Od ukup­no pet rud­ni­ka ko­ji po­sto­je u Cr­noj Go­ri, dr­ža­va je za­dr­ža­la vla­sni­štvo sa­mo u Rud­ni­ku uglja Plje­vlja, i to 49 od­sto, a u kom ita­li­jan­ska kom­pa­ni­ja A2A ima 39 od­sto ak­ci­ja, a 11,15 od­sto je u vla­sni­štvu pre­mi­je­ro­vog bra­ta Aca Đu­ka­no­vi­ća.
Pre­o­sta­la če­ti­ri rud­ni­ka u po­pu­no­sti su pre­šla u vla­sni­štvo pri­vat­nih pred­u­ze­ća.
Vla­da je ne­dav­no usvo­ji­la pred­log če­tvr­tog anek­sa ugo­vo­ra o kon­ce­si­ji za is­tra­ži­va­nje i eks­plo­a­ta­ci­ju ru­da na pro­sto­ru biv­šeg rud­ni­ka Br­sko­vo kod Moj­kov­ca. Tim anek­som po­no­vo su pro­du­že­ni ro­ko­vi kom­pa­ni­ji North Mi­ning za za­vr­še­tak is­tra­ži­va­nja, na ko­ja se ona oba­ve­za­la ugo­vo­rom ko­ji je pot­pi­san 2010. go­di­ne, a pro­du­že­ni su i ro­ko­vi za po­če­tak va­đe­nja ru­de.
Po no­vom anek­su, fir­ma North Mi­ning, sa sje­di­štem u Pod­go­ri­ci, či­ji je vla­snik kom­pa­ni­ja Bal­kan Mi­ning PTY LTD iz Za­pad­ne Austra­li­je, ima rok od dvi­je, od­no­sno če­ti­ri go­di­ne da za­vr­ši is­tra­ži­va­nja i do­sta­vi iz­vje­štaj Mi­ni­star­stvu eko­no­mi­je, a rok za po­če­tak eks­plo­a­ta­ci­je ru­da olo­va, cin­ka i ba­kra je šest go­di­na. Br­sko­vo je još u sred­njem vi­je­ku bio rud­nik sre­bra.
Po­lo­vi­nom de­cem­bra 2006. go­di­ne za­klju­čen je ste­čaj­ni po­stu­pak u Šu­pljoj sti­je­ni, rud­ni­ku olo­va i cin­ka, u ko­jem se, pre­ma po­da­ci­ma Cen­tral­nog re­gi­stra pri­vred­nih su­bje­ka­ta, kao osni­vač vo­di RMHK „Trepča”. Taj rud­nik, ko­ji je pu­nu de­ce­ni­ju, sve do 2010. go­di­ne, bio van funk­ci­je, ku­pi­la je kom­pa­ni­ja Gra­dir Mon­te­ne­gro, u ko­joj je ve­ćin­ski vla­snik bio Ve­se­lin Pe­jo­vić. Rud­nik je toj kom­pa­ni­ji pro­dat za 401 hi­lja­du eura, a Pe­jo­vić je do­bio i kon­ce­si­je za eks­plo­a­ta­ci­ju ru­de na pe­ri­od od 20 go­di­na. On je, za­tim, u av­gu­stu 2013. pro­dao svoj udio u pred­u­ze­ću polj­skoj kom­pa­ni­ji ZGH Be­le­slav, ko­ja je na­red­ne go­di­ne pre­go­va­ra­la sa Bal­kan maj­nin­gom o pro­da­ji rud­ni­ka za čak 36 mi­li­o­na eura, ali do pro­da­je ni­je do­šlo.
Pe­jo­vić je pre­ko svo­je kom­pa­ni­je Uni­prom me­ta­li u sep­tem­bru pro­šle go­di­ne ku­pio imo­vi­nu nik­šić­kog Rud­ni­ka bok­si­ta iz ste­ča­ja za 5,39 mi­li­o­na eura. To pred­u­ze­će je oti­šlo u ste­čaj u no­vem­bru 2013. go­di­ne.
Rud­nik mr­kog uglja u Be­ra­na­ma pr­o­dat je kom­pa­ni­ji Bal­kan ener­dži 2007. go­di­ne, a od 2014. vla­snik tog rud­ni­ka je kom­pa­ni­ja „Me­tal­fer” iz Srem­ske Mi­tro­vi­ce. Rud­nik tre­nut­no uspje­šno po­slu­je.
Funk­ci­o­ner i od­bor­nik DF-a u Plje­vlji­ma Ni­ko­la Rov­ča­nin sma­tra da je po­li­tič­ki kurs pri­va­ti­za­ci­je i ras­pro­da­je pri­rod­nih re­sur­sa, ko­ji ni­je za­o­bi­šao ni rud­na bo­gat­stva, tra­si­ran is­klju­či­vo zbog in­te­re­sa po­je­di­na­ca.
– Ru­dar­stvo je da­nas u Cr­noj Go­ri sve­de­no na ni­vo pro­fi­ter­ske dje­lat­no­sti „pr­vih fa­mi­li­ja”, pri če­mu je jav­ni in­te­res pod­re­đen pri­vat­nom. Kao po­sle­di­cu ima­mo dra­stič­no sma­nje­nje rad­ne sna­ge u ovoj obla­sti, a po­tom i sma­nje­nje za­ra­da. U po­sled­nje vri­je­me su sve če­šći sig­na­li u jav­no­sti ko­ji na­ja­vlju­ju i do­dat­no sma­nje­nje bro­ja rad­ni­ka u Rud­ni­ku uglja Plje­vlja, čak do pet sto­ti­na. U po­je­di­nim rud­ni­ci­ma za­po­sle­ni­ma se us­kra­ću­ju pra­va na is­pla­tu pre­ko­vre­me­nog ra­da, če­sto dio njih ni­je osi­gu­ran iako se sva­ko­dnev­no iz­la­žu opa­sno­sti­ma ko­je sa so­bom no­si ova pro­fe­si­ja – ka­zao je Rov­ča­nin.
On je na­gla­sio da pro­fit kao pri­mar­ni cilj oči­gled­no ne pre­po­zna­je ni oba­ve­zu za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne.
– Rud­nik olo­va i cin­ka „Gra­dir Mon­te­ne­gro” i Rud­nik uglja „Plje­vlja” jed­ni su od glav­nih za­ga­đi­va­ča u Cr­noj Go­ri. Ubi­je­đen sam da ni­ka­da u isto­ri­ji ru­dar­ska pro­fe­si­ja ni­je bi­la ve­ći ne­pri­ja­telj va­zdu­hu, ze­mlji i ri­je­ka­ma, kao što je to da­nas u Cr­noj Go­ri. Ta­kvo po­na­ša­nje ni­je iz okvi­ra ru­dar­ske stru­ke, već se sva­ki euro na­mije­njen eko­lo­gi­ji usmje­ra­va u pri­vat­ne dže­po­ve. Od­nos rud­ni­ka pre­ma gra­du ko­ji eks­plo­a­ti­še je, ta­ko­đe, za­bri­nja­va­ju­ći ka­da uzme­mo u ob­zir so­li­dar­nost i po­moć. U bli­skoj pro­šlo­sti Rud­nik uglja Plje­vlja mi­li­on­skim iz­no­si­ma spon­zo­ri­sao je žen­ski ru­ko­met­ni klub Bu­duć­nost iz Pod­go­ri­ce, dok su ula­ga­nja u plje­valj­ski sport mi­zer­na, a u grad­sku in­fra­struk­tu­ru rav­na nu­li. Čak se i oba­ve­ze pre­ma dr­ža­vi za­po­sta­vlja­ju, pa su ru­dar­ske kom­pa­ni­je naj­ve­ći po­re­ski du­žni­ci – ka­zao je on.
Rov­ča­nin sma­tra da je po­gre­šno tra­si­ra­na po­li­ti­ka do­ve­la ru­dar­stvo u fa­zu bor­be za op­sta­nak.J.V.


Po­je­din­ci­ma od­go­va­ra

Rov­ča­nin je na­gla­sio da se po­ka­za­lo da ru­dar­stvo kao va­žna pri­vred­na gra­na mo­že da, ka­ko je ka­zao, bi­ti­še is­klju­či­vo u dr­žav­nim ru­ka­ma i kao dio ve­li­ke ener­get­ske hol­ding kom­pa­ni­je.
– Ta­ko bi se stvo­ri­li uslo­vi za ve­ćim bro­jem rad­ni­ka, a jav­ni in­te­res bio bi ostva­ren kroz za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne, ula­ga­nje u grad u ko­me se eks­plo­a­ti­še ru­da i re­dov­nom upla­tom po­re­za i do­pri­no­sa. Ti­me bi ko­ri­sti ima­li i dr­žav­ni bu­džet i rad­ni­ci, ali i grad u ko­me rud­nik pri­vre­đu­je, a što je ja­sno de­fi­ni­sa­no u pro­gra­mu DF-a. Po­sto­je­ći put od­go­va­ra sa­mo ne­ko­li­ci­ni po­ro­di­ca i, uko­li­ko se na­sta­vi, bo­jim se da će i ru­dar­stvo do­ži­vje­ti sud­bi­nu mno­gih sa­da već uga­še­nih pri­vred­nih gra­na u Cr­noj Go­ri. Je­di­ni na­čin opo­rav­ka i sta­bil­nog raz­vo­ja svih pri­vred­nih gra­na je­ste smje­na vla­sti i na­pu­šta­nje po­gub­nog po­li­tič­kog pu­ta ko­ji Cr­nu Go­ru vo­di u su­no­vrat – za­klju­čio je Rov­ča­nin.