Of­šor kom­pa­ni­ja Gol­den­šers li­mi­ted is­pla­ti­la je kra­jem mar­ta ove go­di­ne po 40 cen­ti za ak­ci­je ma­njin­skim ak­ci­o­na­ri­ma bu­dvan­skog pred­u­ze­ća Mon­te­ne­gro­pro­met, a no­vac im je is­pla­ćen na ra­ču­ne ko­je im je ta kom­pa­ni­ja otvo­ri­la u Cr­no­gor­skoj ko­me­r­ci­jal­noj ban­ci.
Ve­ćin­ski vla­snik kom­pa­ni­je Gol­den­šers li­mi­ted, ko­ji je pret­hod­no ku­pio 95 od­sto ak­ci­ja, ot­ku­pio je ak­ci­je od pre­ko 20 ma­lih ak­ci­o­na­ra shod­no Za­ko­nu o pre­u­zi­ma­nju ak­ci­o­nar­skih dru­šta­va, po ta­ko­zva­nom squ­e­e­ze out pra­vu – od­no­sno po pra­vu na pri­nud­nu pro­da­ju ak­ci­ja ma­njin­skih ak­ci­o­na­ra, ko­je je pr­vi put uve­de­no u do­ma­ći prav­ni si­stem upra­vo tim za­ko­nom 2011. go­di­ne.
Pre­ma po­da­ci­ma Cen­tral­nog re­gi­stra pri­vred­nih su­bje­ka­ta, Mon­te­ne­gro­pro­met ba­vi se iz­najm­lji­va­njem i upra­vlja­njem vla­sti­tih ili iz­najm­lje­nih ne­kret­ni­na, a kao osni­vač se vo­di ko­map­ni­ja Gol­den­šers li­mi­ted. Pre­ma po­da­ci­ma CRPS-a, iz­vr­šni di­rek­tor Mon­te­ne­gro­pro­me­ta je Go­ran Vu­le­tić, dok su čla­no­vi od­bo­ra di­rek­to­ra Zo­ran Sto­ja­no­vić, Đor­đi­je De­le­vić i Vla­dan Vu­jo­vić, bi­zni­smen ko­ji kon­tro­li­še HLT fond.
Me­đu­tim, u CRPS-u ne­ma po­da­ta­ka o to­me ko sto­ji iza kom­pa­ni­je Gol­den­šers li­mi­ted. Pre­ma po­da­ci­ma iz spi­ska de­set naj­ve­ćih ak­ci­o­na­ra Cen­tral­ne de­po­zi­tar­ne agen­ci­je iz ok­to­bra 2012. go­di­ne, ve­ćin­ski pa­ket ak­ci­ja, 82,8 od­sto, bio je u vla­sni­štvu Mi­o­dra­ga Mi­tro­vi­ća, vla­sni­ka kom­pa­ni­je Me­ga­pro­met, ko­ji je uhap­šen kra­jem sep­tem­bra u afe­ri ko­ja po­tre­sa Bu­dvu. On i još pe­to­ro uhap­še­nih sum­nji­če se da su uče­stvo­va­li u tran­sak­ci­ja­ma pri pro­da­ji dr­žav­nog ze­mlji­šta u se­lu Pri­je­vor iz­nad Ja­za, u ko­ji­ma je Op­šti­na Bu­dva ošte­će­na za oko dva mi­li­o­na eura.
Pre­ma spi­sku CDA iz 2012. go­di­ne, 56,3 od­sto ak­ci­ja Mon­te­ne­gro­pro­me­ta vo­di­lo se na Mi­tro­vi­ća, dok je 26,5 od­sto ak­ci­ja bi­lo u vla­sni­štvu nje­go­vog pred­u­ze­ća Me­ga­pro­met. Na­kon ne­što vi­še od dvi­je go­di­ne, na kra­ju ja­nu­a­ra ove go­di­ne, na spi­sku de­set naj­ve­ćih ak­ci­o­na­ra Mon­te­ne­gro­pro­me­ta vla­snik 94,99 od­sto ak­ci­ja bio je skri­ven iza zbir­nog ka­sto­di ra­ču­na. Broj ak­ci­ja ve­ćin­skog vla­sni­ka, kom­pa­ni­je Gol­den­šers li­mi­ted, po­kla­pa se sa ukup­nim bro­jem ak­ci­ja ko­je je u Mon­te­ne­gro­pro­me­tu imao Mi­tro­vić, fon­do­vi iz Ba­nja­lu­ke VB i Ak­ti­va in­vest, kao i udio ko­ji je ima­la kom­pa­ni­ja Grad­nja­pro­met.
Kom­pa­ni­ja Gol­den­šers li­mi­ted je ku­po­vi­nom ak­ci­ja Mon­te­ne­gro­pro­me­ta po­sta­la vla­snik vri­jed­ne imo­vi­ne, jer su u vla­sni­štvu te fir­me bi­la ukup­no 53 objek­ta, tri ma­ga­ci­na, tr­žni cen­tar u Bu­dvi i hlad­nja­ča. Pre­ma tvrd­nja­ma jed­nog od ak­ci­o­na­ra, dio te imo­vi­ne, ko­ja je pro­ci­je­nje­na na 18 mi­li­o­na, pro­dat je, ali je do­bar dio, po­put sa­mo­po­slu­ge na Sve­tom Ste­fa­nu, pro­sto­ra ko­ji je iz­dat NLB Mon­te­ne­gro ban­ci u Bu­dvi, te knji­ža­re i uprav­ne zgra­de pred­u­ze­ća, po­stao vla­sni­štvo of­šor kom­pa­ni­je.
Na to da je pri­mje­na squ­e­e­ze out di­sku­ta­bil­na pro­šle go­di­ne je uka­zi­vao NVO Cen­tar za mo­ni­to­ring i is­tra­ži­va­nje iz Pod­go­ri­ce, ko­ji je Ustav­nom su­du pod­nio ini­ci­ja­ti­vu za ocje­nu ustav­no­sti od­re­da­ba čla­na 39 st. 1 i 2 Za­ko­na o pre­u­zi­ma­nju ak­ci­o­nar­skih dru­šta­va. U ini­ci­ja­ti­vi za ocje­nu ustav­no­sti na­ve­de­no je da se uvo­đe­njem te nor­me u Za­kon o pre­u­zi­ma­nju ak­ci­o­nar­skih dru­šta­va di­rekt­no na­ru­ša­va prin­cip iz čla­na 58 Usta­va, ko­jim se ga­ran­tu­je pra­vo svo­ji­ne, kao i da se pre­u­zi­ma­nje iz od­red­be čla­na 39 za­ko­na ne mo­že pod­ve­sti pod jav­ni in­te­res, uz na­po­me­nu da je ospo­ra­va­na od­red­ba u su­prot­no­sti i sa Pro­to­ko­lom uz Kon­ven­ci­ju za za­šti­tu ljud­skih pra­va i fun­da­men­tal­nih slo­bo­da, ko­ji je Cr­na Go­ra ra­ti­fi­ko­va­la 3. mar­ta 2004. go­di­ne, a ko­ji je stu­pio na sna­gu 6. ju­na 2006. go­di­ne.
Sa­mo­stal­ni po­sla­nik Mla­den Bo­ja­nić is­ta­kao je da pri­nud­ni ot­kup, to jest squ­e­e­ze out nor­ma, ima smi­sla u dr­ža­va­ma sa ve­o­ma raz­vi­je­nim tr­ži­štem ka­pi­ta­la.
– Kod nas se ta nor­ma po­ka­za­la kao ve­o­ma di­sku­ta­bil­na, tač­ni­je kon­tra­pro­duk­tiv­na, jer od nje be­ne­fet ima­ju sa­mo ve­li­ki ak­ci­o­na­ri, od­no­sno in­ve­sti­to­ri. Sa dru­ge stra­ne, ta nor­ma ogra­ni­ča­va li­kvid­nost tr­ži­šta, obes­hra­bru­je ma­le ak­ci­o­na­re, iako upra­vo oni tre­ba da odr­ža­va­ju tr­ži­šte u Cr­noj Go­ri – re­kao je Bo­ja­nić.
On sma­tra da je pro­ble­ma­tič­no utvr­di­ti re­al­nu tr­ži­šnu ci­je­nu na tr­ži­šti­ma na ko­ji­ma je ve­o­ma ri­jet­ka li­kvid­nost jer se u ne­ko­li­ko mje­se­ci tr­gu­je od­re­đe­nom har­ti­jom od vri­jed­no­sti.
– U tom slu­ča­ju je vr­lo la­ko iz­ma­ni­pu­li­sa­ti tr­ži­šte, od­no­sno ne­kom al­ter­na­tiv­nom ci­je­nom sma­nji­ti tr­ži­šnu ci­je­nu i pri­mo­ra­ti ma­le ak­ci­o­na­re da pro­da­ju ak­ci­je po ci­je­ni ko­ja je znat­no ni­ža od re­al­ne – ka­zao je Bo­ja­nić.
J.V.


Ne­za­šti­će­ni

Bo­ja­nić je uka­zao da ma­njin­ski ak­ci­o­na­ri u Cr­noj Go­ri ne­ma­ju go­to­vo ni­ka­kvu za­šti­tu od stra­ne Ko­mi­si­je za har­ti­je od vri­jed­no­sti i Pri­vred­nog su­da.
– Kad se sve to sa­be­re, on­da ni­je ni­ka­kvo ču­do što kao re­zul­tat ima­mo uru­ša­va­nje tr­ži­šta ka­pi­ta­la, a to je ne­gdje i sli­ka ka­ko se uop­šte ova vlast od­no­si pre­ma ma­lim ak­ci­o­na­ri­ma, od­no­sno pre­ma obič­nim lju­di­ma, jer je sva su­šti­na nji­ho­ve eko­nom­ske po­li­ti­ke da se ve­li­ki­ma uči­ni da ima­ju što vi­še, a da ma­li ni­ka­ko ne iza­đu iz kru­ga si­ro­ma­štva – za­klju­čio je Bo­ja­nić.