Pi­še: dr Ra­do­slav T. Sta­ni­šić, film­ski i TV re­di­telj


Po­stu­pak je bio za­i­sta ino­va­tor­ski i ru­šio je sve de­ma­go­ške pred­ra­su­de o ti­pič­nom u film­skom dje­lu. Ver­tov je zah­ti­je­vao ka­ko od se­be ta­ko i od osta­lih da sve svo­je mi­sli, am­bi­ci­je ili že­lje do­ka­žu u film­skoj sli­ci i za­to se pro­ti­vio sva­kom ob­ja­šnja­va­nju po­sred­stvom ilu­stra­ci­ja.
– Film slu­ži sa­mo se­bi i re­vo­lu­ci­ji – nje­gov je apel da se film­skoj avan­gar­di pri­zna i sta­tus re­vo­lu­ci­o­nar­ne avan­gar­de. Ver­tov je bio ap­so­lut­no svje­stan da je to de­fi­ni­tiv­ni ras­kid sa tra­di­ci­o­na­li­sti­ma, da pre­sta­je sva­ki di­ja­log i da po­vrat­ka na sta­ro vi­še ne­ma. Za­to i tra­ži da se film odvo­ji od li­te­ra­tu­re i te­a­tra, eli­mi­ni­še oba­zri­vost, pre­ma sce­na­ri­ju, obez­vri­je­di kla­si­čan di­ram­ski za­plet i kom­pro­mi­tu­je sve ono na če­mu je film do ta­da za­sni­vao svo­ju teh­ni­ku iz­ra­za. Ustao je i pro­tiv psi­ho­lo­gi­je, pa čak i sa­mog ter­mi­na — umjet­nost, za ko­ji je upor­no tvr­dio da je kon­tra­re­vo­lu­ci­o­na­ran. Za rat­na sni­ma­nja je ve­za­no bez­broj le­gen­di. Vi­še od sto­ti­nu ru­skih sni­ma­te­lja je iz­gi­nu­lo na po­slu. Nji­ho­va mje­sta su od­mah sprem­no is­pu­nja­va­li do­bro­volj­ci. Dr­žav­na film­ska aka­de­mi­ja , osno­va­na 1919. go­di­ne, usred Ok­to­bar­ske re­vo­lu­ci­je, u svoj na­stav­ni pro­gram ima­la je pred­met “rat­na fo­to­gra­fi­ja”. Di­plo­me su sti­ca­ne u ak­ci­ja­ma na fron­tu. To­kom jed­ne va­zdu­šne bit­ke, je­dan sni­ma­telj je osta­vio ka­me­ru, uzeo pu­šku i stao da pu­ca na nje­mač­ke lo­vač­ke avi­o­ne. Pri­ča se da je do­bio me­da­lju za hra­brost i ukor od film­skog stu­di­ja. »Da ži­vi ži­vot ona­kav ka­kav je­ste« — Ver­to­va je bor­be­na pa­ro­la. Put od hro­ni­ke vo­dio je do do­ku­men­tar­nog fil­ma iz­gra­đe­nog na prin­ci­pi­ma ki­no-oka. Dzi­ga Ve­o­tov je ta­ko for­mu­li­sao svo­ju ide­o­lo­gi­ju fil­ma ko­ju su pri­hva­ti­li i dru­gi mon­ta­že­ri — re­di­te­lji stva­ra­ju­ći vi­še raz­li­či­tih sto­ri­ja.
Ipak, ono što je či­nio Ver­tov sma­tra se ne sa­mo re­pre­zen­ta­tiv­nim već i naj­o­ri­gi­nal­ni­jim. U nje­go­vom iz­ra­zu sve je već bi­lo tač­no pred­vi­đe­no i go­to­vo re­cep­ti­ra­no — kon­tra­punkt je na­či­njen od sta­rog i no­vog kao ne­čeg sa­svim po­seb­nog i ori­gi­nal­nog u od­no­su na obič­nu re­pro­duk­ci­ju stvar­no­sti. U du­go­me­tra­žnom fil­mu »Ki­no-oko« ili »Neo­če­ki­va­ni ži­vot« (1924) pred­stav­ni­ci no­vog dru­štva su rad­ni­ci, bes­pri­zor­ni, pi­o­ni­ri, a sta­rog špe­ku­lan­ti i pri­pad­ni­ci bur­žo­a­zi­je kao ele­men­ti ko­ji na­sto­je da ome­tu raz­vi­tak re­vo­lu­ci­o­nar­nih te­žnji so­vjet­skih lju­di. Ovo je, me­đu­tim, iza­zva­lo mno­ge sum­nje i od eks­per­ti­za se oče­ki­vao od­go­vor na pi­te­nje: da li je »Ki­no-oko« po svo­joj unu­tra­šnjoj struk­tu­ri sa­mo­stal­no i autoh­to­no dje­lo? U ko­joj mje­ri je she­ma­ti­zam - za i pro­tiv - u svo­joj is­klju­či­vo­sti na­met­nut fil­mu pa i sa­moj isti­ni kao nje­no pre­va­zi­la­že­nje sop­stve­nih for­mal­nih od­li­ka? Ako se ti­me tvr­di da isti­na ni­je sa­ma po se­bi de­fi­ni­ti­van po­jam i da se on stal­no ob­li­ku­je pu­tem vi­še di­na­mi­ke po­stig­nu­te stva­ra­lač­kom mon­ta­žom, za­što bi she­ma­ti­zam apri­o­ri­stič­ki i van sa­me struk­tu­re i isti­ne fil­ma bio for­mu­li­san u tom, iz­ra­zi­to sta­tič­nom ob­li­ku? Da li je Ver­tov bio svje­stan opa­sno­sti ko­ji­ma se iz­la­že u svom spe­ci­jal­no oform­lje­nom ka­dru ili ni­je že­lio da do­ve­de u sum­nju svo­je una­pri­jed de­kla­ri­sa­no opre­dje­lje­nje? Šta mu je on­da va­žni­je: da li uvje­re­nje ko­je pro­is­ti­če iz fil­ma ili nje­go­ve pi­vat­ne svi­je­si­ti? Ni­je li re­di­telj pre­ko­ra­čio vla­sti­ta ogra­ni­če­nja ko­ja su mu na­la­ga­la da se za­dr­ži na fik­si­ra­nju svo­ga od­no­sa pre­ma ma­te­ri­ja­lu za vri­je­me sni­ma­nja? Uvjer­lji­vost, auto­ri­ta­tiv­nost - to su po­seb­ni kva­li­te­ti do­kum­ntar­nog fil­ma, tu je taj­na nje­go­ve pri­vla­či­no­sti i iz­vor spo­sob­no­sti da osvi­je­tli i za­ve­de is­to­vr­me­no.
Na­sta­vi­će se
bangorski@t-com.me