Pred­stav­nik kli­je­na­ta Hi­po Al­pe Adri­ja ban­ke, ko­ri­sni­ka kre­di­ta in­dek­si­ra­nih u švaj­car­skim fran­ci­ma Dra­gan Se­nić ogla­sio se na­kon sa­stan­ka mi­ni­stra fi­nan­si­ja Ra­do­ja Žu­gi­ća sa glav­nim iz­vr­šnim di­rek­to­rom Hi­po ban­ke Kri­sto­fe­rom Šo­e­nom, ko­ji, ka­ko je na­veo, či­ni sve da se Za­kon o kon­ver­zi­ji fra­na­ka u eure ne pri­mi­je­ni na na­čin i u for­mi ko­ju je iz­gla­sao par­la­ment.
– Že­li­mo da vjerujemo da je svr­ha sa­stan­ka raz­voj pro­kla­mo­va­nog part­ner­stva, is­ka­za­nog ri­je­či­ma ,,sa mje­rom za­do­vo­lje­nja po­tre­be obje stra­ne”. Kao kli­jen­ti ban­ke sma­tra­mo da tre­ba­mo da ima­mo jed­nak tret­man od stra­ne mi­ni­star­stva ko­je pred­sta­vlja gra­đa­ne i da će se ,,mje­re za­do­vo­lje­nja po­tre­ba” pod­jed­na­ko od­no­si­ti i na pri­mje­nu za­ko­na u ko­rist kli­je­na­ta ban­ke, shod­no za­ko­nu i u skla­du sa ro­ko­vi­ma ko­ji su odav­no pre­kr­še­ni či­nje­nji­ma ban­ke – na­veo je Se­nić.
Kli­jen­ti, ka­ko je do­dao, ne že­le da vje­ru­ju da Cen­tral­na ban­ka ne mo­že da za­šti­ti tr­ži­šne de­fi­ni­ci­je ban­kar­skog po­slo­va­nja u Cr­noj Go­ri, ko­je ne či­ne sa­mo ban­ke ne­go i kli­jen­ti, ko­ri­sni­ci ban­kar­skih uslu­ga i pro­iz­vo­da, a od­go­vor­ne in­sti­tu­ci­je su oba­ve­zne da pri­mje­ne pu­ne od­red­be za­ko­na.
On je pod­sje­tio da Za­kon o kon­ver­zi­ji ob­u­hva­ta sve kre­di­te ko­je su ko­me­r­ci­jal­ne ban­ke odo­bo­ri­le kli­jen­ti­ma u fran­ci­ma, uklju­ču­ju­ći i one ko­je je ban­ka jed­no­stra­no ras­ki­nu­la, jer kli­jen­ti ni­je­su mo­gli da ih ot­pla­ću­ju, kao i da osnov za kon­ver­zi­ju pred­sta­vlja iz­nos ko­ji je kli­jent do­bio u ban­ci u tre­nut­ku za­klju­če­nja ugo­vo­ra.
– Za­kon se za­sni­va na ugo­vo­ru o kre­di­tu, sve je ja­sno i pre­ci­zno na­ve­de­no, pa se po­sta­vlja pi­ta­nje oda­kle ne­kom pra­vo da ga po­gre­šno tu­ma­či i ti­me op­stru­i­ra nje­go­vu pri­mje­nu na­no­se­ći di­rekt­nu šte­tu gra­đa­ni­ma – na­veo je Se­nić, osvr­ću­ći se na od­lu­ku o nad­zo­ru nad pri­mje­nom tog za­ko­na ko­ji je dao Sa­vjet Cen­tral­ne ban­ke na sjed­ni­ci od 26. av­gu­sta.
U toj od­lu­ci CBCG na­ve­de­no je da ta in­sti­tu­ci­ja u skla­du sa za­ko­nom vr­ši kon­tro­lu da li ban­ke u svo­jim po­slov­nim knji­ga­ma is­ka­zu­ju kon­ver­to­va­ni iz­nos oba­ve­za sa­mo za ko­ri­sni­ke kre­di­ta sa ko­ji­ma su za­klju­či­le anek­se ugo­vo­ra u skla­du sa Za­ko­nom o kon­ver­zi­ji.
– Na osno­vu ko­jeg čla­na su is­klju­če­ne ka­te­go­ri­je kli­je­na­ta ko­ji­ma su jed­no­stra­no ras­ki­nu­ti ugo­vo­ri o kre­di­tu i pro­da­ti po­ve­za­nom li­cu u okvi­ru Hi­po gru­pe – He­ti, kao i kli­jen­ti ko­ji su vra­ti­li kre­di­te i ko je uči­nio ro­ko­ve pri­mje­ne za­ko­na neo­ba­ve­zu­ju­ćim ka­da je kao kraj­nji rok za pri­mje­nu za­ko­na bio 6. ok­to­bar ove go­di­ne, kao i ko do­zvo­lja­va Hi­po ban­ci da dis­kri­mi­ni­še kli­jen­te da­ju­ći ma­lom i oda­bra­nom bro­ju kli­je­na­ta anek­se ko­ji ne­ma­ju ne­za­ko­ni­te čla­no­ve, dok je ogrom­na ve­ći­na kli­je­na­ta do­bi­la anek­se sa ne­za­ko­ni­tim čla­no­vi­ma u anek­si­ma – na­veo je on na­gla­ša­va­ju­ći da je ta pi­ta­nja po­sta­vio i gu­ver­ne­ru Mi­lo­ji­ci Da­ki­ću.
Se­nić pi­ta i ka­ko je u anek­se sta­vlje­na za­te­zna ka­ma­ta Hi­po ban­ke plus još pet od­sto, umje­sto za­kon­ske za­te­zne ka­ma­te.J.V.

U Hrvatskoj traženo izbacivanje spornog člana iz aneksa
- Uloga CBCG je presudna i obavezni su da sagledaju suštinu primjene zakona. Bančino opravdanje da se štite akcionari je netačno, pošto je urušavanje reputacije do kog su doveli tadašnji i sadašnji izvršni direktori banke, ono što uništava kapital akcionara i status banke – naveo je Senić ističući da se zakon mora sprovesti kako se klijenti koji su pogođeni činjenjima banke ne bi našli u poziciji da se osjećaju potpuno napušteni od nadležnih institucija, jer zakon definiše upravo suprotno.
Na drugoj strani Hrvatska narodna banka zatražila je prošle sedmice od banaka koje su u anekse ugovora o konverziji franaka u eure ugradile odredbe o posledicama eventualnog ukidanja ili poništenja Zakona o potrošačkom kreditiranju da izostave te odredbe, jer one mogu da budu suproptne propisima kojima se štite prava potrošača. Takođe, kako je najavljeno, HNB će korišćenjem supervizijskih mjera ispitati postupaju li banke u skladu sa zakonom