U okvi­ru pro­jek­ta „Ve­ća tran­spa­rent­nost i od­go­vor­nost vla­sti”, ko­ji fi­nan­si­ra Evrop­ska uni­ja, šest ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja: Mre­ža za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra, Si­gur­na žen­ska ku­ća, Mo­gul, Ste­čaj­ci, Bre­zni­ca i Udru­ga mla­dih Cr­ne Go­re, sa­či­ni­le su iz­vje­štaj o de­ša­va­nji­ma u biv­šij Fa­bri­ci ce­lu­lo­ze i pa­pi­ra.
U iz­vje­šta­ju je na­ve­de­no da je ta fir­ma pri­mjer kraj­nje ne­u­spje­šne pri­va­ti­za­ci­je kroz ste­čaj­ni po­stu­pak. U Fa­bri­ku ce­lu­lo­ze i pa­pi­ra, ko­ja je bi­la je u vla­sni­štvu op­šti­ne Be­ra­ne, ste­čaj je uve­den još 1987. go­di­ne i to bi­la jed­na od pr­vih so­ci­ja­li­stič­kih fa­bri­ka ko­je su za­tvo­re­ne u Cr­noj Go­ri. Na­gla­še­no je da je 1989. go­di­ne okon­čan ste­čaj, na­kon če­ga je fa­bri­ka pre­sta­la sa ra­dom, a hi­lja­de rad­ni­ka je osta­lo bez po­sla. U iz­vje­šta­ju je na­ve­de­no i da je po­sli­je za­tva­ra­nja fa­bri­ke pri­mje­nji­van obra­zac de­struk­tiv­ne pri­va­ti­za­ci­je kroz ste­čaj, ko­ji ni­je ka­rak­te­ri­sti­čan sa­mo za Be­ra­ne već za či­ta­vu Cr­nu Go­ru. Tvr­de da cilj vla­sni­ka ko­ji su ka­sni­je ku­po­va­li imo­vi­nu fa­bri­ke ni­je bio po­kre­ta­nje pro­iz­vod­nje, ne­go da za se­be ugra­be pro­tiv­prav­nu ko­rist.
– Ra­ču­ni­ca no­vih vla­sni­ka je u ovim slu­ča­je­vi­ma bi­la ja­sna. Kom­pa­ni­je su pro­da­te po de­set pu­ta ma­njoj ci­je­ni u po­re­đe­nju sa stvar­nom vri­jed­no­šću imo­vi­ne. Ob­na­vlja­nje pro­iz­vod­nje im od sa­mog po­čet­ka ni­je bi­lo u pla­nu, iako je to osnov­ni raz­log pri­va­ti­za­ci­je pred­u­ze­ća. Sa ku­plje­nim kom­pa­ni­ja­ma, tj. nji­ho­vom imo­vi­nom, no­vi vla­sni­ci su ima­li i ostva­ri­li dru­ga­či­je pla­no­ve. Ne­ke dje­lo­ve imo­vi­ne su pro­da­li i unov­či­li dok su na osta­tak sta­vi­li hi­po­te­ke za kre­di­te ko­je ne vra­ća­ju. Na ovaj na­čin no­vim vla­sni­ci­ma ne sa­mo da se vra­tio uku­pan iz­nos ku­po­pro­daj­ne ci­je­ne već i mi­li­on­ska do­bit, što je kom­pa­ni­je do­ve­lo do pot­pu­nog uni­šte­nja. Za to vri­je­me dr­žav­ni or­ga­ni ni­ti su in­si­sti­ra­li na spro­vo­đe­nju oba­ve­za de­fi­ni­sa­nih ugo­vo­ri­ma o pri­va­ti­za­ci­ji ni­ti su pred­u­zi­ma­li mje­re da spri­je­če otu­đi­va­nje imo­vi­ne – na­ve­de­no je u iz­vje­šta­ju.
Na­gla­še­no je da je 1977. go­di­ne iz Fa­bri­ke ce­lu­lo­ze i pa­pi­ra iz­dvo­jen blok za pr­o­iz­vod­nju pa­pi­ra ko­ji je pre­i­me­no­van u pred­u­ze­će „Be­ran­ka”. No­vo pred­u­ze­će je sa­mo po­vre­me­no ra­di­lo i do­ži­vje­lo je ne­slav­ni kraj.
– To­kom 2002. go­di­ne, „Be­ran­ka” se su­sre­će sa pro­ble­mi­ma u po­slo­va­nju, te se u fa­bri­ci po­vre­me­no pre­ki­da pro­iz­vod­nja. Op­šti­na Be­ra­ne je u sep­tem­bru 2002. go­di­ne for­mi­ra­la struč­nu ko­mi­si­ju da utvr­di sta­nje u biv­šim po­go­ni­ma Ce­lu­lo­znog blo­ka ka­ko bi se or­ga­ni­zo­va­la pro­da­ja ne­po­treb­ne opre­me. Pre­ma za­pi­sni­ku ove ko­mi­si­je, od pet ce­lu­lo­znih po­go­na sa­mo je­dan je bio u do­brom sta­nju. U osta­la če­ti­ri kon­sta­to­va­na su ma­sov­na otu­đi­va­nja sku­po­cje­nih mo­to­ra i osta­lih ma­ši­na. Ta­da su rad­ni­ci zah­ti­je­va­li od lo­kal­nog par­la­men­ta da se otvo­ri is­tra­ga po pi­ta­nju pljač­ke sku­pe opre­me u Fa­bri­ci ce­lu­lo­ze i stvar pre­pu­sti po­li­ci­ji, ali je to ta­da shva­će­no neo­zbilj­no. Kon­sta­to­va­no je da je, po­red po­kre­ta­nja Fa­bri­ke pa­pi­ra, ka­da je do­šlo do ma­sov­ni­jeg otu­đe­nja opre­me, dru­gi uzrok pro­pa­da­nja bi­lo da­va­nje na ko­ri­šće­nje obje­ka­ta biv­še Ce­lu­lo­ze pri­vat­ni­ci­ma i nji­ho­vo ne­sme­ta­no i ne­kon­tro­li­sa­no ula­že­nje i iz­la­že­nje iz kru­ga fa­bri­ke – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju.
Na­gla­še­no je da je pro­iz­vod­nja u fa­bri­ci „Be­ran­ka” ko­nač­no ob­u­sta­vlje­na u ja­nu­a­ru 2003. go­di­ne. Pri­vred­ni sud u Bi­je­lom Po­lju je, na za­htjev be­o­grad­skog pred­u­ze­ća „Ti­go im­peks“ uveo ste­čaj 8. apri­la 2004. go­di­ne, ra­di na­mi­re­nja du­ga od pre­ko 250 hi­lja­da eura. Pre­ci­zi­ra­no je da je vla­snik fir­me ko­ja je pri­va­ti­zo­va­la fa­bri­ku Ra­do­je Go­mi­la­no­vić, be­o­grad­ski bi­zni­smen plje­va­skog po­ri­je­kla, i da je ugo­vo­rom ku­po­pro­daj­na ci­je­na uma­nje­na za 265 hi­lja­da eura, od­no­sno ono­li­ko ko­li­ko je ko­li­ko je „Be­ran­ka” du­go­va­la „Ti­go – im­pek­su”. Osim ne­kret­ni­na, pro­da­ta je kom­plet­na in­fra­struk­tu­ra, opre­ma, po­kret­na imo­vi­na i za­li­he ko­je su se na­la­zi­le u fa­bri­ci u tre­nut­ku pro­da­je. Na­gla­še­no je da je Go­mi­la­no­vi­ću pro­da­to pre­ko 273 hi­lja­de kva­dra­ta ze­mlji­šta, 28 hi­lja­da me­ta­ra kva­drat­nih pri­pa­da­ju­ćih obje­ka­ta kao i pet sta­no­va u Be­ra­na­ma. Ta­ko­đe, na­ve­de­no je da se sva­ko no­vo po­kre­ta­nje pro­iz­vod­nje za­vr­ša­va­lo sa­mo na po­ku­ša­ji­ma, iako su vla­sni­ku, uz zna­čaj­nu po­moć dr­ža­ve, ot­pi­sa­ni broj­ni du­go­vi.
– Pre­ma na­vo­di­ma rad­ni­ka po­čet­nu ci­je­nu na tre­ćoj li­ci­ta­ci­ji, pu­tem ko­je je ku­pio fa­bri­ku, pred­lo­žio je sam Go­mi­la­no­vić ko­ji je do ci­je­ne do­šao ta­ko što je sa­brao svo­ja i po­tra­ži­va­nja osta­lih obez­bi­je­đe­nih po­vje­ri­la­ca, ad­mi­ni­stra­tiv­ne tro­ško­ve ste­ča­ja i dje­li­mič­no pri­o­ri­tet­na po­tra­ži­va­nja. Od­mah na­kon ku­po­vi­ne fa­bri­ke za­tra­žio je re­pro­gram du­go­va­nja od po­vje­ri­la­ca. Re­pro­gram je, naj­pri­je, do­bio od Vla­de, od­no­sno Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja. Fa­bri­ka je Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja du­go­va­la pre­ko 380 hi­lja­da eura. Vla­snik se oba­ve­zao da će po­lo­vi­nu tog iz­no­sa da ulo­ži u in­ve­sti­ci­je u ci­lju po­kre­ta­nja pro­iz­vod­nje, a po­la vra­ti­ti u ro­ku ko­ji ni­je pre­ci­zi­ran. Ni­je po­zna­to da li je taj no­vac ika­da vra­ćen. Go­mi­la­no­vi­ću je u su­sret iza­šla i kom­pa­ni­ja „Lov­ćen osi­gu­ra­nje” ko­ja se od­re­kla du­ga od 56 hi­lja­da eura. U su­sret iz­bo­ri­ma 2007. go­di­ne, „Ti­go-im­peks” je od ta­da­šnjeg Fon­da za raz­voj, do­bio oko 500 hi­lja­da eura, a ne­što ra­ni­je je do­bio 50 hi­lja­da eura od Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje na ime pre­kva­li­fi­ka­ci­je rad­ne sna­ge. Fa­bri­ku je po­mo­gla i lo­kal­na upra­va, pre­u­zi­ma­ju­ći na se­be da za ta­da­šnjih 250 rad­ni­ka iz­mi­ri za­o­sta­le pla­te i po­ve­že rad­ni staž, u ukup­noj vri­jed­no­sti od 300 hi­lja­da eura iako je po ugo­vo­ru to bi­la oba­ve­za no­vog vla­sni­ka – ka­že se u iz­vje­šta­ju. D.Jo­vo­vić


Go­mi­la­no­vić otu­đio imo­vi­nu

U 2012. go­di­ni, vla­snik „No­ve Be­ran­ke” Ra­do­je Go­mi­la­no­vić, pre­ma na­vo­di­ma iz iz­vje­šta­ja, otu­đio je ne­ke od su­štin­skih dje­lo­va opre­me kom­pa­ni­je i na taj na­čin uga­sio po­sled­nje na­de o ob­no­vi pro­iz­vod­nje.
– Go­mi­la­no­vić je iz fa­bri­ke iz­vu­kao par­ni ko­tao i pro­dao ga is­pod stvar­ne vr­jed­no­sti, od­no­sno vri­je­dio je po­la mi­li­o­na, a pro­dat je za 100 hi­lja­da. Dru­gu ključ­nu ma­ši­nu, re­zač pa­pi­ra, od­ve­zao je u Be­o­grad i po­zaj­mio dru­gom ko­ri­sni­ku. Go­mi­la­no­vić je neo­me­ta­no otu­đi­vao pre­o­sta­lu imo­vi­nu, ko­ja ni­je pod hi­po­te­kom, i pro­da­vao je u sta­ro gvo­žđe, tvr­de­ći da iz fa­bri­ke ne od­no­si ni­šta što je bit­no za pro­ces pro­iz­vod­nje, već sa­mo ne­po­treb­ne stva­ri ko­je bi iona­ko ko­ro­zi­ra­le. Sko­ro sva pre­o­sta­la ma­šin­ska opre­ma na če­lu sa vo­de­ćim ma­ši­na­ma za pro­iz­vod­nju pa­pi­ra, ta­ko­zva­na pa­pir ma­ši­na, sta­vlje­na je pod hi­po­te­ku kod Hi­po Al­pe Adri­ja ban­ke. Hi­po Al­pe Adri­ja ban­ka je svo­je­vre­me­no Go­mi­la­no­vi­ću odo­bri­la kre­dit od 700.000 eura, ali po­što ga ni­je vra­ćao, ban­ka je 2011. go­di­ne od nje­ga po­tra­ži­va­la 900.000 eura. Hi­po Al­pe Adri­ja ban­ka je na­mje­ra­va­la da se sa­mo di­je­lom na­mi­ri pro­da­jom za­lo­že­ne pa­pir ma­ši­ne i to u sta­ro gvo­žđe, bu­du­ći da na li­ci­ta­ci­ja­ma ni­je za nju bi­lo in­te­re­so­va­nja. Ni­je po­zna­to da li je ban­ka do sa­da pre­u­ze­la pa­pir ma­ši­nu – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju