Ak­tivnosti na otva­ra­nju po­gla­vlja 27 za pre­go­vo­re sa Evrop­skom ko­mi­si­jom, kre­ću se za­do­vo­lja­va­ju­ćom di­na­mi­kom, ka­zao je za „Dan” mi­ni­star odr­ži­vog raz­bo­ja i tu­ri­zma Pa­vle Ra­du­lo­vić. On je pod­sje­tio da je u ju­lu 2016. go­di­ne Evrop­ska ko­mi­si­ja po­tvr­di­la da je Cr­na Go­ra is­pu­ni­la po­sta­vlje­no mje­ri­lo za otva­ra­nje po­gla­vlja 27.
– To­kom mar­ta 2017. go­di­ne Sa­vjet mi­ni­sta­ra EU je na­kon raz­ma­tra­nja Iz­vje­šta­ja o is­pu­nje­nju po­čet­nog mje­ri­la za po­gla­vlje 27, oba­vi­je­stio Cr­nu Go­ru da je svih 28 dr­ža­va čla­ni­ca jed­no­gla­sno za­klju­či­lo da se Cr­na Go­ra sma­tra sprem­nom da poč­ne pre­go­vo­re u po­gla­vlju 27, či­me smo po­zva­ni da do­sta­vi­mo pre­go­va­rač­ku po­zi­ci­ju. Pre­go­va­rač­ka po­zi­ci­ja za po­gla­vlje 27 da­la je od­go­vo­re na sve ko­men­ta­re i pi­ta­nja Evrop­ske ko­mi­si­je i ovaj do­ku­ment je go­to­vo u cje­lo­sti usa­gla­šen sa Evrop­skom ko­mi­si­jom. Ka­ko je do ovog tre­nut­ka Cr­na Go­ra is­pu­ni­la sva mje­ri­la ko­ja je Evrop­ska ko­mi­si­ja po­sta­vi­la za otva­ra­nje ovog kom­plek­snog po­gla­vlja, pre­o­sta­je još for­ma­li­zo­va­nje ak­tiv­no­sti na usva­ja­nju za­jed­nič­ke pre­go­va­rač­ke po­zi­ci­je Cr­ne Go­re i Evrop­ske ko­mi­si­je, na­kon če­ga će nas iz nad­le­žnih or­ga­na EU oba­vi­je­sti­ti o da­tu­mu za otva­ra­nje po­gla­vlja za pre­go­vo­re – po­ru­čio je Ra­du­lo­vić.
Go­vo­re­ći o sta­nju kva­li­te­ta va­zdu­ha i vla­di­nim mje­ra­ma za sma­nje­nje za­ga­đe­nja u Plje­vlji­ma, on je ka­zao da se taj pro­blem je­di­no du­go­roč­no mo­že ri­je­ši­ti to­pli­fi­ka­ci­jom gra­da.
– U tom smi­slu, ve­o­ma je va­žno da po­sto­je­ći blok TE Plje­vlja ima teh­nič­ke mo­guć­no­sti da bu­de iz­vor za iz­grad­nju da­ljin­skog si­ste­ma gri­ja­nja. TE Plje­vlja od 1. ja­nu­a­ra 2018. ula­zi u re­žim ra­da odo­bren od stra­ne Ener­get­ske za­jed­ni­ce, a ko­ji pod­ra­zu­mi­je­va ko­ri­šće­nje 20.000 rad­nih sa­ti, za­ključ­no sa 31. de­cem­brom 2023. Na­kon is­te­ka tog pe­ri­o­da, po­sto­je­ći blok TE Plje­vlja mo­ći će da ra­di sa­mo u slu­ča­ju spro­vo­đe­nja ve­će eko­lo­ške re­kon­struk­ci­je, ko­ja je već za­po­če­ta. To zna­či da će na­kon eko­lo­ške re­kon­struk­ci­je TE ra­di­ti shod­no EU stan­dar­di­ma, pri­je sve­ga Di­rek­ti­vom o in­du­strij­skim emi­si­ja­ma iz 2010, i bi­će u skla­du sa gra­nič­nim vri­jed­no­sti­ma emi­si­ja za: sum­por-di­ok­sid, ok­si­de azo­ta, su­spen­do­va­ne če­sti­ce (PM) – po­ja­snio je on.
Ra­du­lo­vić do­da­je da je po­red to­pli­fi­ka­ci­je, Vla­da po­kre­nu­la i re­a­li­za­ci­ju ni­za do­dat­nih mje­ra s ci­ljem po­bolj­ša­nja kva­li­te­ta va­zdu­ha.
– Tre­ću go­di­nu za­re­dom za­in­te­re­so­va­nim do­ma­ćin­stvi­ma se di­stri­bu­i­ra pe­let i bri­ke­te (po sub­ven­ci­o­ni­sa­nim ci­je­na­ma). Da­lje, u ka­pi­tal­nom bu­dže­tu za 2018. na­sta­vlja se sa iz­dva­ja­njem sred­sta­va za una­pre­đe­nje kva­li­te­ta va­zdu­ha u Plje­vlji­ma. Pla­ni­ra­na sred­stva ti­ču se, pri­je sve­ga, iz­grad­nje grad­ske to­pla­ne ko­ja će za­mi­je­ni­ti ko­tlar­ni­cu u Sker­li­će­voj uli­ci, ko­ja ne­ga­tiv­no uti­če na kva­li­tet va­zdu­ha u grad­skom je­zgru, jer je sta­vlje­na u rad kra­jem 70-ih go­di­na 20. vi­je­ka, bez ade­kvat­nih fil­te­ra. Di­rek­ci­ja jav­nih ra­do­va je 4. de­cem­bra 2017. ras­pi­sa­la ten­der za iz­grad­nju to­pla­ne. Ko­nač­no, kroz ugo­vor o zaj­mu ko­ji je pot­pi­san sa Svjet­skom ban­kom za pro­je­kat „Upra­vlja­nje in­du­strij­skim ot­pa­dom i či­šće­nje”, bi­će sa­ni­ra­ne dvi­je tzv. „cr­ne eko­lo­ške tač­ke” na te­ri­to­ri­ji Plje­va­lja. U to­ku je iz­bor ob­ra­đi­va­ča glav­nog pro­jek­ta za sa­na­ci­ju ja­lo­vi­šta Gra­dac (rud­nik Šu­plja sti­je­na), a u fi­nal­noj fa­zi je pot­pi­si­va­nje pod­kre­dit­nog ugo­vo­ra iz­me­đu EPCG (ope­ra­ter TE Plje­vlja) i Vla­de, ve­za­no za sa­na­ci­ju de­po­ni­je Ma­lje­vac – sa­op­štio je on. A.O.