Ce­ti­nja­nin Mi­lo­rad Stan­ko­vić ka­zao je da pred­sjed­nik Vi­šeg su­da Bo­ris Sa­vić ni­je že­lio da se ba­vi do­ka­zi­ma pro­tiv do­sko­ra­šnjeg gra­do­na­čel­ni­ka Ce­ti­nja i no­vog mi­ni­stra kul­tu­re Alek­san­dra Bog­da­no­vi­ća i osta­lih ko­ji su bi­li ob­u­hva­će­ni nje­go­vom op­tu­žni­com. Ra­di se o pred­me­tu u ko­jem je vi­je­će Ape­la­ci­o­nog su­da do­ni­je­lo rje­še­nje da je Sa­vić prak­tič­no tri pu­ta ne­za­ko­ni­to sam kon­tro­li­sao op­tu­žni­cu i do­no­sio rje­še­nja ko­ji­ma je oslo­ba­đao kri­vi­ce Bog­da­no­vi­ća, iako je o to­me tre­ba­lo da od­lu­ču­je vi­je­će sa­sta­vlje­no od tro­je su­di­ja.
Stan­ko­vić je re­a­go­vao na iz­ja­vu sa­vjet­ni­ce za od­no­se sa jav­no­šću Vi­šeg su­da Aide Mu­zu­ro­vić, ko­je je ob­ja­vlje­no 4. ja­nu­a­ra u tek­stu „Ne­za­ko­ni­to tri pu­ta oba­ra­na op­tu­žni­ca“.
– Osim što je sa­vjet­ni­ca Aida Mu­zu­ro­vić je i sa­vjet­ni­ca su­di­je – pred­sjed­ni­ka su­da Bo­ri­sa Sa­vi­ća i za­pi­sni­čar u sva tri rje­še­nja ko­ja je po­ni­šti­lo vi­je­će Ape­la­ci­o­nog su­da u sa­sta­vu Rad­mi­la Mi­ju­ško­vić, Mi­lić Me­do­je­vić i Mu­ši­ka Du­jo­vić. Vi­ši sud pro­iz­volj­no, neo­sno­va­no i za­kon­ski ne­u­te­me­lje­no tvr­di da spor­ne od­lu­ke ni­je­su re­zul­tat nje­go­vog ne­za­ko­ni­tog po­stu­pa­nja i po­red to­ga što se u tek­stu ci­ti­ra dio obra­zlo­že­nja od­lu­ke Ape­la­ci­o­nog su­da od 26. de­cem­bra 2017. go­di­ne. Ja­sno je da zbog te okol­no­sti ni u pret­hod­na dva slu­ča­ja ni­je mo­gao od­lu­či­va­ti su­di­ja po­je­di­nac, zbog če­ga su sva tri rje­še­nja re­zul­tat ne­za­ko­ni­tog po­stu­pa­nja Vi­šeg su­da, a ne raz­li­či­tog tu­ma­če­nja jed­ne spe­ci­fic­ne prav­ne si­tu­a­ci­je – ka­zao je Stan­ko­vić.
Do­dao je da se u od­go­vo­ru Mu­zu­ro­vi­će­ve na­vo­di­lo da je „pred­sjed­nik su­da od­lu­ke o od­ba­ča­ju do­no­sio kao pred­sjed­nik vi­je­ća na osno­vu ovla­šće­nja ko­ja mu da­je za­kon, jer se pod­ni­je­ti akt ni­je mo­gao tre­ti­ra­ti kao op­tu­žni­ca“.
– To ni­je isti­na jer pred­sjed­nik su­da uop­šte ni­je imao ovla­šće­nja da od­lu­ču­je, a ka­da je već od­lu­či­vao to je ura­dio po­gre­šno, ta­ko što je „po­sva­đao“ čl. 204 st. 3 Za­ko­na o kri­vič­nom po­stup­ku (ZKP) sa čl. 292-295 ZKP-a, što po­tvr­đu­je rje­še­nje Ape­la­ci­o­nog su­da od 18. ju­la 2017. go­di­ne. Ne­ka jav­nost pro­su­di ko­li­ko kre­di­bi­li­te­tu Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci do­pri­no­si či­nje­ni­ca da se po žal­ba­ma jed­ne ne­u­ke stran­ke tri pu­ta za­re­dom oba­ra­ju ne­za­ko­ni­te od­lu­ke nje­go­vog pred­sjed­ni­ka – na­veo je Stan­ko­vić u svom re­a­go­va­nju.
Do­dao je da bi na tu či­nje­ni­cu tre­ba­lo da se osvr­nu mi­ni­star prav­de Zo­ran Pa­žin i pred­sjed­ni­ca Vr­hov­nog su­da Ve­sna Me­de­ni­ca.
– Ne­i­sti­na je i da je do sa­da Vi­ši sud u cje­lo­sti po­stu­pao po ukid­nim od­lu­ka­ma Ape­la­ci­o­nog su­da. Me­ni kao ošte­će­nom Vi­ši sud do sa­da ni­je do­sta­vljao op­tu­žni­cu da bih je is­pra­vio i do­pu­nio, već je to bio pod­ne­sak, ka­ko su ga po­gre­šno tre­ti­ra­li. Pre­ma čl. 293 st. 6, kad sud utvr­di da po­sto­je gre­ške ili ne­do­sta­ci u op­tu­žni­ci iz čl. 292, vra­ti­će je da se za­pa­že­ni ne­do­sta­ci ot­klo­ne ili da se is­tra­ga do­pu­ni, od­no­sno spro­ve­de, na­kon če­ga je tu­ži­lac du­žan da u ro­ku od tri da­na pod­ne­se is­pra­vlje­nu op­tu­žni­cu ili da u ro­ku od dva mje­se­ca do­pu­ni is­tra­gu ili je spro­ve­de – sma­tra Stan­ko­vić.
Po­seb­no je is­ta­kao od­red­bu čla­na 293 st. 7 ZKP-a.
– Taj član gla­si: „Ako je po­treb­no bo­lje raz­ja­šnje­nje stva­ri da bi se is­pi­ta­la oprav­da­nost op­tu­žni­ce ošte­će­nog kao tu­ži­o­ca, sud će op­tu­žni­cu do­sta­vi­ti su­di­ji za is­tra­gu da u ro­ku od dva mje­se­ca pre­du­zme od­re­đe­ne do­ka­zne rad­nje“. To je ne­što što je pro­pu­sti­lo da ura­di, pr­vo Spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo ne mi­je­ša­ju­ći se u svoj po­sao, a na­kon to­ga i Vi­ši sud, pot­cje­nju­ju­ći ošte­će­nog kao tu­ži­o­ca, kao ne­u­ku stran­ku – za­klju­čio je Stan­ko­vić.
Vl.O.