De­vet go­di­na od ne­za­vi­sno­sti, Cr­na Go­ra je da­le­ko od eko­nom­ski ne­za­vi­sne ze­mlje. Jav­ni dug je po­ve­ćan sko­ro če­ti­ri pu­ta, bru­to do­ma­ći pro­iz­vod tek za po­lo­vi­nu, iz­voz je sma­njen, a uvoz po­ve­ćan. Pla­te i pen­zi­je su po­ra­sle, ali je ku­pov­na moć gra­đa­na pa­la i gra­đa­ni to po­ve­ća­nje ne osje­ća­ju, na­pro­tiv.
Dr­žav­ni dug je pri­je de­vet go­di­na iz­no­sio 700 mi­li­o­na i bio je 32,6 od­sto BDP-a. Ta­da smo spa­da­li u gru­pu ni­sko za­du­že­nih ze­ma­lja. Da­nas Cr­na Go­ra du­gu­je 2,44 mi­li­jar­de eura, što je 69 od­sto BDP-a i pri­pa­da gru­pi vi­so­ko za­du­že­nih ze­ma­lja. Gra­ni­ca pro­pi­sa­na spo­ra­zu­mom iz Ma­strih­ta je 60 od­sto BDP-a. Dug po gla­vi sta­nov­ni­ka 2006. go­di­ne bio je ma­lo pre­ko hi­lja­du eura, dok je sa­da 3,9 hi­lja­da.
Naj­go­re od sve­ga je što se Vla­da za­du­ži­va­la za te­ku­ću po­tro­šnju i po­kri­va­nje sta­rih du­go­va. Ta­kav je slu­čaj i ove go­di­ne, u ko­joj je po­zajm­lje­no 400 mi­li­o­na da bi bi­li vra­će­ni ra­ni­ji du­go­vi.
U pri­log za­du­ži­va­nju ko­je ni­je išlo za raz­voj in­du­stri­je go­vo­ri i po­da­tak o spolj­no­tr­go­vin­skoj raz­mje­ni. U 2006. go­di­ni spolj­no­tr­go­vin­ski de­fi­cit je iz­no­sio mi­li­jar­du eura, a u pro­šloj go­di­ni 1,45 mi­li­jar­di. U po­čet­ku smo kao ne­za­vi­sna ze­mlja iz­vo­zi­li 441 mi­li­on eura vri­jed­nu ro­bu, dok je la­ni iz­voz iz­no­sio 333 mi­li­o­na. Sa dru­ge stra­ne, uvoz je po­ras­tao sa 1,5 mi­li­jar­di na 1,8 mi­li­jar­di eura.
BDP je 2006. go­di­ne iz­no­sio 2,14 mi­li­jar­de eura, dok je u 2014. go­di­ni iz­no­sio 3,4 mi­li­jar­de eura. Pre­ma po­da­ci­ma Mon­sta­ta, pri­je de­vet go­di­na bru­to do­ho­dak po gla­vi sta­nov­ni­ka je bio 3.443 eura, dok je la­ni iz­no­sio 5.300 eura.
Pr­vi po­da­ci za pla­te po­ja­vi­li su se 2008. go­di­ne. Na po­čet­ku te go­di­ne pro­sječ­na za­ra­da je bi­la 386 eura, dok je u mar­tu ove go­di­ne iz­no­si­la 476 eura. Mi­ni­mal­na po­tro­šač­ka kor­pa je 2010. iz­no­si­la 758 eura, dok je u apri­lu ove go­di­ne do­sti­gla 806 eura. Pro­sječ­na pen­zi­ja 2006. go­di­ne iz­no­si­la je 142 eura, dok je sa­da 276 eura, što je na ni­vou iz 2013. go­di­ne, ka­da je Vla­da za­mr­zla pen­zi­je i od ta­da pri­ma­nja naj­sta­ri­je po­pu­la­ci­je ni­je­su ra­sla.
Po­sla­nik DF-a Velj­ko Va­si­lje­vić re­kao je da su gra­đa­ni od ne­za­vi­sno­sti do­bi­li sa­mo eko­nom­ski ko­laps – uga­še­ne fa­bri­ke, za­tva­ra­nje rad­nih mje­sta i za­du­ži­va­nje gra­đa­na.
–Pra­va šte­ta ko­ju je na­pra­vi­la ova vlast ni­je još evi­den­ti­ra­na i po­sle­di­ce pra­vog eko­nom­skog ko­lap­sa tek će iza­ći na po­vr­ši­nu. Ne­mi­li­ce su ras­pro­da­va­ni re­sur­si ko­ji­ma je dr­ža­va ras­po­la­ga­la i za­tva­ra­na su rad­na mje­sta, a to što je otvo­re­no ira­ci­o­nal­na su rad­na mje­sta u dr­žav­nim slu­žba­ma i ad­mi­ni­stra­ci­ji, gdje se je­dan za­po­sle­ni gle­da kroz če­ti­ri gla­sa. Sve je to na šte­tu gra­đa­na i sve se fi­nan­si­ra ino­stra­nim kre­di­ti­ma ko­je će vra­ća­ti i ge­ne­ra­ci­je ko­je se još ni­je­su ni ro­di­le – is­ta­kao je Va­si­lje­vić.
On je do­dao da ak­tu­el­na vlast ni­je pre­za­la ni od če­ga ka­ko bi op­sta­la.
–Do­bi­li smo sa­mo sum­nji­ve in­ve­sti­to­re, bez ijed­nog je­di­nog ula­ga­nja u na­šoj dr­ža­vi. Sad se hva­le auto­pu­tem, ali zna­mo da to ni­je raz­voj­na in­ve­sti­ci­ja, već či­sto po­tro­šač­ka. Bi­la bi raz­voj­na da ima­mo in­du­strij­ske gra­do­ve ko­je ta sa­o­bra­ćaj­ni­ca po­ve­zu­je, a ne pu­sti­nju. Ma­sov­no ise­lja­va­nje, ne sa­mo sa sje­ve­ra, već iz ci­je­le Cr­ne Go­re, po­ka­zu­je ka­kvu je eko­nom­sku po­li­ti­ku vo­di­la vlast i šta su ura­di­li od dr­ža­ve – za­klju­čio je Va­si­lje­vić.
B.Ma.– D.M.


Bo­lje se ži­vje­lo pri­je re­fe­ren­du­ma

Da­ni­ca De­vić – Ni­ko gra­đa­ni­ma ni­je po­ma­gao ni pri­je de­vet go­di­na ni sa­da, ta­ko da ni­je­smo osje­ti­li ni­ka­kvu pro­mje­nu ni na­bo­lje, ni na­go­re. Pri­ma­nja su nam ista i sa­da i pri­je de­ce­ni­ju. Sna­la­zi­mo se od svo­jih pri­ma­nja. Ne­mam čak ni­ka­kvih olak­ši­ca za ku­po­vi­nu lje­ko­va. Mo­že­mo sa­mo da se na­da­mo da će pen­zi­je po­ra­sti, ali za­sad ne­ma ni­ka­kve pri­če o to­me. Na­ma pen­zi­o­ne­ri­ma je bar iz­vje­sno to da će bi­ti re­dov­ne.

La­zar Še­va­lje­vić – Mno­go se bo­lje ži­vje­lo pri­je de­vet go­di­na jer su bi­li ve­ći pri­li­vi nov­ca u bu­džet. Bi­lo je mno­go vi­še mo­guć­no­sti za­po­šlja­va­nja, vi­še tr­go­vi­ne ne­kret­ni­na­ma, ula­ga­nja. Sje­ća­mo se da su Ru­si in­ve­sti­ra­li sa sva­ke stra­ne. Na­rav­no, mo­že­mo da se na­da­mo da će bi­ti bo­lje i vi­še za­po­šlja­va­nja, što je naj­va­žni­je za omla­di­nu.

Mi­ro­slav Živ­ko­vić – U pri­ma­nji­ma, ci­je­na­ma i sva­ko­dnev­nom ži­vo­tu osje­tio se bo­lji­tak na­kon re­fe­ren­du­ma. Sma­tram da je lju­di­ma bo­lje na­kon to­ga. Pri­ma­nja su re­dov­na, ra­stu ko­li­ko po­sto­je mo­guć­no­sti za to, a dr­ža­va gra­đa­ni­ma pru­ža mno­go vi­še mo­guć­no­sti ne­go ra­ni­je. Je­di­no što bi­smo vo­lje­li u ne­kom do­gled­nom vre­me­nu je­ste otva­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta za mla­de lju­de.


Ne­za­po­sle­nih sa­mo tri hi­lja­de ma­nje

Broj zva­nič­no za­po­sle­nih u Cr­noj Go­ri u 2006. iz­no­sio je 150 hi­lja­da, dok je na vr­hun­cu eko­nom­skog bu­ma 2009. do­sti­gao 174 hi­lja­de. Broj za­po­sle­nih u Cr­noj Go­ri sa­da iz­no­si 171 hi­lja­du. Broj ne­za­po­sle­nih 2006. go­di­ne bio je 38,8 hi­lja­da, dok sa­da iz­no­si oko 35 hi­lja­da.