Že­lje­znič­ka pred­u­ze­ća u Cr­noj Go­ri, osim što go­di­na­ma ni­žu gu­bit­ke u po­slo­va­nju, u pe­ri­o­du sma­nje­nja obi­ma po­sla za­po­šlja­va­la su vi­še rad­ni­ka ne­go što je po­treb­no, što je re­zul­ti­ra­lo sve go­rim po­slo­va­njem iz go­di­ne u go­di­nu. To je kon­sta­to­va­no u do­ku­men­tu Stra­te­gi­ja raz­vo­ja že­lje­zni­ce od 2017. do 2027. go­di­ne, ko­ji je Vla­da usvo­ji­la na sjed­ni­ci odr­ža­noj 31. mar­ta.
U do­ku­emt­nu je na­ve­de­no da se sa­gle­da­va­njem kre­ta­nja pro­duk­tiv­no­sti u po­sled­njoj de­ce­ni­ji i nje­na dva ključ­na ele­men­ta, broj za­po­sle­nih i obi­ma ra­da, kon­sta­to­va­lo da se u pe­ri­o­di­ma sma­nje­nja obi­ma ra­da, umje­sto sma­nje­nja, do­la­zi­lo do po­ve­ća­nja bro­ja za­po­sle­nih.
– Uko­li­ko po­gle­da­mo da­na­šnju pro­duk­tiv­nost od 179 hi­lja­da re­du­ko­va­nih ton­skih ki­lo­me­ta­ra po jed­nom za­po­sle­nom, i upo­re­di­mo ga sa že­lje­zni­ca­ma u okru­že­nju ili sa onim u EU, vi­di­mo da že­lje­znič­ki sek­tor Cr­ne Go­re ka­rak­te­ri­še znat­no ni­ža pro­duk­tiv­nost, čak, i u od­no­su na bli­že okru­že­nje. Cr­na Go­ra ne­ma pre­di­men­zi­o­ni­ra­nu mre­žu pru­ga, ni­ti ima pru­ge za ko­je tre­ba da raz­mi­šlja o nji­ho­vom uki­da­nju. Sto­ga je ov­dje je­di­ni iz­laz u znat­nom po­ve­ća­nju obi­ma pre­vo­za ili re­duk­ci­ji rad­ne sna­ge. Isto­vre­me­no, sa­gle­da­va­ju­di kre­ta­nje pro­duk­tiv­no­sti u po­sled­njoj de­ce­ni­ji i nje­na dva ključ­na ele­men­ta, broj za­po­sle­nih i obi­ma ra­da, uoča­va se da je u pe­ri­o­di­ma sma­nje­nja obi­ma ra­da, umje­sto sma­nje­nja, do­la­zi­lo do po­ve­ća­nja bro­ja za­po­sle­nih.
Pro­duk­tiv­nost že­lje­znič­kog sek­to­ra Cr­ne Go­re u 1990. go­di­ni bi­la je 314 re­du­ko­va­nih ton­skih ki­lo­me­ta­ra, a da­nas je 179 re­du­ko­va­nih ton­skih ki­lo­me­ta­ra po jed­nom za­po­sle­nom– na­vo­di se u do­ku­men­tu.
U di­je­lu u ko­jem je ana­li­zi­ra­no fi­nan­sij­sko po­slo­va­nje na­ve­de­no je da je po­slo­va­nje ŽICG fi­nan­sij­ski odr­ži­vo čak i u ovim uslo­vi­ma ma­log uče­šća pri­ho­da iz osnov­ne dje­lat­no­sti i mo­že ne­sme­ta­no da funk­ci­o­ni­še uko­li­ko bi Že­lje­znič­ki pre­voz i Mon­te­kar­go re­dov­no pla­ća­li svo­je oba­ve­ze po osno­vu na­kna­da i utro­še­ne elek­trič­ne ener­gi­je vi­so­kog na­po­na.
– To ni­je slu­čaj u di­je­lu pre­vo­za put­ni­ka. Ne­re­dov­no pla­ća­nje ovih oba­ve­za di­rekt­no blo­ki­ra ŽICG. Zbog to­ga se mo­ra na­ći na­čin pla­ća­nja elek­trič­ne ener­gi­je za vu­ču vo­zo­va od stra­ne nje­nih ko­ri­sni­ka, a ne pre­ko ŽICG, u na­red­nom pe­ri­o­du. Po­slo­va­nje ŽICG je ve­o­ma ote­ža­no i zbog ve­li­kog bro­ja sud­skih spo­ro­va ko­ji vo­de sa­da­šnji i biv­ši za­po­sle­ni ove fir­me za na­dok­na­du po osno­vu pra­va iz ra­da i rad­nog od­no­sa, za ko­je za­po­sle­ni ni­je­su bi­li is­pla­će­ni u pe­ri­o­du od 2008. do 2013. go­di­ne. Pro­cje­na do­dat­nih tro­ško­va ko­je je ŽICG imao po ovom osno­vu je 1,3 do dva mi­li­o­na eura i me­nadž­ment po­ku­ša­va da is­pla­te po ovom osno­vu amor­ti­zu­je kroz vi­še­mje­seč­ne is­pla­te – na­ve­de­no je u do­kume­ntu.
ŽPCG kao put­nič­ki ope­ra­tor u fi­nan­sij­skom smi­slu je naj­u­gro­že­ni­je pred­u­ze­će, pi­še u Stra­te­gi­ji raz­vo­ja že­lje­znič­kih pred­u­ze­ća u na­red­noj de­ce­ni­ji.
– Sma­nje­nje obi­ma me­đu­na­rod­nog sa­o­bra­ća­ja u pret­hod­ne tri go­di­ne bi­lo je dra­stič­no. Pri­hod od me­đu­na­rod­nog sa­o­bra­ća­ja je sa 5,3 mi­li­o­na eura u 2007. go­di­ni pao na 1,7 mi­li­o­na eura u 2015. go­di­ni. Ova raz­li­ka se ne mo­že kom­pen­zo­va­ti kroz sma­nje­nje tro­ško­va bez sma­nje­nja rad­ne sna­ge. Na­su­prot ovim po­da­ci­ma, lo­kal­ni že­lje­znič­ki sa­o­bra­ćaj Cr­ne Go­re je u stal­nom po­ra­stu od 2011. go­di­ne, a na­ro­či­to od 2013. go­di­ne, ka­da su u sa­o­bra­ćaj kre­nu­li no­vi elek­tro­mo­tor­ni vo­zo­vi. Pre­voz od sko­ro 1,1 mi­li­o­na lo­kal­nih put­ni­ka u 2015. go­di­ni ge­ne­ri­še pri­hod od 1,97 mi­li­o­na eura. Sa­mo­stal­no funk­ci­o­ni­sa­nje OŽVS do­vo­di se u pi­ta­nje ako gle­da­mo či­sto eko­nom­ski pri­stup. Zna­čaj­na sred­stva se od­li­va­ju iz Cr­ne Go­re za po­prav­ke i re­mont vo­znih sred­sta­va, jer OŽVS vr­ši uglav­nom sa­mo eku­de odr­ža­va­nje, za ko­je se vo­de du­go­traj­na i is­cr­plju­ju­ća ugo­va­ra­nja uslu­ga, a či­ji su do­dat­ni tro­ško­vi za PDV sa­da od 200 do 300 hi­lja­da na go­di­šnjem ni­vou – pi­še u do­ku­men­tu. B.Ma.Sa­gle­da­va­ju­ći kre­ta­nje pro­duk­tiv­no­sti u po­sled­njoj de­ce­ni­ji i nje­na dva ključ­na ele­men­ta, broj za­po­sle­nih i obim ra­da, kon­sta­to­va­no je da se u pe­ri­o­di­ma sma­nje­nja obi­ma ra­da umje­sto sma­nje­nja, do­la­zi­lo do po­ve­ća­nja bro­ja za­po­sle­nih, pi­še u Stra­te­gi­ji raz­vo­ja že­lje­zni­ce do 2027. go­di­ne, ko­ji je Vla­da usvo­ji­la


OŽVS spo­ji­ti sa ŽPCG i Mon­te­kar­gom

Me­đu mje­ra­ma raz­vo­ja že­lje­zni­ce u na­red­nih de­set go­di­na na­ve­de­ni su no­vi na­po­ri uz pro­vje­ru pla­na pri­va­ti­za­ci­je že­lje­znič­kog sek­to­ra. Is­tak­nu­to je i da kom­pa­ni­ju Odr­ža­va­nje že­lje­znič­kih vo­znih sred­sta­va tre­ba spo­ji­ti sa Že­lje­znič­kim pre­vo­zom i Mon­te­kar­gom.
– Po­treb­no je po­ve­ća­ti atrak­tiv­no­sti že­lje­zni­ce za pri­vat­ni ka­pi­tal kroz uvo­đe­nje kon­ku­ren­ci­je na mre­ži i stva­ra­nje pre­po­zna­tlji­ve ne­za­vi­sno­sti re­gu­la­tor­nog ti­je­la, kao i po­ve­ća­nje pro­duk­tiv­no­sti že­lje­znič­kog sek­to­ra kroz po­je­di­na­čan pri­stup kom­pa­ni­ja­ma, u ko­me će ak­tiv­nost vo­di­ti ve­ćin­ski vla­snik, od­no­sno Vla­da. Po­treb­no je na­sta­vi­ti za­u­sta­vlje­ni pro­ces re­struk­tu­ri­ra­nja že­lje­znič­kih kom­pa­ni­ja kroz pro­fe­si­o­na­li­za­ci­ju me­nadž­men­ta i pro­mje­nu kri­te­ri­ju­ma, pro­mje­nu teh­no­lo­gi­je i unu­tra­šnje or­ga­ni­za­ci­je ka tr­ži­štu, una­pre­đe­nje ljud­skih re­sur­sa. Ta­ko­đe, neo­p­hod­no je uskla­di­ti broj za­po­sle­nih sa obi­mom ra­da i pro­duk­tiv­no­šću ra­da že­lje­znič­kih kom­pa­ni­ja u od­no­su na kon­ku­ren­ci­ju i re­gi­o­nal­ni pro­sjek – na­ve­de­no je u do­ku­men­tu.