Pri­re­dio: dr Vu­kić Ilin­čić


Knji­ga na­šeg po­zna­tog isto­ri­ča­ra, po­koj­nog No­vi­ce Ra­ko­če­vi­ća, ob­ja­vlje­na je post­hum­no, 2006. go­di­ne u iz­da­nju „Va­še knji­ge“ iz Be­o­gra­da i Skup­šti­ne op­šti­ne Ko­la­šin. Felj­ton sam pri­re­dio po isto­i­me­noj knji­zi, na su­ge­sti­ju auto­ro­vog bra­ta, pro­fe­so­ra Goj­ka Ra­ko­če­vi­ća. Na­i­me, ka­ko sto­ji na­po­me­ni re­dak­to­ra Dra­ga Ću­pi­ća, knji­ga dr No­vi­ce Ra­ko­če­vi­ća „Vri­je­me knja­za i kra­lja Ni­ko­le 1878–1918. go­di­ne“ sa­sto­ji iz dva di­je­la. Pr­vi dio upra­vo pod ovim na­slo­vom pred­sta­vlja dio isto­ri­je Cr­ne Go­re, a na­ru­či­lo je Mi­ni­star­stvo na­u­ke i obra­zo­va­nja Cr­ne Go­re 1994. go­di­ne, od auto­ra dr Žar­ka Šće­pa­no­vi­ća, dr Ra­do­ma­na Jo­va­no­vi­ća, dr No­vi­ce Ra­ko­če­vi­ća i dr Ra­do­ja Pa­jo­vi­ća; bi­lo je pla­ni­ra­no da je iz­da iz­da­vač­ka ku­ća CID iz Pod­go­ri­ce.
Me­đu­tim, ka­da su dje­lo­vi ru­ko­pi­sa za­vr­še­ni, usta­no­vi­lo se da se ra­di o raz­li­či­tim pri­stu­pi­ma te­ma­ti­ci, o nje­nom raz­li­či­tom ob­u­hva­tu i raz­li­či­tim sti­lo­vi­ma me­đu auto­ri­ma, pa se za­klju­či­lo da se ne mo­že do­ći do ko­he­rent­nog dje­la i od nje­ga se od­u­sta­lo. CID je ru­ko­pi­se auto­ri­ma vra­tio, a is­pla­tio im je autor­ske ho­no­ra­re uz do­zvo­lu da svo­je dje­lo­ve mo­gu da ob­ja­ve sa­mo­stal­no.
Ta­ko je ru­ko­pis dr No­vi­ce Ra­ko­če­vi­ća ostao neo­bja­vljen, uz na­po­me­nu da na nje­mu ne mo­že ra­di­ti iz zdrav­stve­nih raz­lo­ga. Brat dr No­vi­ce Ra­ko­če­vi­ća, Goj­ko Ra­ko­če­vić, i ta­da­šnji op­štin­ski funk­ci­o­ner u Skup­šti­ni op­šti­ne Ko­la­šin go­spo­din Pan­to Pe­ko­vić su od­lu­či­li da ovaj rad, ko­ji je do­bio po­zi­tiv­ne kri­ti­ke, ob­ja­ve kao po­seb­no iz­da­nje. Ovom ru­ko­pi­su za na­mje­ra­va­nu Isto­ri­ju Cr­ne Go­re su do­da­li još ne­ke član­ke, in­ter­vjue, po­le­mi­ke, či­me se dje­lo či­ta­o­ci­ma bli­že pred­sta­vi­lo, kao i na­uč­ni po­stu­pak No­vi­ce Ra­ko­če­vi­ća kao is­tra­ži­va­ča i isto­ri­ča­ra. Na­slov knji­ge je ostao isti kao što je pre­dat Mi­ni­star­stvu pro­svje­te za na­mje­ra­va­nu mo­no­gra­fi­ju.
Do­dat­ni ra­do­vi te­mat­ski na ne­ki na­čin do­pu­nja­va­ju osnov­ni tekst, jer se u nji­ma go­vo­ri ta­ko­đe o pe­ri­o­du s kra­ja 19. i po­čet­ka 20.vi­je­ka, po­seb­no o knja­zu i kra­lju Ni­ko­li, na­či­nu nje­go­ve vla­da­vi­ne, ure­đe­nju dr­ža­ve i te­žnja­ma ka uje­di­nje­nju dvi­je srp­ske dr­ža­ve Cr­ne Go­re i Sr­bi­je, za­tim o kon­tro­ver­za­ma uje­di­nje­nja 1918. go­di­ne ko­je su sa njim na­sta­ja­le, a ko­je su do da­na­šnjih da­na ak­tu­el­ne.
No­vi­ca Ra­ko­če­vić je in­si­sti­rao, da ni­je is­prav­no iz da­na­šnje per­spek­ti­ve go­vo­ri­ti o do­ga­đa­ji­ma u pro­šlo­sti, već se mo­ra­ju uzi­ma­ti ist­o­rij­ske pri­li­ke u ko­ji­ma su se do­ga­đa­ji od­vi­ja­li. Bez ob­zi­ra na raz­li­čit dr­žav­no-prav­ni raz­vi­tak Sr­bi­je i Cr­ne Go­re do 1918. go­di­ne, dr No­vi­ca Ra­ko­če­vić pra­vo­slav­ni na­rod u dvi­je dr­ža­ve sma­tra jed­nim na­ro­dom, isto­rod­nim, sa isto­rij­skim te­žnja­ma za za­jed­nič­kim ži­vo­tom i uje­di­nje­njem.
Re­dak­tor Dra­go Ću­pić, kao što na­po­mi­nje, imao je za­da­tak da što je vi­še mo­gu­će ujed­na­či tek­sto­ve ru­ko­pi­sa, uz po­što­va­nje auto­ro­vih me­to­da i na­či­na ka­zi­va­nja, da oba­vi stil­sko­je­zič­ku re­dak­tu­ru, sa­či­ni lo­gič­ni­ji ras­po­red tek­sto­va iz dru­gog (do­dat­nog) di­je­la knji­ge. Ru­ko­pi­si iz tog di­je­la sa­mi po se­bi po­ka­zu­ju na­uč­nu vri­jed­nost, po­seb­no oni ko­ji su po­le­mič­kog ka­rak­te­ra, dok su o glav­nom, pr­vom di­je­lu knji­ge me­ri­to­ran sud da­li na­ši is­tak­nu­ti isto­ri­ča­ri i aka­de­mi­ci Zo­ran La­kić i Mi­o­mir Da­šić.
Aka­de­mik La­kić ka­že za rad u ru­ko­pi­su dr No­vi­ce Ra­ko­če­vi­ća, da je „ri­ječ o pe­ri­o­du ko­ji je hro­no­lo­ški uokvi­ren sa dva iz­u­zet­no va­žna me­đu­na­rod­na do­ga­đa­ja – Ber­lin­skim kon­gre­som 1878. go­di­ne, ka­da je Cr­na Go­ra do­bi­la i me­đu­na­rod­no pri­zna­nje svo­je dr­žav­no­sti, i kra­jem Pr­vog svjet­skog ra­ta 1918.go­di­ne, ka­da se Cr­na Go­ra do­bro­volj­no od­re­kla svo­je dr­žav­ne ne­za­vi­sno­sti i svo­je­volj­no ušla u sa­stav no­vo­stvo­re­ne ju­go­slo­ven­ske dr­ža­ve – Kra­lje­vi­ne Sr­ba, Hrva­ta i Slo­ve­na­ca.
(Na­sta­vi­će se)