Kom­pa­ni­je ko­je su u ve­ćin­skom dr­žav­nom vla­sni­štvu ni­je­su pri­mjer po­re­ske dic­pi­li­ne, ima­ju­ći u vi­du da za po­re­ze i do­pri­no­se du­gu­ju pre­ko 35 mi­li­o­na eura, dok su na bi­je­loj li­sti naj­u­red­ni­jih po­re­skih ob­ve­zni­ka od 256 evi­den­ti­ra­nih sa­mo dvi­je u dr­žav­nom vla­sni­štvu.
Kom­pa­ni­je ko­je su do­bi­ja­le naj­vi­še dr­žav­ne po­mo­ći u vi­du ga­ran­ci­ja i sub­ven­ci­ja upra­vo su naj­ve­ći du­žni­ci dr­ža­vi. Ta­ko li­stu naj­ve­ćih po­re­skih du­žni­ka po osno­vu po­re­za i do­pri­no­sa pred­vo­di kom­pa­ni­ja Mon­te­ne­gro­er­lajnz sa du­gom od 13,3 mi­li­o­na eura. Osim to­li­kog po­re­skog du­ga, to pred­u­ze­će je za­vr­ši­lo pr­vi kvar­tal ove go­di­ne sa re­kord­nim gu­bit­kom od pre­ko 11 mi­li­o­na eura. Go­mi­la­nje du­go­va te kom­pa­ni­je na­sta­lo je ka­da je na če­lo bor­da di­rek­to­ra do­šla Da­li­bor­ka Pe­jo­vić, ko­ja je zbog lo­ših re­zul­ta­ta smi­je­nje­na u ja­nu­a­ru ove go­di­ne. Od ka­da je Pe­jo­vi­će­va do­šla na če­lo na­ci­o­nal­nog avio-pre­vo­zni­ka pro­mi­je­ni­lo se čak šest iz­vr­šnih di­rek­to­ra.
Kom­pa­ni­ja Mon­te­ne­gro­er­lajnz ne­ma pra­vo na ot­pla­tu po­re­skog du­ga u 60 jed­na­kih mje­seč­nih ra­ta shod­no Za­ko­nu o re­pro­gra­mu po­re­skih po­tra­ži­va­nja jer je bi­la ko­ri­snik dr­žav­ne po­mo­ći i Vla­da, Po­re­ska upra­va, kao i me­nadž­ment te kom­pa­ni­je, po­ku­ša­va­ju da na­đu naj­bo­lje rje­še­nje ka­ko bi se iz­bje­glo uvo­đe­nje ste­ča­ja u MA, ima­ju­ći u vi­du da po­či­nje tu­ri­stič­ka se­zo­na i da bi uv­bo­đe­nje ste­ča­ja ima­lo ne­ga­tiv­an uti­caj na to.
Na dru­gom mje­stu naj­ve­ćih du­žni­ka po osno­vu po­re­za i do­pri­no­sa na lič­na pri­ma­nja je plje­valj­ski Rud­nik uglja sa du­gom od 11,7 mi­li­o­na eura.
Rud­nik uglja, u ko­jem ve­ćin­ski pa­ket ak­ci­ja od 39,49 od­sto ima ita­li­jan­ska kom­pa­ni­ja A2A, dr­ža­va 31,1 od­sto, a naj­ve­ći po­je­di­nač­ni ak­ci­o­nar je brat biv­šeg pre­mi­je­ra Aco Đu­ka­no­vić, du­gu­je 11,7 mi­li­o­na. Kom­pa­ni­ja A2A ne­ma ni cen­ta po­re­skih du­go­va­nja u Ita­li­ji. Rud­nik uglja pod­nio je za­htjev za re­pro­gram po­re­skih po­tra­ži­va­nja. Na tre­ćem mje­stu naj­ve­ćih po­re­skih du­žni­ka dr­ža­vi je kom­pa­ni­ja Plan­ta­že, ko­ja je pr­vi kvar­tal ove go­di­ne za­vr­ši­la sa mi­ni­som od 1,6 mi­li­o­na eura, a po osno­vu po­re­za i do­pri­no­sa na lič­na pri­ma­nja dr­ža­vi du­gu­je 3,1 mi­li­on eura.
U vr­hu naj­ve­ćih du­žni­ka dr­ža­vi su i tri že­lje­znič­ke kom­pa­ni­je. Že­lje­znič­ka in­fra­struk­tu­ra i Že­lje­znič­ki pre­voz za po­re­ze i do­pri­no­se na lič­na pri­ma­nja dr­ža­vi du­gu­ju oko šest mi­li­o­na eura, a ni oni, kao ni Mon­te­ne­gro­er­lajnz, ne­ma­ju pra­vo na re­pro­gram po­re­skih po­tra­ži­va­nja jer su ko­ri­sni­ci dr­žav­ne po­mo­ći. Že­lje­znič­ka in­fra­struk­tu­ra i pre­voz su od 2010. go­di­ne do­bi­li pre­ko 40 mi­li­o­na eura dr­žav­nih ga­ran­ci­ja. Upr­kos ve­li­kim gu­bi­ci­ma u po­slo­va­nju, ŽICG je ne­dav­no do­bi­la 20 mi­li­o­na eura ga­ran­ci­ja. Odr­ža­va­nje že­lje­znič­kih vo­znih sred­sta­va du­gu­je po tom osno­vu oko 1,6 mi­li­o­na eura. Sve tri kom­pa­ni­je, su­de­ći po re­vi­zor­skim iz­vje­šta­ji­ma, po­sled­nji put su upla­ti­le pla­te sa pri­pa­da­ju­ćim po­re­zi­ma i do­pri­no­si­ma 2013. go­di­ne.
Či­nje­ni­ca da dr­žav­na pred­u­ze­ća do­mi­ni­ra­ju na cr­noj li­sti po­re­skih du­žni­ka je za­bri­nja­va­ju­ća, oci­je­nio je Mi­loš Ko­na­tar (URA).
– Na­go­mi­la­ni po­re­ski dug sa­mo po­ka­zu­je ka­ko se dr­ža­va od­no­si pre­ma nov­cu gra­đa­na. Na če­li­ma pred­u­ze­ća po­sta­vlja­ju se ne­struč­ni ka­dro­vi bli­ski vla­sti i za­to po­slu­ju ka­ko po­slu­ju, pa za­to i du­gu­ju ko­li­ko du­gu­ju – ocje­nju­je Ko­na­tar.
Po­sla­nik Mo­mo Ko­pri­vi­ca (De­mo­kra­te) na­vo­di da što vi­še ra­ste po­re­ski dug, to vi­še pa­da stan­dard gra­đa­na.
– Sve vi­še i vi­še po­sta­je­mo uvo­zno za­vi­sni, uto­li­ko je ve­ća vje­ro­vat­no­ća da dr­ža­va ne­će mo­ći da ser­vi­si­ra jav­ni dug i, shod­no to­me, do­bi­ja­će po­zaj­mi­ce po sve oštri­jim uslo­vi­ma. Kad se že­li iz­bje­ći da se upreg­ne po­re­ska ad­mi­ni­stra­ci­ja da na­pla­ti sto­ti­ne mi­li­o­na po­re­skog du­ga od pri­vi­le­go­va­nih pred­u­ze­ća, on­da se pri­bje­ga­va ak­ci­za­ma. Kad se že­li sa­kri­ti ma­njak pa­me­ti da se re­for­mi­šu slo­že­ni po­re­zi na do­ho­dak i do­bit, on­da se pri­bje­ga­va ak­ci­za­ma. Kad se že­li sa­kri­ti ma­njak vo­lje da se uve­du za­ko­ni o spre­ča­va­nju po­re­ske eva­zi­je i uta­je, on­da se pri­bje­ga­va ak­ci­za­ma  – uka­zao je Ko­pri­vi­ca. B.Ma.


Dug 100 pri­vat­ni­ka 63 mi­li­o­na


Ni kom­pa­ni­je ko­je su u pri­vat­nom vla­sni­štvu ne za­o­sta­ju u du­go­va­nju za po­re­ze i do­pri­no­se. Pre­ma po­sled­njim po­da­ci­ma Po­re­ske upra­ve, dug sto pri­vat­ni­ka je čak 63 mi­li­o­na eura. Nji­ho­va du­go­va­nja od­no­se se na po­rez na ne­po­kret­no­sti, po­rez na do­da­tu vri­jed­nost, na do­bit, ak­ci­ze i kon­ce­si­je. Tu li­stu pred­vo­di kom­pa­ni­ja Ave Ma­ri­ja Kolj­če­vić, ko­ja je u vla­sni­štvu Pe­tra Kolj­če­vi­ća, ko­ja za po­re­ze du­gu­je 7,4 mi­li­o­na eura. Sli­je­de kom­pa­ni­je ko­je su u vla­sni­štvu in­ve­sti­to­ra Dra­ga­na Br­ko­vi­ća, a ko­je su tra­di­ci­o­nal­no u vr­hu svih cr­nih li­sta, i to Vek­tra Mon­te­ne­gro sa du­gom od 4,5 mi­li­o­na eura i Vek­tra Ja­kić sa du­gom od 4,2 mi­li­o­na eura. Bu­dvan­sko pred­u­ze­će Mer­kur du­gu­je 4,6 mi­li­o­na, dok kom­pa­ni­ja Teh­no­put, ko­ja je u vla­sni­štvu Sa­še Aći­mi­ća, du­gu­je 2,8 mi­li­o­na eura.