PRI­RE­DIO:MI­LA­DIN VELj­KO­VIĆ


U pred­stav­ci Sv. ar­hi­je­rej­skog si­no­da upu­će­noj pred­sjed­ni­ku Vla­de FNRJ Jo­si­pu Bro­zu Ti­tu is­ti­če se slu­čaj u Plje­vlji­ma na dru­gi dan Du­ho­va ka­da je „ru­še­na i de­mo­li­ra­na” unu­tra­šnjost ma­na­sti­ra Sv. Tro­ji­ce, a du­hov­nik „ne­ko­li­ko sa­ti dr­žan u ol­ta­ru u smrt­noj opa­sno­sti ... hram je li­čio na pu­stoš kao da su van­da­li tu­da pro­šli ...” U pred­stav­ci je na­ve­de­no pu­no ime i pre­zi­me vo­đe po­či­ni­la­ca ovog ne­ča­snog pi­ra.
Iste go­di­ne „or­ga­ni mje­sne mi­li­ci­je Mje­snog na­rod­nog od­bo­ra u Bu­ko­vi­ku (Bu­ko­vi­ci), Srez plje­valj­ski, za vre­me slu­žbe Bo­ži­je do­ba­ci­va­li su raz­ne te­ške ne­pri­stoj­ne iz­ra­ze slu­ža­ščem sve­šte­ni­ku, pri­je­te­ći da će mu po­ču­pa­ti bra­du. Po­tom su za­pa­li­li ci­ga­re­te i pu­ši­li u cr­kvi ...”
Pred­sjed­nik Mje­snog na­rod­nog od­bo­ra Za­br­đa kod Plje­va­lja „za­bra­nio je oba­vlja­nje bo­go­slu­že­nja u hra­mu na Ili­nom Br­du, s mo­ti­va­ci­jom da je to­ga da­na za­ka­zao kon­fe­ren­ci­ju kod op­šti­ne”. U pred­stav­ka­ma pa­tri­jar­ha i Sv. si­no­da is­tak­nu­to je da se ova­ko su­ro­vo ne po­stu­pa pre­ma mu­sli­man­skim bo­go­mo­lja­ma i vjer­skim pred­stav­ni­ci­ma.
Na­rod pam­ti mno­go vi­še ne­go što je u do­ku­men­ti­ma za­bi­lje­že­no. Na­vo­di­mo je­dan do­ga­đaj, iz­re­ži­ran i po­dr­žan od Ud­be, ka­da je na­pad­nut sve­šte­nik i Sa­bor­na cr­kva Sv. Pet­ka u Plje­vlji­ma, a ko­ji sa­da pre­pri­ča­va­ju po­tom­ci i na­pa­da­ča i bra­ni­la­ca. Ob­je­sni­ke su ud­ba­ši na­o­ru­ža­li i pra­ti­li iz pu­bli­ke dok su ovi ras­tje­ri­va­li pri­sut­ni na­rod i po­ha­ra­li cr­kvu. Pljač­ka­ši su uve­če na kor­zou u glav­noj plje­valj­skoj uli­ci ba­ca­li i po uli­ci šu­ti­ra­li cr­kve­ne kr­sto­ve i dru­ge cr­kve­ne dra­go­cje­no­sti, bez sti­da i stra­ha da će za to od­go­va­ra­ti. Žal­be na ova­kva po­stu­pa­nja ni­je­su na­i­la­zi­le na ra­zu­mi­je­va­nje i za­šti­tu or­ga­na vla­sti i za­ko­na.
Ma­na­stir­ske i cr­kve­ne zgra­de do­šle su pod udar Za­ko­na o na­ci­o­na­li­za­ci­ji na­jam­nih zgra­da i gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta iz 1958. go­di­ne. U ak­tu Ko­mi­si­ji za vjer­ska pi­ta­nja od 8. apri­la 1959. go­di­ne srp­ski pa­tri­jarh Ger­man uka­zao je na štet­ne po­slje­di­ce ovog za­ko­na, is­ti­ču­ći da po­je­di­ne lo­kal­ne vla­sti sma­tra­ju da „pa­ro­hij­ski do­mo­vi” ni­je­su isto što i sta­no­vi sve­šte­ni­ka i da pa­ro­hij­ske do­mo­ve tre­ba na­ci­o­na­li­zo­va­ti. Sto­ga je pa­tri­jarh i tre­ći put mo­lio da se po­stu­pi po pred­stav­ka­ma SPC. Po­sli­je du­gih raz­go­vo­ra pa­tri­jar­ha i Pa­tri­jar­šij­skog uprav­nog od­bo­ra sa Ko­mi­si­jom za vjer­ska pi­ta­nja SIV-a, iz­ra­đen je Pre­gled po­da­ta­ka o zgra­da­ma SPC u svim ju­go­slo­ven­skim re­pu­bli­ka­ma, ko­je su na­ci­o­na­li­zo­va­ne po za­ko­nu, s pred­lo­gom za izu­i­ma­nje zgra­da ko­je su cr­kvi neo­p­hod­ne. Pred­log je 14. ju­na 1959.g. upu­ćen sa­ve­znoj i re­pu­blič­kim ko­mi­si­ja­ma za vjer­ska pi­ta­nja, s mol­bom da se za­u­zmu za usva­ja­nje pred­lo­ga. Ka­ko se na­vo­di u ak­tu pa­tri­jar­ha od 14. ok­to­bra 1959, ra­di­lo se o 1200 zgra­da, ko­je su ta­da do­no­si­le pri­hod od 22 mi­li­o­na di­na­ra go­di­šnje.
U ve­zi sa na­ci­o­na­li­za­ci­jom cr­kve­nih zgra­da, Ko­mi­si­ja za vjer­ska pi­ta­nja NR Sr­bi­je iz­ni­je­la je svoj stav na sa­stan­ku pred­stav­ni­ka sre­skih ko­mi­si­ja za na­ci­o­na­li­za­ci­ju u Dr­žav­nom se­kre­ta­ri­ja­tu za fi­nan­si­je 23. ju­la 1959. go­di­ne da se na­ci­o­na­li­zu­ju sta­no­vi i pro­sto­ri­je u ko­ji­ma su sta­no­va­li sve­šte­ni­ci, đa­ko­ni, pre­zvi­te­ri, cr­kve­ni poj­ci i dru­ga li­ca. Od na­ci­o­na­li­za­ci­je je iz­u­zet sa­mo po je­dan pa­ro­hij­ski, žup­ski i imam­ski dom u jed­noj pa­ro­hi­ji, žu­pi i dže­ma­tu.
U ak­tu pa­tri­jar­ha Ger­ma­na od 14. ok­to­bra 1959. g. po­no­vo je uka­za­no da čl. 11. Za­ko­na o na­ci­o­na­li­za­ci­ji is­klju­ču­je iz na­ci­o­na­li­za­ci­je pa­ro­hij­ske do­mo­ve i sve dru­ge zgra­de ko­je slu­že vjer­skim za­jed­ni­ca­ma za vjer­ske dje­lat­no­sti jer se na njih za­kon ne od­no­si. Iz­u­ze­tak su one zgra­de ko­je slu­že za zdrav­stve­ne, pro­svjet­ne, so­ci­jal­ne, kul­tur­ne i dru­ge dje­lat­no­sti. Po­no­vo je ob­ja­šnje­no da cr­kve­ne zgra­de ni­su na­jam­ne zgra­de, već su na­mi­je­nje­ne za po­tre­be Cr­kve, od­no­sno sve­šte­ni­ka, ali su od po­sli­je­rat­nih vla­sti si­lom od­re­đe­ne da slu­že dru­goj na­mje­ni. Sto­ga je pa­tri­jarh tra­žio da se svi pa­ro­hij­ski do­mo­vi, epi­sko­kop­ski i pa­tri­jar­šij­ski dvo­ro­vi, bo­go­slo­vi­je, cr­kve­ne i pa­ro­hij­ske kan­ce­la­ri­je, kr­sti­o­ni­ce i zgra­de za skla­nja­nje na­ro­da od ne­vre­me­na u por­ta­ma, sve­ćar­ni­ce, ma­ga­ci­ni i slič­no oslo­bo­de od na­ci­o­na­li­za­ci­je, od­no­sno da sve zgra­de u cr­kve­nim i man­stir­skim por­ta­ma osta­nu u ko­ri­šće­nju ovih hra­mo­va ra­di če­ga su i po­dig­nu­te.
Da je bi­la ri­ječ o mno­go­broj­nim zgra­da­ma i ve­li­kom pro­sto­ru svje­do­či i po­da­tak iz ak­ta pa­tri­ja­ra Ger­ma­na upu­će­nog Ko­mi­si­ji za vjer­ska pi­ta­nja SIV-a u ko­me se na­vo­di da je Srp­skoj pa­tri­jar­ši­ji od­u­ze­ta 61 zgra­da, a za nje­ne po­tre­be ustu­plje­na na ko­ri­šće­nje sa­mo dr­žav­na zgra­da u ko­joj je bio smje­šten Pra­vo­slav­ni bo­go­slov­ski fa­kul­tet u Be­o­gra­du. Me­đu od­u­ze­tim zgra­da­ma bi­le su i tri pa­la­te u Be­o­gra­du – na Bu­le­va­ru re­vo­lu­ci­je br. 17 i 20 i na Stu­den­skom tr­gu br. 8, za ko­je je mo­lio da se osta­ve Cr­kvi na upo­tre­bu, kao i zgra­de na Ko­san­či­će­vom ven­cu br. 24, Sve­to­sav­ki dom u Srem­skim Kar­lov­ci­ma, zgra­de bo­go­slo­vi­ja u Re­lje­vu kod Sa­ra­je­va, na Ce­ti­nju i u Srem­skim Kar­lov­ci­ma, epi­skop­ski dvo­ro­vi u Šap­cu, Tu­zli i Ši­be­ni­ku.(...)
(NA­STA­VI­ĆE SE)