Di­rek­ti­va 2013/30 EU ko­ja se od­no­si na si­gur­nost naft­nih i ga­snih ope­ra­ci­ja ni­je uvr­šte­na u za­kon, iako je u cr­no­gor­skom pod­mor­ju pla­ni­ra­no is­tra­ži­va­nje naf­te i ga­sa.
– Di­rek­ti­va je iza­šla po­sli­je za­ko­na i ni­je nam oba­ve­zna kao ze­mlji kan­di­da­tu za član­stvo u EU – ka­za­la je šef Rad­ne gru­pe za Pre­go­va­rač­ko po­gla­vlje 15 i po­moć­nik mi­ni­stra eko­no­mi­je Dra­gi­ca Se­ku­lić na ju­če­ra­šnjoj jav­noj de­ba­ti o 15. pre­go­va­rač­kom po­gla­vlju – Ener­ge­ti­ka, ko­ju je or­ga­ni­zo­vao Bri­tan­ski sa­vjet u Cr­noj Go­ri u sa­rad­nji sa Kan­ce­la­ri­jom glav­nog pre­go­va­ra­ča za vo­đe­nje pre­go­vo­ra o pri­stu­pa­nju Cr­ne Go­re EU i De­le­ga­ci­jom EU. Se­ku­li­će­va je to ka­za­la od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje Na­ta­še Ko­va­če­vić iz NVO Grin ho­um.
Se­ku­li­će­va je ka­za­la da se is­tra­ži­va­nje ra­di po Za­ko­nu o is­tra­ži­va­nji­ma i eks­plo­a­ta­ci­ji naf­te i ga­sa, a pri­pre­mlje­na je i stra­te­ška pro­cje­na uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu, ko­ja će se na­ći na jav­noj ras­pra­vi za dvi­je sed­mi­ce.
Ko­va­če­vi­će­va je pi­ta­la i da li su i osta­li sek­to­ri uklju­če­ni u pro­cje­nu, s ob­zi­rom na to da je u tu­ri­zmu na Pri­mor­ju za­po­sle­no 15 hi­lja­da lju­di, te da se od tu­ri­zma ge­ne­ri­še 23 od­sto BDP-a.
– Gra­đa­ni ni­je­su upo­zna­ti sa ele­men­tar­nim po­sle­di­ca­ma is­tra­ži­va­nja. U va­šem na­cr­tu obi­lu­je sa­dr­žaj stra­te­škog uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu, na­vo­di se da će tran­spa­rent­nost mo­ra­ti da bu­de ugro­že­na, da će ra­di­o­ak­tiv­ni ma­te­ri­jal ko­ji na­sta­je u pro­ce­su bu­še­nja mo­ra­ti ne­gdje da se skla­di­šti, a po­sto­je­će je po­pu­nje­no, je­dva da ima me­tar kva­drat­ni, pa je pi­ta­nje gdje će se sa tim ma­te­ri­ja­lom – pi­ta­la je Ko­va­če­vi­će­va.
Ona je is­ta­kla i da će naft­ne plat­for­me bi­ti uda­lje­ne sve­ga tri ki­lo­me­tra od oba­le, za raz­li­ku od Hr­vat­ske gdje su uda­lje­ne šest od ostrv­skih pod­ruč­ja, a 10 od oba­le.
– Plat­for­me će bi­ti vi­dlji­ve sa oba­le i ima­te si­tu­a­ci­ju da na jav­noj ras­pra­vi uče­snik pi­ta ka­ko će to da iz­gle­da, a da kon­sul­tant ka­že da će oka­či­ti lam­pi­o­ne da bi to ma­lo ljep­še iz­gle­da­lo – re­kla je ona.
Se­ku­li­će­va je ka­za­la da ta pi­ta­nja tre­ba po­sta­vi­ti na jav­noj ras­pra­vi, te da se ti­me ba­vi Mi­ni­star­stvo odr­ži­vog raz­vo­ja.
Ona je ka­za­la i da je pri kra­ju pri­pre­ma no­vog za­ko­na o ener­ge­ti­ci.
Cr­na Go­ra je na­pra­vi­la zna­ča­jan na­pre­dak u is­pu­nja­va­nju oba­ve­za iz Spo­ra­zu­ma o Ener­get­skoj za­jed­ni­ci, bez ob­zi­ra na za­htje­ve ko­je je po­sta­vi­la EU, sma­tra šef Sek­to­ra za po­li­ti­ku, evrop­ske in­te­gra­ci­je i pri­vre­du u De­le­ga­ci­ji EU u Pod­go­ri­ci Al­ber­to Ka­ma­ra­ta, ko­ji je pod­sje­tio da su ključ­ni prin­ci­pi EU ener­get­ske po­li­ti­ke kon­ku­ren­ci­ja, si­gur­nost snab­di­je­va­nja i odr­ži­vost. On je ka­zao da će, ka­da Vla­da usvo­ji od­go­va­ra­ju­ći ak­ci­o­ni plan iz obla­sti ener­ge­ti­ke, Erop­ska ko­mi­si­ja for­mal­no pro­ci­je­ni­ti da li je Cr­na Go­ra is­pu­ni­la zah­ti­je­va­no za otva­ra­nje pre­go­vo­ra u obla­sti ener­ge­ti­ke.
Pred­sjed­nik Od­bo­ra za evrop­ske in­te­gra­ci­je Sla­ven Ra­du­no­vić is­ta­kao je da je neo­p­hod­no una­pri­je­di­ti po­što­va­nje za­kon­skih od­red­bi, kroz ažu­ri­ra­nje pod­za­kon­skih aka­ta i im­ple­men­ta­ci­ju prav­nih te­ko­vi­na EU iz pod­ruč­ja ener­ge­ti­ke, za­tim po­bolj­ša­ti in­ve­sti­ci­o­nu kli­mu i eli­mi­ni­sa­ti do­mi­na­ci­ju Elek­tro­pri­vre­de Cr­ne Go­re na tr­ži­štu. Dr­ža­va, ka­ko je ka­zao, tre­ba da obez­bi­je­di sta­bil­no re­gu­la­tor­no tr­ži­šno okru­že­nje, ko­je pred­sta­vlja pred­u­slov za pri­vla­če­nje in­ve­sti­ci­ja u ener­get­skom sek­to­ru, kao i obez­bje­đi­va­nje ve­ćeg ste­pe­na si­gur­no­sti u snab­di­je­va­nju ener­gi­jom.
– Cr­na Go­ra se pot­pu­no neo­prav­da­no u 21. vi­je­ku su­o­ča­va sa pro­ble­mi­ma kao što su ne­a­de­kvat­no snab­di­je­va­nje stru­jom, vi­so­ki ra­ču­ni i če­sti ne­stan­ci stru­je to­kom zi­me. Ti pro­ble­mi se mo­gu ri­je­ši­ti ula­ga­njem u ob­no­vlji­ve iz­vo­re ener­gi­je, od ko­jih so­lar­na ima naj­vi­še po­ten­ci­ja­la – re­kao je on, uka­zu­ju­ći i da se pro­ble­mi mo­gu ri­je­ši­ti i ja­snim pro­pi­si­ma ko­ji će de­fi­ni­sa­ti oba­ve­zu ula­ga­nja u elek­tro­e­ner­get­sku mre­žu.
Za­mje­nik Bri­tan­skog am­ba­sa­do­ra u Cr­noj Go­ri Lin­don Red­nidž je kao be­ne­fi­te EU kon­ku­rent­no­sti u obla­sti ener­ge­ti­ke is­ta­kao ve­ću am­bi­ci­ju u po­gle­du ob­na­vlja­nja ener­gi­je, efi­ka­sno­sti, ot­kla­nja­nje ba­ri­je­ra za in­ve­sti­ra­nje u ener­get­sku in­fra­struk­tu­ru, kao i po­ve­ća­nje si­gur­no­sti snab­di­je­va­nja.J.V.


Iz­mje­ri­će ra­di­o­ak­tiv­nost

Is­pred Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja Ta­ma­ra Đu­ro­vić je ka­za­la da se kod bu­še­nja u mo­ru ra­di is­tra­ži­va­nja naf­te ili ga­sa ko­ri­ste ure­đa­ji ko­ji u se­bi sa­dr­že ra­di­o­ak­tiv­ne ma­te­ri­ja­le. Re­sor­no mi­ni­star­stvo je, po nje­nim ri­je­či­ma, pri­li­kom iz­ra­de stra­te­ške pro­cje­ne uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu da­lo ko­men­ta­re da iza­bra­ni iz­vo­đač ra­do­va mo­ra da se po­na­ša u skla­du sa pro­pi­si­ma Cr­ne Go­re ko­ji se od­no­se na ko­ri­šće­nje ra­di­o­ak­tiv­nih ma­te­ri­ja­la.
– Obo­ga­će­ni ra­di­o­ak­tiv­ni pri­rod­ni ma­te­ri­jal na­sta­je u teh­no­lo­škom pro­ce­su, a u ko­men­ta­ri­ma je uka­za­no i da pir­li­kom iz­vo­đe­nja ra­do­va mo­že da do­đe do oslo­ba­đa­nja ra­di­o­ak­tiv­nih nu­kle­i­da i da je u tom slu­ča­ju sa­mo po­treb­no da se iz­vr­ši od­re­đe­no mje­re­nje – re­kla je ona.