Iz Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma re­a­go­va­li su na pi­smo ko­je su pred­sjed­ni­ku Skup­šti­ne Ran­ku Kri­vo­ka­pi­ću upu­ti­li vi­so­ki me­đu­na­rod­ni zva­nič­ni­ci na če­lu sa biv­šim ge­ne­ral­nim se­kre­ta­rom UN Bu­tro­som Ga­li­jem. Iz tog mi­ni­star­stva tvr­de da su iz me­di­ja sa­zna­li za pi­smo u kom se pred­la­že od­la­ga­nje usva­ja­nja ugo­vo­ra o du­go­roč­nom za­ku­pu ostr­va La­sta­vi­ca sa tvr­đa­vom Ma­mu­la. U Vla­di pret­po­sta­vlja­ju da pot­pi­sni­ci pi­sma ni­je­su bi­li in­for­mi­sa­ni o to­me da je ten­der­ski po­stu­pak spro­ve­den u skla­du sa po­zi­tiv­nim pro­pi­si­ma i da je jav­nost bla­go­vre­me­no i isti­ni­to oba­vje­šta­va­na o od­lu­ka­ma ten­der­ske ko­mi­si­je.
–U ci­lju pu­ne par­ti­ci­pa­ci­je svih ak­te­ra u ve­zi sa re­a­li­za­ci­jom pro­jek­ta, sa po­seb­nim uva­ža­va­njem pre­ma žr­tva­ma ra­to­va na ovim pro­sto­ri­ma, or­ga­ni­zo­van je i sa­sta­nak sa pred­stav­ni­ci­ma SUB­NOR-a, na ko­me je pred­sta­vljen pro­je­kat re­kon­struk­ci­je tvr­đa­ve u je­din­stve­ni ho­tel – mu­zej, a ne od­ma­ra­li­šte sa pet zvje­zdi­ca, ka­ko ste na­ve­li – na­ve­li su iz mi­ni­stra­stva.
Oni sma­tra­ju da pot­pi­sni­ci pi­sma ni­je­su upo­zna­ti da je mi­ni­star­stvo or­ga­ni­zo­va­lo okru­gli sto na te­mu tu­ri­stič­ke va­lo­ri­za­ci­je ostr­va La­sta­vi­ca, na ko­jem je do­go­vo­re­no da se iz­dvo­je tri for­ti­fi­ka­cij­ska objek­ta i da se, u sa­rad­nji sa Mi­ni­star­stvom kul­tu­re, Upra­vom za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra i ne­vla­di­nim i ci­vil­nim sek­to­rom de­fi­ni­šu mo­de­li za za­šti­tu i va­lo­ri­za­ci­ju u skla­du sa za­ko­nom i plan­skom do­ku­men­ta­ci­jom. U ra­du su, ka­ko je na­ve­de­no, ko­ri­sti­li is­ku­stva špan­skog ho­tel­skog bren­da Pa­ra­do­res, ko­ji upra­vlja sa 94 ho­te­la ko­ji se na­la­ze u objek­ti­ma za­šti­će­nih kul­tur­nih do­ba­ra. Iz Mi­ni­star­stva na­po­mi­nju da UN do sa­da ni­je­su zva­nič­no po­ka­za­le in­te­re­so­va­nje za za­šti­tu tog lo­ka­li­te­ta i pod­sje­ća­ju da je tu­ri­stič­ka va­lo­ri­za­ci­ja Ma­mu­le ak­tu­el­na od 2008. go­di­ne, ka­da je pr­vi put ras­pi­san jav­ni po­ziv, ali ni­je bi­lo in­te­re­so­va­nja. Po­nu­da je pri­sti­gla na­kon jav­nog po­zi­va 6. de­cem­bra 2013, a u fo­ku­su je ima­la oču­va­nje tvr­đa­ve kao spo­me­ni­ka kul­tu­re i tu­ri­stič­ku va­lo­ri­za­ci­ju kroz re­vi­ta­li­za­ci­ju pro­sto­ra, u skla­du sa kon­zer­va­tor­skim uslo­vi­ma Upra­ve za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re, sa­gla­sno Za­ko­nu o za­šti­ti kul­tur­nih do­ba­ra. Uz pod­sje­ća­nje da je Ma­mu­la pro­gla­še­na spo­me­ni­kom kul­tu­re od na­ci­o­nal­nog zna­ča­ja, iz mi­ni­star­stva su na­ve­li da su svi na­ve­de­ni ele­men­ti sa­dr­ža­ni u dr­žav­nom plan­skom do­ku­men­tu i ten­der­skoj do­ku­men­ta­ci­ji. Ci­je­ne­ći in­te­re­so­va­nje pot­pi­sni­ka pi­sma za kul­tur­no-isto­rij­sku ba­šti­nu Cr­ne Go­re, iz tog re­so­ra su sa­op­šti­li da Cr­na Go­ra ima 32 za­ko­nom za­šti­će­ne tvr­đa­ve i for­ti­fi­ka­ci­je. Mi­ni­star­stvo je, ka­ko na­vo­de, ima­ju­ći u vi­du tren­do­ve u svi­je­tu ko­ji na­me­ću i tu­ri­stič­ku va­lo­ri­za­ci­ju spo­me­nič­kog po­ten­ci­ja­la, u sa­rad­nji sa eks­per­ti­ma i NVO, for­mi­ra­lo rad­nu gru­pu, a u to­ku su ak­tiv­no­sti na ana­li­za­ma va­lo­ri­za­ci­je tvr­đa­va Le­sen­dro i Go­ra­žda, a ra­di se i na iden­ti­fi­ka­ci­ji dru­gih obje­ka­ta. U tom prav­cu, upu­ću­je­mo otvo­re­ni po­ziv svi­ma, pa i pot­pi­sni­ci­ma pi­sma, da da­ju do­pri­nos kroz kon­struk­tiv­ne pred­lo­ge, na­ro­či­to ka­da su u pi­ta­nju iz­vo­ri fi­nan­si­ra­nja ko­ji će omo­gu­ći­ti re­a­li­za­ci­ju tih pro­je­ka­ta –na­vo­di se u re­a­go­va­nju mi­ni­star­stva. J.V.


Ne mogu postati vlasnici

Iz kom­pa­ni­je Ora­skom, vla­sni­ka Sa­mi­ha Sa­vi­ri­sa, potencijalnog zakupca ostr­va La­sta­vi­ca sa Ma­mu­lom, sa­op­šte­no je da je nji­ho­vo po­slo­va­nje pred­met neo­sno­va­nih i ne­tač­nih iz­ja­va pred­stav­ni­ka di­je­la po­li­tič­kih par­ti­ja. Plan je, kako su naveli in­ve­sti­ci­ja od 15 mi­li­o­na eura u re­kon­struk­ci­ju tvr­đa­ve u ho­tel sa pet zvje­zdi­ca i mu­zej i povezivanje projekata Ma­mu­la i Lu­šti­ca bej.
- Ka­da je u pi­ta­nju pro­je­kat Ma­mu­la, po­tvr­đu­je­mo još jed­nom da ni u kom slu­ča­ju ne mo­že­mo po­sta­ti vla­sni­ci ni­ti lo­ka­ci­je ni­ti bu­du­ćeg ri­zor­ta, ka­ko to­kom iz­grad­nje, ta­ko ni to­kom nje­go­vog po­slo­va­nja. Ne­ma ni go­vo­ra o grad­nji bi­lo ka­kve pri­vat­ne vi­le – sa­op­šte­no je iz Ora­sko­ma.
Oni is­ti­ču da je ne­i­sti­na da Ora­skom pr­ve ko­ra­ke u tu­ri­zmu pra­vi u Cr­noj Go­ri, ima­ju­ći u vi­du 25-go­di­šnje is­ku­stvo kom­pa­ni­je u toj obla­sti, te da ra­zno­vr­sni port­fo­lio ob­u­hva­ta osam ze­ma­lja (Egi­pat, Uje­di­nje­ni Arap­ski Emi­ra­ti, Jor­dan, Oman, Ma­ro­ko, Cr­na Go­ra i En­gle­ska) i da nije tačno da ne ispunjavaju oba­ve­ze, te da je de­cem­bar 2017. kraj­nji rok za te ak­tiv­no­sti. Ž.K.


SDP: Ozbilj­no shva­titi kri­ti­ke

SDP po­zi­va sve po­li­tič­ke su­bjek­te i ukup­nu jav­nost da ozbilj­no raz­mo­tre kri­tič­ke ocje­ne i pred­lo­ge biv­šeg ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra UN Bu­tro­sa Ga­li­ja, sa­op­štio je član glav­nog od­bo­ra te par­ti­je Bo­jan Ze­ko­vić.
–Iz­u­zet­no je va­žno da se obez­bi­je­di ši­ro­ka jav­na de­ba­ta, jer ras­po­la­ga­nje naj­vred­ni­jim dje­lo­vi­ma te­ri­to­ri­je ili otu­đe­nje istih ne smi­je bi­ti stvar man­da­ta jed­ne vla­de, bu­du­ći da po­sle­di­ce even­tu­al­nih štet­nih od­lu­ka tr­pe svi gra­đa­ni – is­ta­kao je Ze­ko­vić.
On je do­dao da je SDP zbog svo­je po­li­ti­ke ras­po­la­ga­nja dr­žav­nom imo­vi­nom če­sto u jav­no­sti kle­ve­ta­n kao ne­ko ko za­u­sta­vlja raz­voj i pod­sje­tio da se ta par­ti­ja bo­ri­la pro­tiv lo­še pri­va­ti­za­ci­je KAP-a, Te­le­ko­ma, spre­ča­va­la pro­da­ju EPCG i Ter­mo­e­lek­tra­ne in­ve­sti­to­ru ko­ji je ku­pio KAP, spa­sa­va­la Ta­ru, pa sve do blo­ki­ra­nja ne­za­ko­ni­tog ugo­vo­ra o Kra­lji­či­noj pla­ži.
–SDP sma­tra da upo­zo­re­nje tre­ba shva­ti­ti kao kraj­nje ozbilj­nu po­ru­ku ka­ko se sa va­žnih me­đu­na­rod­nih adre­sa gle­da na ne­ke pro­ce­se u Cr­noj Go­ri, a za­bri­nja­va to što ni na­kon broj­nih gre­ša­ka ni­je­su iz­vu­če­ne po­u­ke, već se i da­lje op­tu­žu­ju oni ko­ji uka­zu­ju na oči­gled­ne pro­pu­ste.