A
dvo­ka­ti ko­ji za­stu­pa­ju biv­še kli­jen­te mi­kro­fi­nan­sij­ske in­sti­tu­ci­je Agro­in­vest, ko­ja je po­čet­kom 2012. pro­mi­je­ni­la ime u Mon­te kre­dit, pod­ni­je­li su Osnov­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u Bi­je­lom Po­lju kri­vič­nu pri­ja­vu pro­tiv od­go­vor­nih li­ca u toj MFI. Kri­vič­nom pri­ja­vom su ob­u­hva­će­ni iz­vr­šni di­rek­tor Mon­te kre­di­ta Jo­sip Pe­ci­rep, port­fo­lio me­na­džer Igor Vra­neš, vo­đa ti­ma za na­pla­tu spor­nih po­tra­ži­va­nja Slav­ko Jo­va­no­vić, ko­or­di­na­tor u slu­žbi za na­pla­tu Dra­ga­na Ko­va­če­vić, šef kan­ce­la­ri­je u Be­ra­na­ma Sa­ša Bra­ko­če­vić, kao i me­na­džer u ko­lek­tor­skoj slu­žbi Ta­nja Mi­la­to­vić. Oni se te­re­te za zlo­u­po­tre­bu slu­žbe­nog po­lo­ža­ja, a pri­ja­va je pod­ni­je­ta na­kon što je 700 kli­je­na­ta tu­ži­lo MFI ra­di po­vra­ća­ja vi­še na­pla­će­ne ka­ma­te po kre­di­ti­ma. Oni su, na­i­me, zbog ne­za­ko­ni­tog ob­ra­ču­na ka­ma­ta, u pro­sje­ku, pla­ti­li oko 40 od­sto vi­še ka­ma­te u od­no­su na iz­nos ko­ji bi pla­ti­li da se MFI pri­dr­ža­va­la od­lu­ke Cen­tral­ne ban­ke. Na osno­vu vi­še na­pla­će­ne ka­ma­te na kre­di­te ko­ji su pla­si­ra­ni do 31. ja­nu­a­ra 2008, Mon­te kre­dit je ostva­rio eks­tra­pro­fit od oko šest mi­li­o­na eura, što je tre­ba­lo da se vra­ti kli­jen­ti­ma.
Za­po­sle­ni u MFI se te­re­te da su na­mjer­no spre­ča­va­li kli­jen­te da ostva­re pra­vo na po­vra­ćaj sred­sta­va od pre­pla­će­nih ka­ma­ta, od­no­sno da su u na­mje­ri pri­kri­va­nja ne­za­ko­ni­tog po­slo­va­nja Mon­te kre­di­ta to­kom pro­šle go­di­ne do da­na pod­no­še­nja pri­ja­ve, po­čet­kom de­cem­bra 2015, one­mo­gu­ća­va­li kli­jen­te u pri­ba­vlja­nju po­da­ta­ka o nov­ča­nim iz­no­si­ma ko­je je MFI pro­tiv­za­ko­ni­to na­pla­ti­la. MFI je kli­jen­ti­ma, kao i sud­skom vje­šta­ku an­ga­žo­va­nom na jed­nom bro­ju pred­me­ta la­žno pri­ka­zi­va­la, ne­po­sred­no ili pre­ko pu­no­moć­ni­ka, da tra­že­ni po­da­ci o nov­ča­nim to­ko­vi­ma i nji­ho­vim kre­di­ti­ma ne po­sto­je. Te­re­te se i da su fal­si­fi­ko­va­li slu­žbe­ne is­pra­ve, kao i od­go­vor na za­htjev ban­kar­skog om­bud­sma­na od 26. ok­to­bra 2015. Oni su sa­op­šta­va­li da ne po­sto­je ana­li­tič­ke kar­ti­ce kli­je­na­ta, jer su, na­vod­no, uni­šte­ne, či­me su zlo­u­po­tri­je­bi­li slu­žbe­ni po­lo­žaj.
– Agro­in­vest je pro­tiv­za­ko­ni­to ob­ra­ču­na­vao i na­pla­ći­vao ka­ma­tu kli­jen­ti­ma do 2009, ka­da mi­je­nja­ju na­čin ob­ra­ču­na, pa je to ključ­ni raz­log sa­kri­va­nja svih po­da­ta­ka o kre­di­ti­ma odo­bre­nim pri­je 2009 – na­ve­de­no je u pri­ja­vi.
Iz Mon­te kre­di­ta su, na za­htjev za pri­ba­vlja­nje do­ku­men­ta­ci­je ve­za­no za vje­šta­če­nje u sud­skom spo­ru po tu­žbi jed­nog od kli­je­na­ta, tvr­di­li da je po­sred­stvom Dr­žav­nog ar­hi­va sva do­ku­men­ta­ci­ja uni­šte­na, kao i ana­li­tič­ka kar­ti­ca kli­jen­ta. Pri­tom su se po­zva­li na Pra­vil­nik o kan­ce­la­rij­skom i ar­hiv­skom po­slo­va­nju i Li­stu ka­te­go­ri­ja re­gi­stra­tur­ske gra­đe sa ro­ko­vi­ma ču­va­nja, dok advo­ka­ti ošte­će­nih kli­je­na­ta tvr­de da ak­ti na ko­je se po­zva­la MFI ni­gdje ne pred­vi­đa­ju uni­šte­nje ana­li­tič­kih kar­ti­ca, ko­je se, ka­ko su po­ja­sni­li, ne mo­gu uni­šti­ti, jer se ču­va­ju u elek­tron­skoj for­mi. Oni su pred­lo­ži­li tu­ži­la­štvu da, po po­tre­bi, od Dr­žav­nog ar­hi­va za­tra­ži akt o uni­šta­va­nju elek­tron­skih po­da­ta­ka te MFI.
Da Mon­te­kre­dit, ka­ko su na­ve­li, va­ra sud i kli­jen­te, po tvrd­nja­ma advo­ka­ta, po­ka­zu­je i slu­žbe­na pre­pi­ska, od­no­sno mej­lo­vi iz­me­đu za­po­sle­nih i me­nadž­men­ta te MFI, ko­ja je ci­ti­ra­na u kri­vič­noj pri­ja­vi.
„Po­što­va­ne ko­le­ge, za­bra­nju­jem da­va­nje bi­lo ka­kvih in­for­ma­ci­ja i iz­da­va­nje bi­lo ka­kve do­ku­men­ta­ci­je kli­jen­ti­ma i ži­ran­ti­ma. Ne­po­što­va­nje ovog na­lo­ga sma­tra­će se kr­še­njem rad­ne di­sci­pli­ne”, po­slao Igor Vra­neš 8. sep­tem­bra 2015; „Po­što­va­ne ko­le­ge ko­na­čan stav je da tre­ba da uva­ži­mo mi­šlje­nje Dra­ga­ne Ko­va­če­vić i da se za­htje­vi za ne­stan­dard­ne po­tvr­de ne uzi­ma­ju, jer smo u oba­ve­zi da na njih od­go­va­ra­mo pi­sa­no i da ka­že­mo raz­lo­ge i da usvo­ji­mo njen pred­log da se kao u PG, ne uzi­ma­ju za­htje­vi…”, (po­slao Igor Vra­neš 22. sep­tem­bra 2015); „Po­što­va­ne ko­le­ge, za kre­di­te iz­da­te pri­je 2009, uko­li­ko kli­jent do­đe i zah­ti­je­va po­tvr­du da je dug po kre­di­ti­ma ot­pla­ćen, iz­da­va­će­te po­tvr­de na­kon kon­sul­ta­ci­je sa mnom, Ta­njom Mi­la­to­vić i Dra­ga­nom Ko­va­če­vić, pri če­mu će se u po­tvr­da­ma na­vo­di­ti da pre­ma pod­no­si­o­cu za­htje­va ne po­sto­je kre­dit­na po­tra­ži­va­nja. U po­tvr­di se ne na­vo­di ni broj kre­di­ta, ni iz­nos, ni da­tum iz­da­va­nja... ni­šta”, (po­slao Igor Vra­neš 18. sep­tem­bra 2015).
„Po­što­va­ne ko­le­ge, ura­di­će­mo sle­de­će: po­tvr­du o du­gu kli­jen­ta iz­da­va­će­mo sa­mo za ak­tiv­ne kre­di­te, kre­di­te ko­ji ni­su na­pla­će­ni. Me­nadž­ment će od­lu­či­va­ti ka­kav vid po­tvr­de će se iz­da­va­ti i da li će se po­tvr­da uop­šte iz­da­va­ti”, (po­slao Igor Vra­neš 18. sep­tem­bra 2015).
– Svje­sni pro­tiv­za­ko­ni­tog ob­ra­ču­na­va­nja i na­pla­ći­va­nja ka­ma­ta po kre­di­ti­ma odo­bre­nim pri­je 2009, osum­nji­če­ni su na opi­sa­ni na­čin po­ku­ša­va­li, a i da­lje po­ku­ša­va­ju, da ne­za­ko­ni­to ste­če­na ogrom­na nov­ča­na sred­stva Mon­te kre­dit za­dr­ži i da ih ne vra­ti po­kra­de­nim gra­đa­ni­ma, ne ma­re­ći za po­je­di­nač­ne in­te­re­se i pra­va kli­je­na­ta, na­no­se­ći im šte­tu, ta­ko i za op­šti in­te­res ko­ji se ogle­da u obez­bje­đi­va­nju si­ste­ma za­ko­ni­tog po­slo­va­nja i po­stu­pa­nja. Sve što su osum­nji­če­ni pred­u­zi­ma­li i pred­u­zi­ma­ju svo­di se na je­dan je­di­ni cilj, a to je pri­kri­va­nje mi­li­on­ske pre­va­re gra­đa­na i spre­ča­va­nje ot­kri­va­nja iste – na­ve­de­no je u kri­vič­noj pri­ja­vi.
J.V.


Do­ku­men­ta­ci­ja po­sto­ji, ali se kri­je

– Po­da­ci o na­pla­ti kre­di­ta, tj. ana­li­tič­ke kar­ti­ce kli­jen­ta ili iz­vo­di kod fi­nan­sij­skih su­bje­ka­ta po­seb­no se ču­va­ju, jer se na osno­vu njih vr­ši iz­vje­šta­va­nje pre­ma RKB-u Cen­tral­ne ban­ke i sa­či­nja­va kre­dit­na isto­ri­ja iz ko­je se do­bi­ja­ju po­da­ci o to­me da li je ne­ki kli­jent kao ra­ni­ji ko­ri­snik ured­no vra­ćao kre­dit – na­ve­de­no je u pri­ja­vi, u ko­joj pi­še i da iz MFI ni­je­su pre­ci­zi­ra­li gdje, ni ka­da je uni­šte­na elek­tron­ska ba­za po­da­ta­ka, od­no­sno ka­da je iz­bri­sa­na, pa na­gla­ša­va­ju da kar­ti­ce i ugo­vo­ri o kre­di­ti­ma po­sto­je, ali da ih osum­nji­če­ni kri­ju.