Ap­so­lut­no su ne­u­te­me­lje­ne i zlo­na­mjer­ne tvrd­nje pot­pred­sjed­ni­ka SDP-a Ra­ška Ko­nje­vi­ća da su Vla­da i Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja na­či­ni­li niz prav­nih pro­pu­sta i pre­kr­ši­li za­kon u ko­rist kom­pa­ni­ja Work fin­der i Đur­ko­vić kom­pa­ni, na­ve­li su iz tih re­so­ra od­go­va­ra­ju­ći na op­tu­žbe Ko­nje­vi­ća.
Vla­da je do­ni­je­la od­lu­ku da se za te dvi­je kom­pa­ni­je dug od 1,6 mi­li­o­na na­mi­ri imo­vi­nom tih pred­u­ze­ća. Ko­nje­vić je uka­zao da je ured­ba o na­pla­ti du­ga imo­vi­nom pre­sta­la da va­ži 31. de­cem­bra pro­šle go­di­ne.
Iz Vla­de su na­ve­li da je Đur­ko­vić kom­pa­ni za­htjev za na­pla­tu du­ga imo­vi­nom pod­nio kra­jem mar­ta pro­šle go­di­ne, a Work fin­der po­lo­vi­nom ju­na.
- S ob­zi­rom na to da za­kon ne­ma pre­la­zne od­red­be u od­no­su na za­po­če­te po­stup­ke, sva­ka pri­mje­na za­ko­na na po­stup­ke ko­ji su za­po­če­ti u skla­du sa pro­pi­si­ma ko­ji su va­ži­li pri­je do­no­še­nja za­ko­na bi­la bi re­tro­ak­tiv­na, i kao ta­kva di­rekt­no pro­tiv­na od­red­ba­ma Usta­va. Pri­mje­na Za­ko­na o re­pro­gra­mu na ova pri­vred­na dru­štva, kao i na sve osta­le pod­no­si­o­ce za­htje­va pod­ne­se­nih u vri­je­me va­že­nja ured­be, zna­či­lo bi do­vo­đe­nje tih li­ca u ne­rav­no­pra­van po­lo­žaj, od­no­sno u si­tu­a­ci­ju da tr­pe šte­tu zbog to­ga što su se po­na­ša­li u skla­du sa va­že­ćim pro­pi­si­ma – pi­še u re­a­go­va­nju.
Do­da­li su da se za­kon ne pri­mje­nju­je na su­bjek­te ko­ji su pro­ce­du­ru za­po­če­li pri­je nje­go­vog stu­pa­nja na sna­gu.
Na re­a­go­va­nje Vla­de, po­no­vo je od­go­vo­rio Ko­nje­vić i još jed­nom po­zvao tu­ži­o­ce Stan­ko­vi­ća i Kat­ni­ća da iz­u­zmu ma­te­ri­ja­le sa sjed­ni­ce Vla­de od 27. ju­la, sa­gle­da­ju čla­no­ve 17 i 18 Za­ko­na o re­pro­gra­mu po­re­skog du­ga i jav­nost oba­vi­je­ste o mi­šlje­nju tu­ži­la­štva o za­ko­ni­to­sti na­pla­te po­re­za imo­vi­nom za kom­pa­ni­je Work fin­der i Đur­ko­vić kom­pa­ni.
– Ra­di se o iz­no­su od oko 1,6 mi­li­o­na eura ko­je su kom­pa­ni­je osta­le du­žne gra­đa­ni­ma. Iz­nos ovo­li­kog du­ga ih oba­ve­zu­je da hit­no pro­vje­re na­vo­de i sank­ci­o­ni­šu ova­kve zlo­u­po­tre­be. Na to ih oba­ve­zu­je, osim za­ko­na i jav­na upo­zo­re­nja da se do­no­se od­lu­ke su­prot­no za­ko­ni­ma ove dr­ža­ve u ko­rist pri­vi­le­go­va­nih kom­pa­ni­ja ili po­je­di­na­ca – re­kao je Ko­nje­vić.
On je ka­zao da je za­ko­no­pi­sac htio da pra­vi iz­u­zet­ke i pro­du­ži va­že­nje ured­be za po­stup­ke ko­ji su bi­li u to­ku, on bi to na­pi­sao u pre­la­znim od­red­ba­ma.
– Ali ta mo­guć­nost, u kon­kret­nom slu­ča­ju za na­pla­tu po­re­za imo­vi­nom, ne po­sto­ji u za­ko­nu. Na­mje­ra po­je­di­na­ca u Vla­di je­ste da iz­vrg­ne pri­mje­nu Za­ko­na o re­pro­gra­mu i omo­gu­ći po­vla­šće­nim fir­ma­ma da po­no­vo po­re­ski dug na­pla­ću­ju imo­vi­nom ko­ju ni­ko na tr­ži­štu ne­će da ku­pi – za­klju­čio je Ko­nje­vić.
Još jed­nom je po­zvao vi­ce­pre­mi­je­ra Mi­lu­ti­na Si­mo­vi­ća da pred­lo­ži Vla­di da po­ni­šti od­lu­ke.D.M.