Po­go­ni So­ko Štar­ka u An­dri­je­vi­ci, po­zna­ti­ji kao „Slat­ka fa­bri­ka” već 12 go­di­na su u sta­nju mi­ro­va­nja, iako je u vi­še na­vra­ta na­ja­vlji­va­no da će od­re­đe­ne re­no­mi­ra­ne kom­pa­ni­je u na­pu­šte­nim ha­la­ma in­sta­li­ra­ti no­ve ma­ši­ne i po­kre­nu­ti pro­iz­vod­nju. Uglav­nom, sve te kom­pa­ni­je su po­sli­je de­talj­nog sa­gle­da­va­nja sta­nja na tr­ži­štu do­la­zi­le do za­ključ­ka da pro­iz­vod­nja slat­ki­ša u An­dri­je­vi­ci ni­je ren­ta­bil­na, bez ob­zi­ra što je „Slat­ka fa­bri­ka”, sa bli­zu 200 upo­sle­nih pu­nih tri­de­se­tak go­di­na bi­la uspje­šan pri­vred­ni ko­lek­tiv. Biv­ši rad­ni­ci tvr­de da je za­tva­ra­njem fa­bri­ke či­ta­vi sje­ver ostao na gu­bit­ku.
– An­dri­je­vi­ca je svo­je­vre­me­no u fa­brič­kim po­go­ni­ma bro­ja­la hi­lja­du rad­ni­ka. Me­đu­tim, sve te fa­bri­ke su u tran­zi­ci­o­nim pro­ce­si­ma do­ži­vje­le uvo­đe­nje ste­ča­ja, a ka­sni­je i pot­pu­no za­tva­ra­nje. Ta­kva sud­bi­na za­de­si­la je i po­gon So­ko Štar­ka. To je bit­no uti­ca­lo da ova sre­di­na do­ži­vi sve­u­kup­nu raz­voj­nu stag­na­ci­ju, dok su fa­brič­ki objek­ti i imo­vi­na, uglav­nom, pre­pu­šte­ni pro­pa­da­nju. Uz to upu­će­ni smo na bi­ro ra­da što je u zna­čaj­noj mje­ri uti­ca­lo da do­đe do pa­da stan­dar­da lo­kal­nog sta­nov­ni­štva – na­vo­de biv­ši rad­ni­ci.
Od 2005. go­di­ne, ka­da je za­tvo­ren po­me­nu­ti po­gon u An­dri­je­vi­ci, nje­go­vi rad­ni­ci su vo­di­li sud­ske spo­ro­ve, tvr­de­ći da su pri­li­kom od­la­ska iz fa­bri­ke gru­bo ošte­će­ni. Oni su sve vri­je­me na­vo­di­li da su pri­mje­nom raz­li­či­tog so­ci­jal­nog pro­gra­ma do­ve­de­ni u ne­rav­no­pra­van po­lo­žaj u od­no­su na svo­je ko­le­ge iz Sr­bi­je.
– Rad­ni­ci iz An­dri­je­vi­ce su, pod pri­si­lom po­slo­vod­stva So­ko Štar­ka, pot­pi­sa­li so­ci­jal­ni pro­gram ko­jim je sva­kom rad­ni­ku pred­vi­đe­na is­pla­ta ot­prem­ni­na u vi­si­ni od 2.000 eura plus 150 eura za sva­ku go­di­nu rad­nog sta­ža. Me­ću­tim, tek kasnije smo sa­zna­li da je ra­ni­je sa­či­njen dru­gi so­ci­jal­ni pro­gram po ko­me su na­še ko­le­ge ko­je su ra­di­le u po­go­ni­ma So­ko Štar­ka u Be­o­gra­du, iako se ra­di o is­toj fir­mi, do­bi­li po 400 eura ot­prem­ni­ne za sva­ku go­di­nu rad­nog sta­ža. Po­ku­ša­va­li smo da tu ne­prav­du is­pra­vi­mo mir­nim i do­go­vor­nim pu­tem, ali smo kod od­go­vor­nih u kom­pa­ni­ji na­i­šli na stra­šno ne­ra­zu­mi­je­va­nje. Za­to smo mo­ra­li da prav­du po­tra­ži­mo kod pra­vo­sud­nih or­ga­na u Cr­noj Go­ri i Sr­bi­ji, ali ni to ni­je da­lo ni­ka­kve re­zul­ta­te. Na kra­ju smo se obra­ti­li Me­đu­na­rod­nom su­du za ljud­ska pra­va u Stra­zbu­ru ko­ji je po­sli­je du­žeg vre­me­na od­ba­cio na­šu žal­bu kao neo­sno­va­nu – pod­sje­ća­ju biv­ši rad­ni­ci.
Evrop­ski sud za ljud­ska pra­va sa sje­di­štem u Stra­zbu­ru pro­gla­sio je ne­pri­hva­tlji­vu pred­stav­ku ko­ju su mu, ža­le­ći se da su gru­bo ošte­će­ni pri­li­kom za­tva­ra­nja pred­u­ze­ća, biv­ši rad­ni­ci po­go­na „Ko­mo­vi” iz An­dri­je­vi­ce upu­ti­li još 2009. go­di­ne.
– Že­lim da vas oba­vi­je­stim da je na za­sje­da­nju odr­ža­nom iz­me­đu 19. ju­na i 3. ju­la 2014. go­di­ne su­di­ja Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va od­lu­či­la da pro­gla­si va­šu pred­stav­ku ne­pri­hva­tlji­vom. Ima­ju­ći u vi­du svu do­sta­vlje­nu do­ku­men­ta­ci­ju, i u mje­ri u ko­joj su svi žal­be­ni raz­lo­zi u nad­le­žno­sti su­da, sud je utvr­dio da kri­te­ri­ju­mi pri­hva­tlji­vo­sti, po­sta­vlje­ni čla­nom 34 i 35 Kon­ven­ci­je, ni­je­su is­pu­nje­ni – na­vo­di se u do­pi­su ko­jeg je Evrop­ski sud iz Stra­zbu­ra svo­je­vre­me­no uputio biv­šim rad­ni­ci­ma po­go­na „Ko­mo­vi”.
Rad­ni­ci su od su­da u Stra­zbu­ru tra­ži­li da oba­ve­že AD So­ko Štark iz Be­o­gra­da da im is­pla­ti raz­li­ku u ot­prem­ni­ni i da im pla­ti tro­ško­ve svih do­sa­da­šnjih par­nič­nih po­stu­pa­ka.
– Raz­li­či­tom pri­mje­nom so­ci­jal­nog pro­gra­ma sa­mo u nov­cu smo ošte­će­ni vi­še od 600.000 eura. Za­to smo od su­da u Stra­zbu­ru tra­ži­li da uva­ži na­še pri­mjed­be i oba­ve­že tu­že­nu stra­nu da sva­kom rad­ni­ku is­pla­ti raz­li­ku ko­ja ga sle­du­je, kao i po pet hi­lja­da eura na ime ma­te­ri­jal­ne šte­te za pre­tr­plje­ne du­šev­ne bo­lo­ve. No, sva na­ša na­sto­ja­nja da is­pra­vi­mo ne­prav­du su osta­la bez­u­spje­šna, či­me je okon­ča­na na­ša po­tre­sna pri­ča, a sa­mim tim i sud­bi­na fa­bri­ke – za­klju­či­li su biv­ši rad­ni­ci „Slat­ke fa­bri­ke”. D.J.


Ne­ma­ju pra­vo žal­be

U do­pi­su ko­jeg su od Su­da iz Stra­zbu­ra do­bi­li an­dri­je­vič­ki rad­ni­ci na­vo­di se da oni vi­še ne­ma­ju pra­vo žal­be.
– Ova od­lu­ka je ko­nač­na i pro­tiv nje ne po­sto­ji mo­guć­nost žal­be Su­du ni­ti bi­lo ko­jem dru­gom ti­je­lu. Se­kre­ta­ri­jat Su­da, sto­ga, ni­je u mo­guć­no­sti da vam da bi­lo ka­kve de­ta­lje o raz­lo­zi­ma od­lu­ke su­di­je po­je­din­ca ve­za­no za ovaj pred­met, ni­ti da vo­di da­lju pre­pi­sku sa va­ma u ve­zi sa ovom od­lu­kom. Od Su­da vi­še ne­će­te pri­ma­ti ni­ka­kva do­ku­men­ta ko­ja se ti­ču ovog pred­me­ta, a va­ši spi­si će bi­ti uni­šte­ni go­di­nu da­na na­kon do­no­še­nja od­lu­ke – na­vo­di se u do­pi­su ko­jeg je Sud iz Stra­zbu­ra do­sta­vio rad­ni­ci­ma „Slat­ke fa­bri­ke”.