Vla­da pla­ni­ra da kroz stra­te­gi­ju re­gi­o­nal­nog raz­vo­ja do 2020. go­di­ne u pro­sje­ku ula­že 191 mi­li­on go­di­šnje ka­ko bi sma­nji­la raz­li­ke iz­me­đu sje­ver­ne, sre­di­šnje i ju­žne re­gi­je. Sred­stva za fi­nan­si­ra­nje re­gi­o­nal­nog raz­vo­ja u na­red­ne če­ti­ri go­di­ne, zbog auto­pu­ta, bi­će 361 mi­li­on go­di­šnje, što iz­no­si 10 od­sto BDP-a, pi­še u stra­te­gi­ji re­gi­o­nal­nog raz­vo­ja ko­ju je ura­di­lo Mi­ni­star­stvo eko­no­mi­je.
– Stra­te­gi­jom re­gi­o­nal­nog raz­vo­ja od 2010. do 2014. go­di­ne ni­je se do­pri­ni­je­lo sma­nje­nju ne­za­po­sle­no­sti, kao jed­nom od glav­nih in­di­ka­to­ra raz­vi­je­no­sti. Da bi se ostva­ri­la ključ­na raz­voj­na vi­zi­ja Cr­ne Go­re do kra­ja 2020. go­di­ne po­treb­no je pa­ra­lel­no sa ula­ga­njem u in­fra­struk­tu­ru re­a­li­zo­va­ti i niz mje­ra ko­je se od­no­se na po­di­za­nje ste­pe­na kon­ku­rent­no­sti ma­nje raz­vi­je­nog re­gi­o­na, kao i na ja­ča­nje ljud­skih re­sur­sa i za­po­šlja­va­nje – na­ve­de­no je u stra­te­gi­ji.
Pre­ma re­al­nom sce­na­ri­ju, uku­pan iz­nos pla­ni­ra­nih ras­ho­da za re­gi­o­nal­ni raz­voj do 2020. go­di­ne tre­ba­lo bi da iz­no­si 1,1 mi­li­jar­du, a u sje­ver bi se ulo­ži­lo 25 od­sto iz­nad in­ten­zi­te­ta na ni­vou Cr­ne Go­re. Sa auto­pu­tem, sa­mo do 2017. go­di­ne tre­ba­lo bi da se ulo­ži 990 mi­li­o­na.
Pre­ma ste­pe­nu raz­vi­je­no­sti, Cr­na Go­ra je na ni­vou od 41 od­sto od pro­sje­ka EU, od­no­sno ona je is­pod pro­sje­ka raz­vi­je­no­sti EU.
– Je­dan od ključ­nih raz­lo­ga ste­pe­na ni­že raz­vi­je­no­sti je ne­rav­no­mje­ran re­gi­o­nal­ni raz­voj, od­no­sno ne­u­jed­na­čen raz­voj nje­na tri ge­o­graf­ska re­gi­o­na. Sje­ver­ni re­gi­on, ko­ji či­ni 52,8 od­sto te­ri­to­ri­je, na­se­lja­va sve­ga 28 od­sto sta­nov­ni­štva, naj­ma­nje je raz­vi­jen re­gi­on i či­ni 50,1 od­sto pro­sje­ka raz­vi­je­no­sti Cr­ne Go­re – pi­še u stra­te­gi­ji.
Pre­ma po­da­ci­ma Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje, uku­pan broj ne­za­po­sle­nih kra­jem 2013. go­di­ne bio je 35.514, što je po­ve­ća­nje za 7,3 od­sto u od­no­su na kraj 2010. go­di­ne, ka­da je po­če­la da se pri­mje­nju­je pr­va stra­te­gi­ja re­gi­o­nal­nog raz­vo­ja.
Pre­ma ste­pe­nu raz­vi­je­no­sti, sje­ver je du­plo is­pod pro­sje­ka Cr­ne Go­re, dok su sre­di­šnji dio i pri­mor­ski iz­nad pro­sje­ka 23,5, od­no­sno 62 od­sto.
– U po­sled­nje tri go­di­ne oči­gled­ne su zna­čaj­ne raz­li­ke u vi­si­ni do­hot­ka po sta­nov­ni­ku iz­me­đu je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve. Ta­ko je do­ho­dak po sta­nov­ni­ku u 2013. go­di­ni naj­ve­ći bio u Bu­dvi 3.538 eura, a naj­ma­nji u Rož­ja­ma 436 eura. Pro­sječ­na sto­pa ne­za­po­sle­no­sti bi­la je naj­ni­ža u Bu­dvi – 8,7 od­sto, a naj­ve­ća u An­dri­je­vii – 32,5 od­sto. U Bu­dvi je naj­vi­še po­ve­ćan rast broj a sta­nov­ni­ka 24,1 od­sto – po­ka­zu­ju po­da­ci iz stra­te­gi­je.
Pre­ma mi­šlje­nju po­sla­ni­ka DF-a Vla­di­sla­va Bo­jo­vi­ća, dr­ža­va go­di­na­ma u sje­ver ne ula­že shod­no pri­o­ri­te­ti­ma i sa ci­ljem odr­ži­vog rje­ša­va­nja na­go­mi­la­nih pro­ble­ma, već shod­no par­tij­skom in­te­re­su i pred­iz­bor­noj ra­ču­ni­ci ko­ja se svo­di na ma­za­nje oči­ju jav­no­sti i pro­si­pa­nje ma­gle.
– Ova vlast je odav­no do­ni­je­la od­lu­ku da po­je­di­ne op­šti­ne i pro­sto­re na sje­ve­ru ko­lek­tiv­no ise­li ka­ko bi pro­sto­ri na tom pod­ruč­ju po­sta­li još po­de­sni­ji za da­lju uzur­pa­ci­ju i bru­tal­nu pljač­ku, dok bi to ma­lo rad­ne sna­ge što osta­ne bi­lo pre­tvo­re­no u još jef­ti­ni­ju rad­nu sna­gu – re­kao je Bo­jo­vić.
On sma­tra da je stvar­na stra­te­gi­ja dr­žav­ne vla­sti pre­ma sje­ve­ru su­prot­na zva­nič­no ob­ja­vlje­noj stra­te­gi­ji od 2014. do 2020. go­di­ne.
– In­te­re­sne struk­tu­re u vr­hu vla­sti i nji­ho­vi po­slov­ni part­ne­ri iz sfe­re orga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la sje­ver po­sma­tra­ju is­klju­či­vo kroz re­sur­se ko­je tre­ba opljač­ka­ti, ali ne i kroz lju­de ko­ji na tom pro­sto­ru ži­ve. Za sve­u­kup­ni opo­ra­vak i pri­vred­no oži­vlja­va­nje ovog dra­stič­no za­po­sta­vlje­nog pod­ruč­ja ne zna­či ni­šta do­no­še­nje već vi­đe­nih stra­te­gi­ja ko­je se ne re­a­li­zu­ju, ili se re­a­li­zu­ju u sim­bo­lič­nim okvi­ri­ma. Na­vod­ne raz­voj­ne stra­te­gi­je ko­je do­no­si ova vla­da pred­sta­vlja­ju do­bro po­zna­to sred­stvo za­ma­ja­va­nja jav­no­sti i si­mu­li­ra­nja bri­ge dr­ža­ve – po­ru­čio je Bo­jo­vić.
Do­sa­da­šnje stra­te­gi­je re­gi­o­nal­nog raz­vo­ja usva­ja­la je Skup­šti­na. Iako su svi bi­li sa­gla­sni da stra­te­gi­ja ni­je da­a­la re­zul­ta­te i da ni­je sma­njen jaz iz­me­đu re­gi­o­na, di­za­li su glas za po­dr­šku iz­vje­šta­ja.D.M.

Afe­ra „Sni­mak” glav­na stra­te­gi­ja

Bo­jo­vić je na­veo da je ključ­na po­li­tič­ka stra­te­gi­ja vla­sti pre­ma sje­ve­ru sa­dr­ža­na u afe­ri „Sni­mak” – po­treb­no je do­dat­no osi­ro­ma­ši­ti gra­đa­ne i dr­ža­ti ih u sta­tu­su ne­za­spo­sle­no­sti i bez­na­đa ka­ko bi se što efi­ka­sni­je re­a­li­zo­va­le do­bro po­zna­te me­to­de i teh­ni­ke iz­bor­nih zlo­u­po­tre­ba, za­sno­va­ne na pri­ti­sci­ma, za­stra­ši­va­nju, ucje­na­ma i ku­po­vi­ni gla­so­va.
– Kao što kod ove vla­sti ne­ma po­li­tič­ke vo­lje za bor­bu pro­tiv or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i vi­so­ke ko­rup­ci­je, isto ta­ko ne­ma po­li­tič­ke vo­lje ni za eko­nom­ski opo­ra­vak sje­ve­ra i za­dr­ža­va­nje lju­di na tom pro­sto­ru, što se naj­bo­lje vi­di po upor­nom ig­no­ri­sa­nju pro­ble­ma ne­za­po­sle­no­sti ili dra­ma­tič­no te­ške eko­lo­ške si­tu­a­ci­je u Plje­vlji­ma – is­ta­kao je Bo­jo­vić.

Na sje­ve­ru du­plo
vi­še ne­za­po­sle­nih
Pro­sječ­na sto­pa ne­za­po­sle­no­sti je naj­vi­ša u sje­ver­nom re­gi­o­nu i iz­no­si 21,9 od­sto, dok je naj­ni­ža u pri­mor­skom re­gi­o­nu 11,7 od­sto, što je sko­ro dva pu­ta ma­nje. Kon­ku­rent­nost sje­ver­nog re­gi­o­na či­ni 77 od­sto na­ci­o­nal­nog pro­sje­ka, od­no­sno kon­ku­rent­nost sje­ver­nog re­gi­o­na je 23 od­sto ni­ža od pro­sje­ka.