PRI­RE­DIO:MI­LA­DIN VELj­KO­VIĆ



U sta­ti­stič­kim po­da­ci­ma iz 1948. god. upi­sa­no je da je ma­na­stir Ba­nja pri­je agrar­ne re­for­me imao 12 hek­ta­ra ob­ra­di­vog ze­mlji­šta, a po­sli­je re­for­me ni­je ubi­lje­že­no ko­li­ko je imao ze­mlji­šta i šu­me. Vje­ro­va­ti je da mu je osta­lo tih 12 ili 13 hek­ta­ra ob­ra­di­vog ze­mlji­šta i 15 hek­ta­ra šu­me. Me­đu­tim, na to­me se ni­je sta­lo. Zbog ne­do­sta­ka rad­ne sna­ge ma­na­sti­ru Ba­nja je u 1948. od­u­ze­to 1,5 hek­ta­ra ze­mlji­šta i isto ustu­plje­no Upra­vi osnov­ne ško­le na Ba­nji, uz mo­guć­nost na­do­kan­de od­re­đe­ne šte­te ma­na­sti­ru. Isto­vre­me­no je uzur­pi­ran i ma­na­stir­ski ko­nak u por­ti ma­na­sti­ra pred­vi­đen za sme­štaj ot­ku­plje­ne sto­ke od se­lja­ka. U dru­goj ma­na­stir­skoj zgra­di po­red sa­mog ma­na­sti­ra smje­stio se Mje­sni na­rod­ni od­bor i mje­sna V banj­ska na­ba­vljač­ko-po­tro­šač­ka za­dru­ga is­pred ko­je je otvo­re­na stoč­na pi­ja­ca i stru­ga­ra za še­ga­nje bal­va­na. Upra­va ma­na­sti­ra upor­no je in­si­sti­ra­la da se opra­vi ma­na­stir­ski ko­nak, da se iz ma­na­stir­ske por­te uklo­ni stoč­na pi­ja­ca i pro­da­ja sto­ke i stru­ga­ra za bal­va­ne, da se ogra­di ma­na­stir­ska por­ta i po­sta­vi ka­pi­ja kao što je ra­ni­je bi­lo. Ka­da žal­be ni­je­su usvo­je­ne upra­va ma­na­sti­ra je mo­li­la da se ne ru­ši ma­na­stir­ski ko­nak da bi ga ona po­pra­vi­la ka­da bu­de ima­la sred­sta­va.
U ve­zi sa ru­žnom sud­bi­nom ma­na­stir­skog ko­na­ka i kom­plek­sa Ba­nja 7. fe­bru­a­ra 1949. ogla­sio se Za­vod za za­šti­tu i na­uč­no pro­u­ča­va­nje spo­me­ni­ka kul­tu­re NR Sr­bi­je sa na­zna­kom da je pod za­šti­tu dr­ža­ve sta­vljen sa­mo ma­na­stir, ali ne i ma­na­stir­ski ko­nak, te da upra­va ovog ma­na­sti­ra ima pra­vo da zah­ti­je­va od za­ku­pa­ca (Mje­snog na­rod­nog od­bo­ra i Za­dru­ge) po­prav­ku istih.
Epi­skop bu­di­mljan­sko-po­lim­ski Ma­ka­ri­je sa sje­di­štem u Pri­je­po­lju 8. ma­ja 1948. pod­nio je Sv. ar­hi­je­rej­skom si­no­du op­ši­ran iz­vje­štaj o dr­ža­nju i sta­vu na­rod­nih vla­sti pre­ma nje­mu, sve­šten­stvu i cr­kvi uop­šte na pod­ruč­ju po­vje­re­ne mu epar­hi­je, ko­ja se na­la­zi na pod­ruč­ju NR Cr­ne Go­re i di­je­lom na pod­ruč­ju NR Sr­bi­je. U po­me­nu­tom iz­vje­šta­ju Ma­ka­ri­je je uka­zao da su sva nje­go­va na­sto­ja­nja na sre­đi­va­nju pri­li­ka i ob­no­vi ze­mlje u du­hov­nom, mo­ral­nom i ma­te­ri­jal­nom po­gle­du od stra­ne SPC osta­la uza­lud­na jer je ma­li broj do­bro­na­mjer­nih lju­di kod ni­žih or­ga­na vla­sti ko­ji su sprem­ni da sa­ra­đu­ju sa cr­kvom „i od­bi­ja je ri­je­či­ma i po­stup­ci­ma, ko­ji su če­sto do svi­re­po­sti gru­bi“. Svo­je tvrd­nje epi­skop je pot­kri­je­pio kon­kret­nim pri­mje­ri­ma: pro­test sve­šte­ni­ka zbog obi­ja­nja pa­ro­hij­ske kan­ce­la­ri­je od­veo ga je u za­tvor; Od­si­jek unu­tra­šnjih po­slo­va u Sre­zu mi­le­šev­skom za­bra­nio je sve­šte­ni­ci­ma da za us­kr­šnji post sve­te vo­di­com; a na­gra­du sve­šte­ni­ci­ma za osve­će­nje vo­di­ce pro­gla­si­li su za sku­plja­nje do­bro­volj­nih pri­lo­ga i ogla­si­li kri­vim i sve­šte­ni­ke i na­rod, iako je bi­la ri­ječ o na­gra­da­ma sve­šte­ni­ci­ma, od­no­sno nji­ho­voj pla­ti ko­ja ni­jed­nim pro­pi­som ni­je za­bra­nje­na, ne­go je kao le­ga­lan pri­hod opo­re­zo­van od stra­ne dr­ža­ve. Je­ro­mo­na­hu mi­le­šev­skom Alek­si­ju za­bra­nje­no je da u pa­ro­hi­ji vr­ši bi­lo ka­kvo či­no­dej­stvo, ako pret­hod­no ne oba­vi­je­sti mi­li­ci­ju, a po­sli­je ove na­red­be vo­di­li su ga i po­ni­ža­va­li kroz se­la mi­le­šev­ska.
U do­ku­men­ti­ma je za­bi­lje­že­no da je pro­svjet­ni in­spek­tor iz Pri­je­po­lja u go­vo­ru u Bro­da­re­vu, mar­ta 1948. „pra­vo­slav­no sve­šten­stvo na­zvao na­rod­nim ne­pri­ja­te­lji­ma“, a omla­di­nu po­zvao da se ne sku­plja oko cr­kve za vri­je­me cr­kve­nih sa­bo­ra. Na­rod je ove po­stup­ke osu­dio i od­ba­ci­vao. Šef UDB-e u Pri­je­po­lju ušao je u ško­lu u Pri­je­po­lju i is­pi­ti­vao đa­ke da li su sa­mi tra­ži­li ili im je vla­di­ka do­di­je­lio kr­sti­će, a od uči­te­lja zah­ti­je­vao da đa­ke vas­pi­ta­va u ate­i­stič­kom du­hu. Dru­gi put je ru­žio vla­di­ku pred pra­vo­slav­nim i mu­sli­man­skim vjer­ni­ci­ma i na­zi­vao ga „maj­mu­nom i špi­ju­nom“ i pri­je­tio maj­ka­ma ko­je vo­de dje­cu u cr­kvu i kod vla­di­ke.
Sve­ti ar­hi­je­rej­ski si­nod 5. apri­la 1949. ža­lio se Vjer­skoj ko­mi­si­ji NR Sr­bi­je na po­stup­ke mje­snih vla­sti u epar­hi­ji bu­di­mljan­sko-po­lim­skoj: da je Sre­di­šnji na­rod­ni od­bor u Pri­je­po­lju re­še­njem od­u­zeo pra­vo­slav­nu cr­kvu u Bro­da­re­vu i pre­tvo­rio je u ma­ga­cin za ži­to; isto je po­ku­šao da ura­di i sa cr­kvom u Pri­je­po­lju, ali je vla­di­ka re­kao da će se ža­li­ti vi­šim dr­žav­nim vla­sti­ma, na­kon če­ga je ži­to smje­šte­no u cr­kve­nu zgra­du do cr­kve; da su na cr­kvi u Bro­da­re­vu raz­bi­je­ni pr­o­zo­ri, raz­va­lje­na ogra­da oko por­te i ka­me­nje uni­je­to u cr­kvu. Epi­skop Ma­ka­ri­je je mo­lio nad­le­žne dr­žav­ne vla­sti da se pre­sta­ne sa na­si­ljem nad cr­kvom i nje­nom imo­vi­nom, da se cr­kva u Bro­da­re­vu do­ve­de u red. Iz Pred­sjed­ni­štva Vla­de NR Sr­bi­je od­go­vo­re­no je da ni­je bi­lo dru­gog mje­sta da se ži­to smje­sti osim u cr­kvi, što bi se mo­glo ra­zu­mje­ti da se ra­di­lo o 1945, ali ne i o 1949. ka­da su sa­ču­va­ne zgra­de bi­le uve­li­ko ospo­so­blje­ne za od­go­va­ra­ju­će na­mje­ne. U svoj mol­bi epi­skop Ma­ka­ri­je je na­po­me­nuo da se u bli­zi­ni cr­kve u Bro­da­re­vu na­la­zi mje­sna dža­mi­ja, ko­ju na sre­ću na­sil­ni­ci ni­su skr­na­vi­li.
Vla­di­ka bu­di­mljan­sko-po­lim­ski Ma­ka­ri­je do­ži­vio je te­ško­će i u Plje­vlji­ma: „Na dru­gi dan Du­ho­va (1948) 8–10 omla­di­na­ca pod po­kro­vi­telj­stvom or­ga­na vla­sti ušli su u hram Sv. Tro­ji­ce ... pod ka­pa­ma i sa ci­ga­re­ta­ma u zu­bi­ma i igra­li ko­lo pred sa­mim ol­ta­rom. Tom pri­li­kom pje­va­li su i hu­li­li na Bo­ga i sve­ti­nje, a on­da po­če­li ru­ši­ti po cr­kvi, raz­bi­ja­ti kan­di­la, oba­ra­ti svi­jeć­nja­ke, pre­tu­ra­ti pjev­ni­ce sa knji­ga­ma, i dok je na­rod pro­te­sto­vao sa su­za­ma, ali im ni­je smio ni­šta jer su bi­li na­o­ru­ža­ni re­vol­ve­ri­ma ...”
(NASTA­VI­ĆE SE)