Pod­ruč­ni or­gan za pre­kr­ša­je Pod­go­ri­ca i Vi­je­će za pre­kr­ša­je Cr­ne Go­re po­vri­je­di­li su pra­vo na slo­bo­du iz­ra­ža­va­nja di­rek­to­ru Is­tra­ži­vač­kog cen­tra MANS-a De­ja­nu Mi­lov­cu, ko­ga su ka­zni­li jer je na ta­bli Ustav­nog su­da, to­kom jed­nog per­for­man­sa, za­li­je­pio na­ljep­ni­cu „Ustav­ni sud Pr­ve fa­mi­li­je“. To je ju­če ve­ći­nom gla­so­va utvr­dio Ustav­ni sud Cr­ne Go­re.
Mi­lo­vac je od­lu­kom pod­go­rič­kog pre­kr­šaj­nog su­da ka­žnjen sa 600 eura zbog „kr­še­nja“ ugle­da Ustav­nog su­da. Vi­je­će su­da za pre­kr­ša­je je, po­stu­pa­ju­ći po žal­bi, pre­i­na­či­lo pre­su­du i Mi­lov­ca ka­zni­lo sa 400 eura.
U ustav­noj žal­bi je is­tak­nu­to da su u po­stup­ku do­no­še­nja od­lu­ka Pod­ruč­nog or­ga­na za pre­kr­ša­je u Pod­go­ri­ci i Vi­je­ća za pre­kr­ša­je Cr­ne Go­re Mi­lov­cu po­vri­je­đe­na osnov­na ljud­ska pra­va, pra­vo na pra­vič­no i jav­no su­đe­nje u ra­zum­nom ro­ku pred ne­za­vi­snim, ne­pri­stra­snim i za­ko­nom usta­no­vlje­nim su­dom, pra­vo na slo­bo­du iz­ra­ža­va­nja i pra­vo na slo­bo­du mir­nog oku­plja­nja.
Mi­lo­vac je 12. ju­la 2012. go­di­ne, za­jed­no sa osta­lim ak­ti­vi­sti­ma NVO MANS, uče­sto­vo­vao u per­for­man­su is­pred zgra­de Ustav­nog su­da Cr­ne Go­re, zbog ne­po­stu­pa­nja tog su­da po ini­ci­ja­ti­vi za ocje­nu za­ko­ni­to­sti za­ko­na ko­jim se gra­đa­ni­ma na­me­ću no­ve tak­se­ne oba­ve­ze ra­di obez­bje­đe­nja li­kvid­no­sti dr­žav­nog bu­dže­ta ugro­že­nog ak­ti­vi­ra­njem dr­žav­nih ga­ran­ci­ja da­tih Kom­bi­na­tu alu­mi­ni­ju­ma u Pod­go­ri­ci.
– Tom pri­li­kom pod­no­si­lac je, u pri­su­stvu vi­še po­li­ca­ja­ca ko­ji su to pa­siv­no po­sma­tra­li, pre­ko ta­ble Ustav­nog su­da na­li­je­pio na­ljep­ni­cu sa nat­pi­som „Ustav­ni sud Pr­ve fa­mi­li­je“ – na­vo­di se u ustav­noj žal­bi.
Pro­tiv nje­ga je po­li­ci­ja pod­ni­je­la za­htjev za po­kre­ta­nje pre­kr­šaj­nog po­stup­ka zbog sum­nje da je po­či­nio pre­kr­šaj iz Za­ko­na o jav­nom re­du i mi­ru, od­no­sno sa na­vo­di­ma da je ozna­ku Ustav­nog su­da uči­nio ne­po­dob­nom za upo­tre­bu. U me­đu­vre­me­nu je Sa­vjet za gra­đan­sku kon­tro­lu ra­da po­li­ci­je do­nio za­klju­čak da je po­li­ci­ja pre­ko­ra­či­la za­kon­ska ovla­šće­nja po­zi­va­njem pod­no­si­o­ca i da je pre­kr­ši­la od­red­be Za­ko­ni­ka o kri­vič­nom po­stup­ku.
To­kom su­đe­nja, ka­ko je kon­sta­to­va­no u žal­bi, su­di­ja je od­bi­la sve pred­lo­ge od­bra­ne o sa­slu­ša­nju svje­do­ka i re­kon­struk­ci­ju do­ga­đa­ja.
– Od­bra­na je po­seb­no uka­za­la da je su­di­ju u ovom pred­me­tu ime­no­va­la Vla­da, od­no­sno iz­vr­šna vlast na pet go­di­na i da Vla­da od­lu­ču­je o ra­zr­je­še­nju i pri­vre­me­nom uda­lje­nju sa du­žno­sti, da je u kon­ret­nom slu­ča­ju Vla­da, od­no­sno iz­vr­šna vlast pre­ko Upra­ve po­li­ci­je, ta­ko­đe i pod­no­si­lac za­htje­va i da objek­ti­van pri­stup u ocje­ni ne­za­vi­sno­sti su­di­je po­ka­zu­je da na­čin iz­bo­ra su­di­je i oči­gled­na za­vi­snost od jed­ne od stra­na­ka u po­stup­ku či­ni ne­spor­nim da ne da­je ni mi­ni­mum ga­ran­ci­ja da će okri­vlje­nom su­di­ti ne­za­vi­sno, ka­ko mu ga­ran­tu­je član 6 Evrop­ske kon­ven­ci­je za za­šti­tu ljud­skih pra­va i osnov­nih slo­bo­da. Ta­ko­đe, is­tak­nu­to je da je su­di­ja pri­hva­ta­njem svih do­ka­za po­li­ci­je i od­bi­ja­njem svih do­ka­za od­bra­ne naj­bru­tal­ni­je pre­kr­ši­la pra­vo na jed­na­kost stra­na, da su svi svje­do­ci ko­ji su sa­slu­ša­ni po­li­caj­ci, od­no­sno da su svje­do­ci, pod­no­si­lac za­htje­va i su­di­ja ko­ja su­di svi či­nov­ni­ci Vla­de i da se na taj na­čin kr­še osnov­na ljud­ska pra­va pod­no­si­o­ca u kom smi­slu su, ta­ko­đe, ci­ti­ra­ne pre­su­de Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va – kon­sta­to­va­no je u ustav­noj žal­bi ko­ju je Ustav­ni sud ju­če usvo­jio sa če­ti­ri gla­sa za i tri pro­tiv.
Na­ve­de­no je da je Mi­lo­vac pre­ko per­for­man­sa, na jav­nom mje­stu is­pred Ustav­nog su­da, sa­op­šta­vao in­for­ma­ci­je i dru­gi­ma pre­no­sio ide­je o ra­du tog or­ga­na, na na­čin što je na­li­je­pio na­ljep­ni­cu sa nat­pi­som „Ustav­ni sud Pr­ve fa­mi­li­je“.
– Pi­ta­nje ko­je je bi­lo raz­log per­for­man­sa is­pred zgra­de Ustav­nog su­da i ko­je je bi­lo raz­log da pod­no­si­lac sa­op­šti mi­šlje­nje da je to sud „pr­ve fa­mi­li­je” bi­lo je pi­ta­nje od jav­nog in­te­re­sa i od­no­si­lo se na ne­po­stu­pa­nje tog su­da po ini­ci­ja­ti­vi za ocje­nu ustav­no­sti Za­ko­na o tak­sa­ma ko­ji tro­ško­ve ko­rup­ci­je sta­vlja na te­ret gra­đa­na. Šta­vi­še, mi­šlje­nje ko­je je pod­no­si­lac iz­nio o Ustav­nom su­du – da je to sud „pr­ve fa­mi­li­je”, pot­pu­no je oprav­da­no i za­sno­va­no na ne­spor­nim či­nje­ni­ca­ma – na­vo­di se u žal­bi.
Uka­za­no je da su­do­vi ne smi­ju sank­ci­o­ni­sa­ti bi­lo ka­kvo kri­ti­ko­va­nje – iz­ra­že­no ri­je­či­ma, ge­sto­vi­ma, sli­ka­ma ni­ti na bi­lo ko­ji dru­gi na­čin ta­kvih ap­strakt­nih poj­mo­va kao što je ta­bla Ustav­nog su­da.
– U de­mo­krat­skim dru­štvi­ma kri­ti­ko­va­nje onih ko­ji vr­še vlast (bi­lo po­je­di­na­ca, bi­lo in­sti­tu­ci­ja) pred­sta­vlja osnov­no pra­vo i du­žnost me­di­ja, obič­nih po­je­di­na­ca i dru­štva u cje­li­ni. Ta­ko, uni­šta­va­nje ili „vri­je­đa­nje“ dr­žav­nog sim­bo­la iz­ra­ža­va­lo bi ne­či­je ne­sla­ga­nje ili kri­ti­ko­va­nje ne­kih po­li­tič­kih od­lu­ka, ak­tiv­no­sti jav­nih or­ga­na vla­sti, jav­ne po­li­ti­ke u od­re­đe­nim obla­sti­ma ili bi­lo šta dru­go u ve­zi sa vr­še­njem vla­sti. Ta­kvo ne­sla­ga­nje ili kri­ti­ko­va­nje mo­ra bi­ti slo­bod­no jer je to je­di­ni na­čin da se jav­no ras­pra­vi o ne­pra­vil­no­sti­ma i iz­na­đe mo­gu­će rje­še­nje – pi­še u ustav­noj žal­bi. A.O.


Po­če­li da pri­mje­nju­ju evrop­sku prak­su

Advo­kat Ve­se­lin Ra­du­lo­vić je za „Dan“ ka­zao da još ni­je do­bio od­lu­ku Ustav­nog su­da po ustav­noj žal­bi ko­ju je pod­nio u ime De­ja­na Mi­lov­ca. On je is­ta­kao da po­zdra­vlja ta­kvu od­lu­ku, po­seb­no kod či­nje­ni­ce da su, ka­ko na­vo­di, po­li­ci­ja i sud za pre­kr­ša­je u kon­kret­nom slu­ča­ju kr­ši­li osnov­na ljud­ska pra­va pod­no­si­o­ca sa oprav­da­njem da šti­te ugled Ustav­nog su­da.
– Va­žno je da je Ustav­ni sud po­čeo u ne­kim pred­me­ti­ma kao što je ovaj da pri­mje­nju­je evrop­ske stan­dar­de i prak­su Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va jer na taj na­čin omo­gu­ća­va da se po­vre­da pra­va utvr­di i pre­du­zmu rad­nje za ot­kla­nja­nje po­sle­di­ce ta­kvih po­vre­da pred do­ma­ćim or­ga­ni­ma, bez po­tre­be obra­ća­nja Evrop­skom su­du za ljud­ska pra­va. Ta­ko­đe, oče­ku­jem da će su­di­je su­da za pre­kr­ša­je naj­zad po­ka­za­ti ele­men­tar­nu ne­za­vi­snost u ra­du i po­če­ti da pri­mje­nju­ju prak­su Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va. Do sa­da ni­je­su po­ka­za­li ka­pa­ci­te­te za ta­kav rad, već su po­stu­pa­li uglav­nom po na­lo­zi­ma or­ga­na iz­vr­šne vla­sti či­jom vo­ljom su i po­če­li su­dij­sku ka­ri­je­ru – po­ru­čio je Ra­du­lo­vić.