Pi­še: Is­tra­ži­vač­ki cen­tar MANS-a

Ste­čaj­na upra­va ul­cinj­ske So­la­ne, u do­go­vo­ru sa ve­ćin­skim vla­sni­ci­ma, uspje­la je da od uvo­đe­nja ste­ča­ja vi­še­stru­ko po­ve­ća gu­bi­tak kom­pa­ni­je – sa ne­što pre­ko 270.000 eura ka­da je uve­den ste­čaj do bli­zu osam mi­li­o­na eura, ko­li­ko je gu­bi­tak iz­no­sio na kra­ju 2013. go­di­ne, po­ka­zu­je ana­li­za po­slo­va­nja te kom­pa­ni­je ko­ju je ura­dio Is­tra­ži­vač­ki cen­tar Mre­že za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra (MANS).
Ul­cinj­ska kom­pa­ni­ja je isto­vre­me­no ne­za­ko­ni­to za­du­ži­va­na uz pre­ćut­nu sa­gla­snost dr­ža­ve, či­ja je imo­vi­na ko­ri­šće­na kao po­kri­će za kre­di­te ko­je su vla­sni­ci So­la­ne uzi­ma­li kod Pr­ve ban­ke i Cr­no­gor­ske ko­mer­ci­jal­ne ban­ke. Ni­jed­na od nad­le­žnih dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja do sa­da ni­je pred­u­ze­la bi­lo ka­kve mje­re u ci­lju za­us­ta­vlja­nja da­ljeg pro­pa­da­nja te fa­bri­ke, ni­ti ka­ko bi se za­u­sta­vi­o una­pri­jed smi­šlje­ni sce­na­rio be­to­ni­ra­nja vri­jed­nih ul­cinj­skih so­li­la.
Na­kon što je Euro­fond, na če­lu sa Ve­se­li­nom Ba­ro­vi­ćem, bli­skim pri­ja­te­ljem pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, 2005. go­di­ne ušao u So­la­nu ku­piv­ši po­čet­ni pa­ket ak­ci­ja za ne­što oko 800 hi­lja­da eura, po­čeo je pro­ces si­ste­mat­skog uni­šta­va­nja tog pred­u­ze­ća kroz štet­ne po­slov­ne po­te­ze i za­du­ži­va­nje kre­di­ti­ma.
Od 2005. do 2009. iz­vr­še­no je ne­ko­li­ko emi­si­ja ak­ci­ja tog pred­u­ze­ća na­kon ko­jih je udio Ba­ro­vi­će­vog Euro­fon­da po­ve­ćan na 75 od­sto ak­ci­ja. Sva­ka od tih emi­si­ja ak­ci­ja oprav­da­va­na je po­tre­bom da se in­ve­sti­ra u pro­ces pro­iz­vod­nje so­li, pa je od 2005. do 2009. po tom osno­vu pri­ho­do­va­no bli­zu šest mi­li­o­na eura. Iako se iz go­di­ne u go­di­nu po­ka­zi­va­lo da no­vac ne ide u in­ve­sti­ci­je i da se ne­na­mjen­ski tro­ši, ta­da­šnji ste­čaj­ni uprav­nik Mi­lo­rad Iko­vić je odo­brio sva­ku od po­me­nu­tih emi­si­ja ak­ci­ja, svje­sno ra­de­ći na šte­tu kom­pa­ni­je. Ste­čaj­ni uprav­nik je bio upo­znat i sa či­nje­ni­com da su no­vi vla­sni­ci u kon­ti­nu­i­te­tu uzi­ma­li kre­di­te od po­slov­nih ba­na­ka, do­dat­no op­te­re­ću­ju­ći po­slo­va­nje kom­pa­ni­je, a kao za­lo­gu za kre­di­te ko­je su uzi­ma­li kod Pr­ve ban­ke i CKB-a sta­vi­li su pod hi­po­te­ku go­to­vo kom­plet­nu imo­vi­nu ul­cinj­skog pred­u­ze­ća, uklju­ču­ju­ći i ze­mlji­šte nad ko­jim ne­ma­ju pra­vo vla­sni­štva, već sa­mo pra­vo ko­ri­šće­nja ra­di eks­plo­a­ta­ci­je so­li.
I po­red to­ga što su no­vac od emi­si­je ak­ci­ja i kre­di­ti ne­na­mjen­ski tro­še­ni, ste­čaj­ni uprav­nik ni­je pred­u­zeo ni­jed­nu prav­nu rad­nju ka­ko bi obez­bi­je­dio odr­ži­vo po­slo­va­nje pred­u­ze­ća, o če­mu svje­do­če i po­da­ci iz fi­nan­sij­skih iz­vje­šta­ja So­la­ne ko­je je ana­li­zi­rao Is­tra­ži­vač­ki cen­tar MANS-a. Na­i­me, i po­red znat­nih sred­sta­va ko­ja su se sli­la u kom­pa­ni­ju po osno­vu uze­tih kre­di­ta i do­ka­pi­ta­li­za­ci­je, fi­nan­sij­ski iz­vje­šta­ji za pe­ri­od 2005–2013. po­ka­zu­ju da in­ve­sti­ci­ja u pro­iz­vod­nju go­to­vo da ni­je bi­lo. Sa dru­ge stra­ne, ne­po­kri­ve­ni gu­bi­tak So­la­ne kon­ti­nu­i­ra­no se po­ve­ća­vao, pa je od 270 hi­lja­da, ko­li­ko je iz­no­sio 2005, na­ra­stao do 7,9 mi­li­o­na eura, ko­li­ko je iz­no­sio pre­ma fi­nan­sij­skom iz­vje­šta­ju za 2013. go­di­nu.
Po­seb­no je za­bri­nja­va­ju­će što se go­to­vo kom­plet­no kre­dit­no za­du­že­nje So­la­ne za­sni­va na hi­po­te­ka­ma na ba­ze­ni­ma so­li, nad ko­ji­ma Ba­ro­vi­ćev Euro­fond ni­ka­da ni­je imao pra­vo vla­sni­štva, već sa­mo pra­vo ko­ri­šće­nja ra­di or­ga­ni­za­ci­je pro­ce­sa pro­iz­vod­nje so­li. Ta­ko su na pre­ko 13 mi­li­o­na kva­drat­nih me­ta­ra ze­mlji­šta ko­je je u dr­žav­nom vla­sni­štvu uknji­že­ne hi­po­te­ke za ne­ko­li­ko kre­di­ta ko­je su vla­sni­ci So­la­ne uze­li od Pr­ve ban­ke i CKB-a.
Upis hi­po­te­ke na ne­kret­ni­ni pro­ces je ko­ji se u Upra­vi za ne­kret­ni­ne re­a­li­zu­je na osno­vu do­ka­za o svo­ji­ni nad ne­kret­ni­nom ko­ja se da­je u za­lo­gu i ugo­vo­ra o hi­po­te­ci, pa se po­sta­vlja pi­ta­nje na ko­ji na­čin su ste­čaj­na upra­va i Euro­fond obez­bi­je­di­li po­di­za­nje kre­di­ta i uknji­žbu hi­po­te­ka na imo­vi­ni ko­ja ni­je u nji­ho­vom vla­sni­štvu.

Ovaj tekst je sa­či­njen uz po­dr­šku Evrop­ske uni­je, u sklo­pu pro­jek­ta „Nul­ta to­le­ran­ci­ja na ko­rup­ci­ju”. Za sa­dr­žaj ovog tek­sta od­go­vor­na je is­klju­či­vo Mre­ža za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra – MANS, a sta­vo­vi iz­ni­je­ti u ovom tek­stu ni u kom slu­ča­ju ne mo­gu se sma­tra­ti sta­vo­vi­ma EU.


Ste­čaj­na upra­va pro­da­je dr­žav­nu imo­vi­nu

I po­red či­nje­ni­ca da pred­u­ze­će ima sa­mo pra­vo ko­ri­šće­nja, a ne pra­vo svo­ji­ne nad ze­mlji­štem ul­cinj­skih so­li­la, ste­čaj­na upra­va u kon­ti­nu­i­te­tu od 2012. ogla­ša­va nje­go­vu pro­da­ju, pot­pu­no neo­me­ta­na od stra­ne bi­lo kog nad­le­žnog dr­žav­nog orga­na. Pr­vi oglas za pro­da­ju ob­ja­vljen je u ja­nu­a­ru 2012, ka­da je imo­vi­na So­la­ne nu­đe­na po po­čet­noj ci­je­ni od oko 257 mi­li­o­na eura. Na­kon to­ga, imo­vi­na te kom­pa­ni­je je bez­u­spje­šno pro­da­va­na još tri­na­est pu­ta, a ci­je­na je uma­nji­va­na sa sva­kim no­vim ten­de­rom. Po­sled­nji oglas ob­ja­vljen je u ok­to­bru ove go­di­ne, ka­da je So­la­na nu­đe­na za 149 mi­li­o­na eura, ali se ni­ko ni­je ja­vio.


Ne­iz­vje­sna sud­bi­na ul­cinj­skih so­li­la

Da­va­nje u za­kup ul­cinj­skih so­li­la jav­nom pred­u­ze­ću Na­ci­o­nal­ni par­ko­vi Cr­ne Go­re tek je po­lo­vič­no rje­še­nje, ko­je je vre­men­ski ogra­ni­če­no i usli­je­di­lo je na­kon pri­ti­ska do­ma­će i me­đu­na­rod­ne jav­no­sti na Vla­du da ko­nač­no ne­što pre­du­zme po pi­ta­nju za­šti­te vri­jed­nih ul­cinj­skih so­li­la. Za­sad ne­ma pre­ci­zne in­for­ma­ci­je o to­me šta će se de­si­ti na­kon što is­tek­ne ugo­vor o za­ku­pu, a ko­nač­no rje­še­nje za­šti­te tog pod­ruč­ja zah­ti­je­va­će da se Vla­da od­re­di pre­ma ini­ci­ja­ti­va­ma za sta­vlja­nje tog pod­ruč­ja pod po­se­ban re­žim za­šti­te i da ga pro­gla­si za spo­me­nik pri­ro­de.