Cr­no­gor­ska eko­no­mi­ja će u ovoj go­di­ni ra­sti po sto­pi od če­ti­ri od­sto, sa­op­šti­li su da­nas pred­stav­ni­ci Evrop­ske ban­ke za ob­no­vu i raz­voj (EBRD) i do­da­li da pri­o­ri­tet u na­red­nom pe­ri­o­du mo­ra bi­ti opre­zno ru­ko­va­nje jav­nim fi­nan­si­ja­ma.
– Ja­ki ele­men­ti ra­sta cr­no­gor­ske eko­no­mi­je ne ogle­da­ju se sa­mo u tu­ri­zmu, već i u pro­jek­tu iz­grad­nje auto­pu­ta. Sma­tram da je če­ti­ri od­sto vr­lo ra­zum­na prog­no­za ra­sta eko­no­mi­je u ovoj go­di­ni – ka­zao je za­mje­nik di­rek­to­ra u EBRD-u Pe­ter San­fey na pred­sta­vlja­nju iz­vje­šta­ja o tran­zi­ci­ji EBRD-a za pe­ri­od od pro­šle do ove go­di­ne.
On je na­veo da je u pro­šloj go­di­ni u Cr­noj Go­ri do­šlo do una­pre­đe­nja eko­nom­skih per­for­man­si i opo­rav­ka eko­no­mi­je.
– Pro­ce­nat ra­sta eko­no­mi­je za pro­šlu go­di­nu je ne­što iz­nad tri od­sto. Jed­na od glav­nih stva­ri u pro­šloj go­di­ni u Cr­noj Go­ri je­ste po­če­tak iz­grad­nje auto­pu­ta. To je va­žan pro­je­kat za Cr­nu Go­ru ko­ji no­si ve­li­ke pri­li­ke, ali pod­ra­zu­mi­je­va i ve­li­ke ri­zi­ke – oci­je­nio je San­fey.
Ka­da su u pi­ta­nju pri­o­ri­te­ti za ovu go­di­nu, San­fey je na­veo da je ja­ko va­žno fo­ku­si­ra­nje na oblast jav­nih fi­nan­si­ja.
– Ma­lo nas bri­ne to što je jav­ni dug do­sta po­ras­tao u Cr­noj Go­ri po­sled­njih par go­di­na. Zna­mo iz ko­jih raz­lo­ga je po­ras­tao, ali to je ve­li­ki te­ret za jed­nu ma­lu eko­no­mi­ju po­put cr­no­gor­ske – po­ru­čio je San­fey.
U EBRD-u su oci­je­ni­li da je va­žno da se vr­lo opre­zno ru­ko­vo­di jav­nim fi­nan­si­ja­ma u na­red­nom pe­ri­o­du.
San­fey je sa­op­štio da je kon­ku­rent­nost po­slov­nog okru­že­nja Cr­ne Go­re do­sta do­bra, ali da još ima pro­sto­ra za po­bolj­ša­nje.
On je na­veo da je pri­va­ti­za­ci­ja ta­ko­đe je­dan od pri­o­ri­te­ta.
– Cr­na Go­ra je do­sta na­pre­do­va­la u obla­sti pri­va­ti­za­ci­je i do­bar dio pri­va­ti­za­ci­o­nog pro­ce­sa je za­vr­šen. Me­đu­tim, još pre­o­sta­je do­sta sred­sta­va ko­ja bi se mo­gla pro­da­ti, po­seb­no u sek­to­ru ener­ge­ti­ke i tu­ri­zma – sa­op­štio je San­fey.
EBRD je, ka­ko je na­veo, spre­man da po­mog­ne Cr­noj Go­ri u sek­to­ru pri­va­ti­za­ci­je.
Ka­da je u pi­ta­nju re­gi­on od 36 dr­ža­va u ko­jem po­slu­je EBRD, San­fey je ka­zao da se pred­vi­đa od­re­đe­ni opo­ra­vak.
Šef za EBRD u Cr­noj Go­ri Đu­lio Mo­re­no sa­op­štio je da je pro­šla go­di­na bi­la uspje­šna za tu fi­nan­sij­sku in­sti­tu­ci­ju sa in­ve­sti­ci­ja­ma od 9,4 mi­li­jar­di u 381 pro­je­kat i sko­ro mi­li­jar­du eura pro­fi­ta.
– Ovo je bi­la zna­čaj­na go­di­na za za­pad­ni Bal­kan. In­ve­sti­ra­li smo ukup­no 461 mi­li­on eura, od to­ga je­dan dio u Cr­nu Go­ru – na­veo je Mo­re­no.
On je re­kao da je cr­no­gor­ska eko­no­mi­ja u pro­šloj go­di­ni do­sti­gla vr­hu­nac.
U EBRD-u, ka­ko je re­kao, sma­tra­ju da će Cr­na Go­ra za dvi­je go­di­ne po­sta­ti ener­get­sko čvo­ri­šte za re­gi­on Bal­ka­na.
– Po­sta­vlja­nje ka­bla iz­me­đu Cr­ne Go­re i Ita­li­je, ko­je bi tre­ba­lo da se za­vr­ši kra­jem na­red­ne ili po­čet­kom 2018. go­di­ne, ja­ko je va­žno u tom smi­slu – ka­zao je Mo­re­no.
Pre­ma Mo­re­no­vim ri­je­či­ma, je­dan od iza­zo­va ko­ji osta­je je­ste ogra­ni­čen fi­skal­ni pro­stor i ukup­na li­kvid­nost fi­nan­sij­skog sek­to­ra.
EBRD je pro­šle go­di­ne pot­pi­sao 13 no­vih pro­je­ka­ta u Cr­noj Go­ri ukup­ne in­ve­sti­ci­je 99 mi­li­o­na eura.
– Od ka­da smo po­če­li sa po­slo­va­njem u Cr­noj Go­ri ukup­ne in­ve­sti­ci­je iz­no­se 538 mi­li­o­na, či­me smo mo­bi­li­sa­li sko­ro mi­li­jar­du eura, jer EBRD ne fi­nan­si­ra u cje­lo­sti pro­jek­te već ra­di na prin­ci­pu su­fi­nan­si­ra­nja – ob­ja­snio je Mo­re­no.
On je is­ta­kao da je EBRD u pro­šloj go­di­ni in­ve­sti­rao vi­še od pred­vi­đe­nog bu­dže­ta.
– Fo­kus je bio na ener­ge­ti­ci sa dva va­žna pro­jek­ta. Je­dan od njih je pr­va vje­tro­e­lek­tra­na u Cr­noj Go­ri, od­no­sno pro­je­kat na Kr­no­vu ko­ji je vri­je­dan vi­še od 130 mi­li­o­na, od če­ga je EBRD uče­stvo­vao sa 48,5 mi­li­o­na – ka­zao je Mor­neo.
EBRD je pred­sta­vio i go­di­šnje ana­li­ze o na­pret­ku re­for­mi i eko­nom­skih kre­ta­nja ši­rom 36 ze­ma­lja od cen­tral­ne Evro­pe do cen­tral­ne Azi­je i ju­žnog i is­toč­nog Me­di­te­ra­na.
M.M.