Dr­žav­ni dug će do 2018. go­di­ne po­ra­sti za 800 mi­li­o­na eura i iz­no­si­će 2,76 mi­li­jar­de eura – po­ka­zu­ju po­da­ci iz Pred­lo­ga pra­va­ca raz­vo­ja Cr­ne Go­re od 2015. do 2018. go­di­ne. Do­ku­ment je na ju­če­ra­šnjoj sjed­ni­ci usvo­ji­la Vla­da.
U nje­mu se na­vo­di da je na kra­ju 2014. go­di­ne jav­ni dug iz­no­sio 1,94 mi­li­jar­de eura, što je 56,7 od­sto BDP-a, dok će na kra­ju 2018. go­di­ne iz­no­si­ti 2,76 mi­li­jar­de, što će, ka­ko pro­cje­nju­ju, bi­ti 65,7 od­sto BDP-a.
Do 2018. go­di­ne, Mi­ni­star­svo fi­nan­si­ja, ko­je je ra­di­lo do­ku­ment, pro­cje­nju­je da će BDP po­ra­sti sa 3,4 na 4,2 mi­li­jar­de eura.
- Dr­žav­ni dug u 2014. go­di­ni bio je u gra­ni­ca­ma de­fi­ni­sa­nim za­ko­nom o bu­dže­tu i fi­skal­noj od­go­vor­no­sti, ta­ko da ni­je po­sto­ja­la za­kon­ska oba­ve­za pred­u­zi­ma­nja mje­ra i pri­pre­ma pla­na za nje­go­vu sa­na­ci­ju. Me­đu­tim, ka­ko će u na­red­nom pe­ri­o­du jav­ni dug bi­ti iz­nad za­kon­skog li­mi­ta, pro­ak­tiv­nim pri­stu­pom Vla­de, utvr­đu­ju se eks an­te mje­re ko­ji­ma će se sma­nji­ti, od­no­sno eli­mi­ni­sa­ti ri­zik ko­ji mo­že pro­iz­ve­sti vi­so­ko uče­šće jav­nog du­ga u eko­no­mi­ji Cr­ne Go­re – pi­še u do­ku­men­tu.
U okvi­ru osnov­nih pra­va­ca raz­vo­ja (pa­met­ni, odr­ži­vi i in­klu­ziv­ni rast) i obla­sti po­li­ti­ke kon­ci­pi­ra­ne su ključ­ne mje­re, pro­jek­ti i sred­stva za nji­ho­vu re­a­li­za­ci­ju. Ukup­na pro­ci­je­nje­na vri­jed­nost pla­ni­ra­nih pro­je­ka­ta i raz­voj­nih mje­ra iz­no­si 2,89 mi­li­jar­de eura.
Iz­vor­ni pri­ho­di bu­dže­ta u ovoj go­di­ni pro­ci­je­nje­ni su na 1,34 mi­li­jar­de eura ili 37,5 od­sto BDP-a, dok se pro­cje­nju­je da će do 2018. go­di­ne po­ra­sti na 1,69 mi­li­jar­di.
- Jav­na po­tro­šnja od 2015. do 2018. go­di­ne bi­će vr­lo vi­so­ka, s ob­zi­rom da će se iz­grad­nja pri­o­ri­tet­ne di­o­ni­ce auto­pu­ta Smo­ko­vac – Ma­te­še­vo fi­nan­si­ra­ti iz ka­pi­tal­nog bu­dže­ta cen­tral­nog ni­voa vla­sti. No­mi­nal­no, po­tro­šnja će se kre­ta­ti od 1,748 mi­li­jar­di u ovoj do 1,77 mi­li­jar­di u 2018. go­di­ni, a uče­šće jav­ne po­tro­šnje u BDP-u kre­ta­će se od 48,8 ove do 42,3 od­sto 2018. go­di­ne – na­vo­di se u do­ku­men­tu.
Vla­da je na ju­če­ra­šnjoj sjed­ni­ci, ko­jom je pred­sje­da­vao Du­ško Mar­ko­vić, od­lo­ži­la od­lu­či­va­nje o pred­lo­gu od­lu­ke o da­va­nju pret­hod­ne sa­gla­sno­sti op­šti­ni Bu­dva za otu­đe­nje ne­po­kret­no­sti, ko­ja se na­la­zi u za­hva­tu DUP-a „Bu­dva cen­tar“ u Bu­dvi, ra­di neo­p­hod­nih teh­nič­kih ko­rek­ci­ja pred­lo­že­nog tek­sta.D.M.


Usvo­je­na od­lu­ka o jef­ti­ni­jem ro­min­gu

Vla­da je usvo­ji­la in­for­ma­ci­ju o pri­mje­ni spo­ra­zu­ma o sni­ža­va­nju ci­je­na ro­min­ga ko­ji je Cr­na Go­ra u sep­tem­bru pro­šle go­di­ne pot­pi­sa­la sa Sr­bi­jom, Ma­ke­do­ni­jom i BiH. U od­lu­ci pi­še da je shod­no ovom spo­ra­zu­mu Agen­ci­ja za elek­tron­ske ko­mu­ni­ka­ci­je u mar­tu utvr­di­la di­na­mi­ku sni­ža­va­nja ci­je­na ro­min­ga , te da je spo­ra­zum po­čeo da se pri­mje­nju­je od 30 ju­na.
- Dva te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­na ope­ra­te­ra su se ža­li­li Uprav­nom su­du, on je pri­hva­tio nji­ho­ve tu­žbe i po­ni­štio od­lu­ku EKIP-a. Me­đu­tim, Sa­vjet EKIP-a je 29. ju­na do­nio od­lu­ku o sni­ža­va­nju ci­je­na ro­min­ga ko­ja je stu­pi­la na sna­gu da­nom do­no­še­nja – na­vo­di se u od­lu­ci.
Spo­ra­zu­mom je pred­vi­đe­no da ci­je­ne ro­min­ga u re­gi­o­nu bu­du ni­že do 70 od­sto.B.Ma.


Za dvi­je par­ce­le na Pla­vim ho­ri­zon­ti­ma 230 hi­lja­da

Vla­da je da­la sa­gla­snost i na pred­log za za­klju­či­va­nje sud­skog po­rav­na­nja sa fi­zič­kim li­ci­ma, u ci­lju re­a­li­za­ci­je pro­jek­ta na Pla­vim ho­ri­zon­ti­ma. Vla­da pla­ni­ra po­rav­na­nje sa vla­sni­ci­ma ze­mlji­šta Ma­rom Ste­gić i Ma­ri­jom An­dri­jom. Oni na­vo­de da se do sa­da sa nji­ma vo­dio spor pred Osnov­nim su­dom o od­re­đi­va­nju pra­vič­ne na­dok­na­de za eks­pro­pri­sa­ne ne­po­kret­no­sti na Pla­vim ho­ri­zon­ti­ma , te da su vje­šta­ci pro­ci­je­ni­li ze­mlji­šte.
- Pro­ci­je­nje­na vri­jed­nost dvi­je par­ce­le ukup­ne po­vr­ši­ne 2,2 hi­lja­de kva­dra­ta iz­no­si 230 hi­lja­da eura. Od sred­sta­va ko­je je Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja opre­di­je­li­lo po osno­vu eks­pro­pri­ja­ci­je ra­di pri­vo­đe­nja na­mje­ni pro­stor­nog pla­na Tiv­ta, na ra­ču­nu za ek­pro­pri­ja­ci­ju je pre­o­sta­lo 158,7 hi­lja­da eura, dok će pre­o­sta­lih 71,3 hi­lja­de bi­ti obez­bi­je­đe­no iz re­zer­vi bu­dže­ta – pi­še u od­lu­ci Vla­de.
Na sjed­ni­ci u ma­ju Vla­da je uvr­sti­la pro­je­kat na Pla­vim ho­ri­zon­ti­ma, gdje je in­ve­sti­tor kom­pa­ni­ja Ka­ta­ri Di­ar iz Ka­ta­ra, kao je­dan od pri­o­ri­te­ta u obla­sti tu­ri­zma, ali da je re­a­li­za­ci­ja pro­jek­ta ne­mo­gu­ća zbog mno­go­broj­nih sud­skih spo­ro­va.B.Ma.


Kri­ze lo­še po tu­ri­zam

Sve tur­bu­len­ci­je i eko­nom­ske kri­ze u Evro­pi i svi­je­tu ne uti­ču po­zi­tiv­no na raz­voj tu­ri­zma – oci­je­nio je mi­ni­star tu­ri­zma Bra­ni­mir Gvo­zde­no­vić od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje ka­ko će se kri­za u Grč­koj od­ra­zi­ti na nas i ho­će li zbog to­ga vi­še tu­ri­sta po­sje­ti­ti Cr­nu Go­ru.
- Kri­ze de­sti­mu­li­šu lju­de da se po­mje­ra­ju i u in­te­re­su na­šeg tu­ri­zma je da ni­gdje ne po­sto­ji ni­je­dan pro­blem – re­kao je Gvo­zde­no­vić na­kon sjed­ni­ce Vla­de, ko­ja je ju­če usvo­ji­la plan pod­sti­caj­nih mje­ra u tu­ri­zmu.
Pro­gram se sa­sto­ji iz tri pod­sti­caj­ne mje­re, a di­rek­to­ri­ca NTO Želj­ka Ra­dak Ku­ka­vi­čić je ka­za­la da se pr­va mje­ra od­no­si na una­pre­đe­nje in­fra­struk­tu­re, u ko­jem se mak­si­mal­ni iz­nos sred­sta­va ko­ji mo­že da se do­bi­je pro­jek­tu­je na osam hi­lja­da.
- Za kul­tur­ni tu­ri­zam, mak­si­ma­lan iz­nos sred­stva ko­ji mo­že da se do­bi­je je 80 od­sto oprav­da­nih tro­ško­va, od­no­sno osam hi­lja­da, a 20 od­sto je ono što obez­bje­đu­je onaj ko apli­ci­ra – pre­ci­zi­ra­la je Ra­dak Ku­ka­vi­čić.
Po­dr­ška ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma po­di­je­lje­na je, ka­ko je ka­za­la, na ma­nje ma­ni­fe­sta­ci­je do 30 hi­lja­da eura i one ve­će, či­ja vri­jed­nost pre­la­zi 30 hi­lja­da eura.