Pi­še: dr Ra­do­slav T. Sta­ni­šić, film­ski i TV re­di­telj


Da ni­je bi­lo opor­tu­ne te­žnje da se ki­no-oko pred­sta­vi kao sred­stvo i for­ma od­re­đe­nog idej­nog uti­ca­ja, ne­sum­nji­vo bi mno­go vi­še do­šle do iz­ra­ža­ja one ten­den­ci­je ko­je su u ki­no-oku vi­dje­le, pri­je sve­ga, pra­vu či­stu umjet­nost. Ta­kvo osje­ća­nje bi­lo je po­ti­snu­to u Ver­to­vu i on mu se sa­mo s vre­me­na na vri­je­me vra­ćao u svom tra­gič­nom po­lo­ža­ju iz­me­đu pro­kla­mo­va­nih ci­lje­va i sre­di­ne ko­ja uop­šte ni­je na­la­zi­la ra­zu­mi­je­va­nje za ta­kve mje­re pro­sto­ra i vre­me­na jed­ne iz­u­zet­ne re­al­no­sti.
Za­bi­lje­ži­li smo nje­go­ve raz­li­či­te ulo­ge: bio je is­tra­ži­vač, re­po­r­ter, sli­kar, pje­snik . Na­gla­si­li smo da te ulo­ge ne is­klju­ču­ju jed­na dru­gu. Za­to dje­lo Dzi­ge Ver­to­va da­nas sto­ji kao estet­ski sve­ti­o­nik ko­ji osvje­tlja­va pu­te­ve mo­der­nog fil­ma i sva­ko­me se re­di­te­lju pre­pu­šta da sam slo­bod­no iza­be­re put ko­jim će da se kre­će – stvar­nost je mo­re isti­na u ko­me sin­te­ze sa­mo po­tvr­đu­ju bes­kraj­nu ubje­dlji­vost ži­vo­ta i vi­tal­nost for­me. Sve ga je ma­nje za­ni­ma­la iz­vje­šta­če­nost aran­ži­ra­nja do­ga­đa­ja. Nje­gov su­štin­ski za­da­tak je ostao, ka­ko to Ver­tov de­fi­ni­še, da uhva­ti „frag­men­te stvar­no­sti” i da ih kom­bi­nu­je da­ju­ći im od­re­đe­no zna­če­nje. Do­ku­men­ta­rac je ostao, ka­ko je to Grir­son na­zna­čio, „kre­a­tiv­na ob­ra­da stvarnosti”. Te dve for­mu­la­ci­je na­gla­ša­va­ju nje­go­ve osnov­ne funk­ci­je: bi­lje­že­nje (zvu­ko­va i sli­ka) i in­ter­pre­ta­ci­ju. Ne­ki do­ku­men­ta­ri­sti su sa­mi se­be na­zi­va­li „objek­tiv­nim” – taj te­min kao da po­ri­če ulo­gu in­ter­pre­ta­to­ra. Taj je te­min mo­žda bio stra­te­ški, ali je, u stva­ri, be­smi­slen. Do­ku­men­ta­ri­sta, po­put svih ko­ji se ba­ve ko­mu­ni­ci­ra­njem, či­ni bez­broj iz­bo­ra, bi­ra te­mu, lju­de, per­spek­ti­vu, pri­stup, ugao gle­da­nja, objek­ti­ve, zvu­ko­ve, ri­je­či, od­no­se.
Sva­ki iz­bor je iz­raz nje­go­ve tač­ke gle­di­šta, bio to­ga svje­stan ili ne, pri­znao to ili ne. Čak i iza nje­go­vog pr­vog ko­ra­ka ; iz­bo­ra te­me – sto­ji mo­ti­va­ci­ja. Čo­vjek osje­ća da ne­što u ve­zi sa ne­kom te­mom zah­ti­je­va raz­ja­šnje­nja i sma­tra da, ako se mo­gu za­bi­lje­ži­ti ne­ki aspek­ti te te­me (pu­na isti­na je pu­ka iz­mi­šljo­ti­na), to dje­lo mo­že po­nu­di­ti ne­što ko­ri­sno u prav­cu ra­zu­mi­je­va­nja stva­ri nji­ho­vog pri­hva­ta­nja ili ra­di ak­ci­je.
Pra­gra­mom „fil­ma-oka”, ko­ji je na­pi­san u ob­li­ku fu­tu­ri­stič­kog ma­ni­fe­sta, ula­zi­mo, da­kle, u je­dan mi­sti­ci­zam ko­ji je bio, zbog mno­štva mo­ti­va i raz­li­či­tih ci­lje­va, sli­čan fran­cu­skom mi­sti­ci­zmu. „Film-oko”, sa, jed­ne stra­ne za­la­žu­ći se za vi­zu­el­nu per­cep­ci­ju svi­je­ta, a s dru­ge uvo­de­ći film­sku mon­ta­žu – pre­ma Dzi­gi Ver­to­vu – od­luč­no pro­di­re u za­mr­še­ni splet ži­vot­nih okol­no­sti, a mon­ta­ža pr­vi put or­ga­ni­zu­je „iz­gra­đi­va­nje sa­mog ži­vo­ta”. U stva­ri, jed­nom apa­ra­tu, film­skam oku, shva­će­nom ta­ko fe­ti­ši­stič­ki, sa­vr­še­ni­jem od ljud­skog oka, sa du­šom i po­seb­nim osje­ća­njem svi­je­ta, pri­pi­su­ju se nat­pri­rod­ne oso­bi­ne. Do­la­zi­mo do shva­ta­nja o ču­do­tvor­no­sti ka­me­re. Na taj na­čin se sni­ma­te­lji (Ka­uf­man, Ka­pa­ljin, Be­lja­kov i dru­gi iz gru­pe Dzi­ge Ver­to­va) pre­tva­ra­ju u obič­ne „ki­no­ke”; film po­sta­je sred­stvo za ostva­ri­va­nje re­por­ta­že, ra­đa se jed­na na­ro­či­ta vr­sta do­ku­men­tar­nog fil­ma i film­skih no­vo­sti. Za­da­tak re­di­te­lja se uglav­nom svo­di na sre­đi­va­nje ma­te­ri­ja­la ko­ji je ka­me­ra oda­bra­la; me­tra­ža jed­nog pri­zo­ra ili jed­ne se­kven­ce bi­će me­ha­nič­ki od­re­đe­na na osno­vu du­ži­ne ci­je­log fil­ma. Mon­ta­ža sve­ga ta­ga je vi­še „pro­iz­volj­na” ne­go, ka­ko bi to že­lio Dzi­ga Ver­tov, „na­uč­na” a do­ku­men­tar­ni film je pri­je nad­re­a­li­stič­ko-sim­bo­lič­ki ne­go re­a­li­stič­ki. De­nis Ar­ka­di­je­vič Ka­uf­man, po­znat u isto­ri­ji fil­ma kao Dzi­ga Ver­tov, emi­gri­ra 1942 god. u Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve i ta­mo po­sta­je je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih sni­ma­te­lja igra­nih fil­mo­va.
(KRAJ)
ban­gor­ski@t-com.me