Uko­li­ko iz­mje­ne i do­pu­ne Za­ko­na o po­re­zu na ne­po­kret­no­sti, ko­jim je, iz­me­đu osta­log, pred­vi­đe­no i da se po­re­ska sto­pa mo­že uve­ća­ti do 50 od­sto za po­ljo­pri­vred­no ze­mlji­šte ko­je se ne ob­ra­đu­je, osim za po­ljo­pri­vred­no ze­mlji­šte či­ja po­vr­ši­na pre­la­zi 20 hi­lja­da kva­dra­ta, ide u prav­cu ukrup­nja­va­nja po­sje­da ili kao na­čin da se lju­di ko­ji ne ob­ra­đu­ju ze­mlju na­tje­ra­ju da je is­ko­ri­ste, on­da će iz­mje­ne za­ko­na ima­ti po­zi­tiv­nih efe­ka­ta, sma­tra po­ljo­pri­vred­nik iz Ze­te Mla­den Ali­gru­dić.
– Me­đu­tim, i ze­mlji­šte ko­je se ko­si je ob­ra­di­vo ze­mlji­šte, dok je neo­bra­di­vo ono ko­je ne­ma ni­ka­kvu na­mje­nu, ni­ti se ko­si, ni­ti ore, ali ako ta od­lu­ka Vla­de vo­di ka na­pret­ku i una­pre­đe­nju po­ljo­pri­vre­de, on­da sva­ka­ko ne­mam ni­šta pro­tiv. Me­đu­tim, ako je to sa­mo po­rez ra­di po­re­za, od­no­sno na­met na vi­la­jet da bi se po­pu­nio bu­džet, na na­čin ko­ji ne­će da­ti dru­gi efe­kat, osim po­ve­ća­nja po­re­skih sto­pa, on­da ni­je­sam baš za tu pri­ču – re­kao je Ali­gru­dić „Da­nu”.
On je is­ta­kao da uko­li­ko će po­zi­ti­van efe­kat za­kon­skih iz­mje­na bi­ti vi­še ob­ra­di­vog ze­mlji­šta, od­no­sno ve­ća i bo­lja pro­iz­vod­nja, ve­ći efe­kat za­ra­de u tom slu­ča­ju ni­je pro­tiv iz­mje­na.
– Bo­jim se da se ne­će ni­šta do­bi­ti ti­me što će lju­di­ma ko­ji ima­ju ze­mlji­šte, a ne ob­ra­đu­ju ga uve­ća­ti po­rez, ali ako dr­ža­va sma­tra da ta­ko tre­ba, on­da mi ne mo­že­mo pro­tiv to­ga, osim da se slo­ži­mo ili ne slo­ži­mo i da da­mo svo­je mi­šlje­nje, ali mo­ra­mo pri­hva­ti­ti. Mi­slim da će to da­ti ne­ka­kav po­zi­ti­van efe­kat sa­mo u smi­slu da će oni ko­ji ne ob­ra­đu­ju ze­mlji­šte po­volj­ni­je iz­naj­mi­ti ze­mlju oni­ma ko­ji ob­ra­đu­ju ze­mlju da na taj na­čin pro­ši­re svo­je par­ce­le – re­kao je on.
Ali­gru­dić je is­ta­kao da on ima 102 hi­lja­de kva­dra­ta ze­mlji­šta, od ko­jih 40 hi­lja­da kva­dra­ta u je­ze­ru, te da još uvi­jek ni­je pre­ci­zno de­fi­ni­sa­no šta je­ste, a šta ni­je ob­ra­di­vo ze­mlji­šte. On je na­veo i da Cr­na Go­ra pri­li­kom ula­ska u EU tre­ba da ima pre­ko 85 od­sto ob­ra­đe­nih po­vr­ši­na.
– Ni­je­sam si­gu­ran da li se tre­nut­no ob­ra­đu­je i 10 od­sto i to se mo­ra po­ve­ća­ti i sre­di­ti, a za­pu­šte­ne po­vr­ši­ne se mo­ra­ju na ne­ki na­čin pri­ve­sti na­mje­ni – re­kao je on is­ti­ču­ći da bi naj­ve­ći efe­kat od iz­mje­na za­ko­na bio uko­li­ko bi se no­vac od opo­re­zi­va­nja ulo­žio u sub­ven­ci­je za po­ljo­pri­vre­du, ka­ko bi se pro­iz­vo­đa­či sti­mu­li­sa­li da ob­ra­đu­ju ze­mlju.
Iz­mje­na­ma za­ko­na je pred­vi­đe­no da sto­pu po­re­za na po­ljo­pri­vred­no ze­mlji­šte ko­je se ne ob­ra­đu­je je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve mo­že po­ve­ća­ti do 50 od­sto u od­no­su na sto­pu po­ljo­pri­vred­nog ze­mlji­šta ko­je se ob­ra­đu­je, a bli­ži pro­pis šta se sma­tra po­ljo­pri­vred­nim ze­mlji­štem ko­je se ob­ra­đu­je do­no­si mi­ni­star nad­le­žan za po­ljo­pri­vre­du, od­no­sno Pe­tar Iva­no­vić.
Pred­sjed­nik od­bo­ra za po­ljo­pri­vre­du Uni­je po­slo­da­va­ca Želj­ko Vi­da­ko­vić is­ta­kao je da je za vri­je­me pret­hod­nog i sa­da­šnjeg mi­ni­stra tra­žio da se iz­mi­je­ni Za­kon o po­ljo­pri­vred­nom ze­mlji­štu u skla­du sa evrop­skim. On je uka­zao i na to da je Za­kon o po­ljo­pri­vred­nom ze­mlji­štu u svih šest re­pu­bli­ka biv­še SFRJ ostao ne­i­no­vi­ran.
– Za­kon o po­ljo­pri­vred­nom ze­mlji­štu iz­mi­je­njen je sa­mo u prav­cu lak­šeg pre­tva­ra­nja po­ljo­pri­vred­nog u grad­sko gra­đe­vin­sko ze­mlji­šte, što je, oči­to, ta­da od­go­va­ra­lo gra­đe­vin­skom lo­bi­ju. Iz­mje­ne su išle u prav­cu lak­šeg krč­mlje­nja ze­mlji­šta, što se de­si­lo u man­da­tu pret­hod­nog mi­ni­stra, a ze­mlji­šte se ta­ko krč­mi, iako ima­mo vr­lo ma­lo ob­ra­di­vog ze­mlji­šta i pot­pu­no je dru­ga pri­ča o po­ljo­pri­vred­nom ze­mlji­štu u ko­je spa­da­ju i na­ša br­da i krš gdje sa­mo mo­gu da pa­su ko­ze – re­kao je on.
Ob­ra­di­vo ze­mlji­šte se, ka­ko je ka­zao, upro­pa­šta­va da­ljim usit­nja­va­njem i pre­la­skom u ur­ba­ni­stič­ke pla­ce­ve, či­me se ne pod­sti­če pro­iz­vod­nja, a uko­li­ko se, ka­ko je ka­zao, na­sta­vi tim tem­pom, usko­ro ne­će bi­ti uslo­va za ba­vlje­nje pro­iz­vod­njom.
– Do­no­se se za­ko­ni ko­ji su de­set pu­ta ma­nje va­žni, a ne in­si­sti­ra se na ono­me što je od va­žno­sti. Ti­me što ni mi­ni­star Iva­no­vić ne do­no­si Za­kon o po­ljo­pri­vred­nom ze­mlji­štu oči­to je da se to ra­di svje­sno – re­kao je on is­ti­ču­ći da to za po­sle­di­cu ima pro­da­ju po­ljo­pri­vred­nog ze­mlji­šta stran­ci­ma, što je u dru­gim dr­ža­va­ma ne­do­zvo­lje­no.
Vi­da­ko­vić ka­že da su se dru­ge dr­ža­ve iz­bo­ri­le da na­kon ula­ska u EU, u pe­ri­o­du od se­dam do osam go­di­na, ni­je­dan stra­ni dr­ža­vlja­nin ne mo­že po­sta­ti vla­snik po­ljo­pri­vred­nog ze­mlji­šta. Pro­du­že­tak tog pre­la­znog pe­ri­o­da, pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, tra­ži­le su Polj­ska i Ma­đar­ska.
– Kod nas su stran­ci po­sta­li vla­sni­ci ogrom­nih po­vr­ši­na ze­mlji­šta i pri­je ne­go što je Cr­na Go­ra po­sta­la čla­ni­ca EU – re­kao je on.
Pro­iz­vo­đač Bu­do Mu­go­ša is­ta­kao je da u ze­mlja­ma Evrop­ske uni­je vla­sni­ci ze­mlji­šta ko­je se ne ob­ra­đu­je ustu­pa­ju ze­mlju dr­ža­vi, ko­ja njom ras­po­la­že, od­no­sno iz­najm­lju­je u od­re­đe­nom vre­men­skom pe­ri­o­du, a za­uz­vrat u tom pe­ri­o­du ne pla­ća­ju po­rez na ze­mlju.
– To je jed­na od me­to­da ko­jom se lju­di sti­mu­li­šu da ob­ra­đu­ju ze­mlju – re­kao je on i is­ta­kao da su to­kom pre­zan­ta­ci­je IPARD laj­ka po­ljo­pri­vred­ni­ci naj­vi­še pri­mjed­bi ima­li na to što ne mo­gu da do­bi­ju gra­đe­vin­sku do­zvo­lu.
Po­ljo­pri­vred­nik Vi­dak Ra­i­če­vić sma­tra da ze­mlju ko­ju vla­sni­ci ne ob­ra­đu­ju tre­ba ustu­pa­ti oni­ma ko­ji su za­in­te­re­so­va­ni da ra­de.
– Tu ze­mlju ko­ja se ne ob­ra­đu­je tre­ba od­u­zi­ma­ti i da­va­ti oni­ma ko­ji će da je ob­ra­đu­ju, pa ni­je bit­no šta će da ra­di. Po mom mi­šlje­nju na­ja­vlje­no opo­re­zi­va­nje je do­bar po­tez, a po­rez tre­ba da se pla­ća, ta­ko je svu­da u svi­je­tu – re­kao je on.
J.V.


U Ba­ru oslo­bo­đe­ni opo­re­zi­va­nja

Na sjed­ni­ci Skup­šti­ne op­šti­ne Plje­vlja, ko­ja je odr­ža­na 29. de­cem­bra, obor­ni­ci DPS-a, SDP-a i Bo­šnjač­ke stran­ke, ko­ji či­ne ve­ći­nu u lo­kal­nom par­la­men­tu, od­bi­li su pred­log klu­ba od­bor­ni­ka SNP-a da se uki­ne po­rez na po­ljo­pri­vred­no ze­mlji­šte. Pred­log od­bor­nič­kog klu­ba SNP-a bio je da se u od­lu­ci o po­re­zu na ne­po­kret­nost iz­u­zme oba­ve­za pla­ća­nja po­re­za na po­ljo­pri­vred­no ze­mlji­šte, što bi, ka­ko sma­tra­ju u toj par­ti­ji, bi­la pod­sti­caj­na mje­ra raz­vo­ju po­ljo­pri­vre­de. Na dru­goj stra­ni, lo­kal­ni par­la­ment Op­šti­ne Bar je 23. de­cem­bra usvo­jio bu­džet za ovu go­di­nu, a na­kad­no je po­ni­šte­na od­lu­ka ko­ja se od­no­si na opo­re­zi­va­nje po­ljo­pri­vred­nog ze­mlji­šta, pa je po­ni­šta­va­njem te od­lu­ke uki­nut po­rez na ze­mlji­šte.