nu­le svoj do­ta­da­šnji rad­ni od­nos.
– Raz­li­ka u tret­ma­nu ko­ri­sni­ca pra­va na na­kna­du, ko­je su se na­la­zi­le u slič­nim si­tu­a­ci­ja­ma u po­gle­du nji­ho­vog rad­no-prav­nog sta­tu­sa, bez objek­tiv­nog je i ra­zum­nog oprav­da­nja, i pre­ma prak­si Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va, sma­tra se su­prot­nom čl. 14 Evrop­ske kon­ven­ci­je i čl. 1 Pro­to­ko­la 12 uz Evrop­sku kon­ven­ci­ju. Od­red­be čla­na 2 ospo­re­nog za­ko­na ni­su u sa­gla­sno­sti ni sa od­red­ba­ma: čla­na 8, stav 1 Usta­va Cr­ne Go­re ko­jim je za­bra­nje­na sva­ka ne­po­sred­na ili po­sred­na dis­kri­mi­na­ci­ja po bi­lo kom osno­vu, čla­na 17 stav 2 Usta­va Cr­ne Go­re ko­jim je za­jem­če­no da su svi pred za­ko­nom jed­na­ki, bez ob­zi­ra na bi­lo ka­kvu po­seb­nost ili lič­no svoj­stvo – na­vo­di se u ini­ci­ja­ti­vi.
Pod­no­si­o­ci ini­ci­ja­ti­va sma­tra­ju da je ovaj za­kon ne­hu­man i da ne bi mo­gao bi­ti svoj­stven dru­štvu so­ci­jal­ne prav­de i vla­da­vi­ne pra­va.
Sma­tra­ju da ni­je de­fi­ni­san va­ljan le­gi­ti­man cilj ko­ji se po­sti­že raz­li­či­tim tre­ti­ra­njem maj­ki, ni­ti je oda­bra­no sred­stvo pri­mje­re­no i sra­zmjer­no za ostva­re­nje le­gi­tim­nog ci­lja. A.O.


Bez od­lu­ke o tor­tu­ri

Ustav­ni sud ju­če ni­je od­lu­čio da li će tra­ži­ti od Vla­de, u či­joj je nad­le­žno­sti Upra­va po­li­ci­je, da spro­ve­de nje­go­vu od­lu­ku o te­melj­noj i ne­za­vi­snoj is­tra­zi po­li­cij­ske tor­tu­re u Za­la­tar­skoj uli­ci, iz ok­to­bra 2015. go­di­ne. Su­di­je su bi­le po­di­je­lje­ne i tro­je je gla­sa­lo da Vla­da tre­ba da spro­ve­de tu od­lu­ku, a tro­je je bi­lo pro­tiv.
Za „Dan“ je re­če­no da će se o to­me gla­sa­ti po­no­vo.