Pu­ti­nov auto­ri­tet u po­sled­nje vri­je­me po­ve­ćan je nje­go­vom ulo­gom pred­vod­ni­ka glo­bal­ne an­ti­a­me­rič­ke ko­a­li­ci­je. Po­red ja­ča­nja na­ci­o­nal­ne eko­no­mi­je i od­bram­be­ne mo­ći, u pla­nu nje­go­vih bu­du­ćih ak­tiv­no­sti je i ja­ča­nje Evro­a­zij­ske uni­je, kao pan­dan EU – ob­u­zda­va­nje ame­rič­ke im­pe­ri­je, po­go­to­vu u re­gi­o­ni­ma gdje ima naj­ve­će in­te­re­se (Bi­ski is­tok), za­u­sta­vlja­nje ši­re­nja NA­TO-a i ja­ča­nje ulo­ge Ru­si­je, kao ne­za­o­bi­la­znog fak­to­ra u me­đu­na­rod­nim od­no­si­ma.
Ka­kav je Vla­di­mir Pu­tin iz­bli­za ima­mo pri­li­ku da sa­zna­mo iz pe­ra po­zna­tog po­li­tič­kog an­li­ti­ča­ra Mi­ro­sla­va La­zan­skog:
„Pri­je sve­ga, zra­či ne­vi­đe­nom ha­ri­zmom. Gle­da vas oči­ma ko­je pa­žlji­vo i tre­nut­no pro­cje­nju­ju sa­go­vor­ni­ka. Gle­da vas ana­li­tič­ki i iz­gle­da da ni­ko­me od­mah ne vje­ru­je sto po­sto… ima ne­što i dje­čač­ki i pri­je­te­ći hlad­no u oči­ma. Ina­če je sa­svim jed­no­sta­van u po­na­ša­nju, mo­žda ma­lo vi­še uz­dr­žan u od­no­su na na­še po­li­ti­ča­re...”
Za vri­je­me nje­go­ve po­sje­te Sr­bi­ji, ne­ki no­vi­na­ri su, pi­šu­ći o Pu­ti­nu kao dr­žav­ni­ku ve­li­kog auto­ri­te­ta, za­bi­lje­ži­li i ne­ke pi­kan­te­ri­je.
Ta­ko je pu­bli­cist Dra­gu­tin Mi­nić Kar­lo na­pi­sao: „Pu­tin je ve­li­ki pri­ja­telj, ne to­li­ko srp­ske po­li­ti­ke, ko­li­ko srp­skog na­ro­da… Sa­mo mu se jed­nog tre­nut­ka ote­lo: `Rusija ne tr­gu­je svo­jim prijateljima`.”
Biv­ši i po­sled­nji li­der So­vjet­skog Sa­ve­za Mi­ha­il Gor­ba­čov, od­la­ze­ći u Nje­mač­ku na pro­sla­vu 25. go­di­šnji­ce pa­da Ber­lin­skog zi­da je re­kao agen­ci­ji AFP: „Pu­tin je naj­bo­lji čo­vjek za za­šti­tu ru­skih in­te­re­sa”, a za­tim je do­dao „da je kri­za u Ukra­ji­ni po­slu­ži­la SAD kao iz­go­vor za su­prot­sta­vlja­nje Ru­si­ji.”
Va­šing­ton, ka­ko je is­ta­kao Gor­ba­čov, ima plan ko­ji tre­ba da im omo­gu­ći da se svu­da mi­je­ša­ju, bez ob­zi­ra na okol­no­sti. Dru­gom pri­li­kom, pri pred­sta­vlja­nju svo­je knji­ge u Mo­skvi, Gor­ba­čov je po­zi­tiv­no oci­je­nio ulo­gu sa­da­šnjeg pred­jed­ni­ka Vla­di­mi­ra Pu­ti­na u isto­ri­ji Ru­si­je.
Pu­tin je, ka­ko je ka­zao Gor­ba­čov, imao ve­li­ku ulo­gu u sta­bi­li­za­ci­ji si­tu­a­ci­je na­kon što je Bo­ris Jelj­cin si­šao sa vla­sti, ka­da je glav­ni za­da­tak bio da se Ru­si­ja sa­ču­va od ras­pa­da.
„Mi­slim da je Za­pad pri­hva­tio da je Krim dio Ru­si­je. To je nje­no di­je­te”, ka­zao je Gor­ba­čov. Po­lu­o­str­vo Krim je po­klo­nio Ukra­ji­ni ta­da­šnji ge­ne­ral­ni se­kre­tar Ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je So­vjet­skog Sa­ve­za Ni­ki­ta Hru­ščov. Ta ne­prav­da je is­pra­vlje­na u mar­tu pro­šle go­di­ne (2014), ka­da su gra­đa­ni Kri­ma na re­fe­ren­du­mu iz­gla­sa­li da se pri­po­je Ru­si­ji.
Nje­mač­ka kan­ce­lar­ka An­ge­la Mer­kel, po­sli­je iz­bi­ja­nja ukra­jin­ske kri­ze, upo­zo­ri­la je Polj­sku da bez Ru­si­je ni­je mo­gu­će du­go­roč­no odr­ža­va­ti bez­bjed­nost u Evro­pi i da se mo­ra osta­vi­ti pro­stor za di­ja­log s Mo­sko­vom.
„Svje­sni smo da sa­mo za­jed­nič­ki sa Ru­si­jom mo­že­mo da odr­ža­va­mo bez­bjed­nost u Evro­pi. Za­to eko­nom­ske sank­ci­je ni­je­su sa­me po se­bi cilj, mo­ra­mo da odr­ža­va­mo di­ja­log”, ka­za­la je An­ge­la Mer­kel.
U okvi­ru NA­TO sa­ve­za i EU po­sto­je ze­mlje ko­je su se eks­po­ni­ra­le kao za­go­vor­ni­ci uvo­đe­nja oštri­jeg kur­sa prem Ru­si­ji, u če­mu naj­vi­še pred­nja­če Polj­ska i Bal­tič­ke ze­mlje. One su svje­sne sna­ge Ru­si­je i zbog to­ga tra­že ade­kvat­ni­ju za­šti­tu od stra­ne Ali­jan­se, pr­ven­stve­no od Ame­ri­ke, ka­da je ri­ječ o na­o­ru­ža­nju, ži­voj si­li i iz­grad­nji an­ti­ra­ket­nih šti­to­va duž ru­ske gra­ni­ce.
Slo­vač­ki di­plo­ma­ta Mi­ro­slav Laj­čak je upo­zo­rio: „Ru­si­ja je su­vi­še ve­li­ki glo­bal­ni igrač da bi EU mo­gla da je ig­no­ri­še.”
On sma­tra da Evro­pa mo­ra da po­tra­ži gdje je po­gri­je­ši­la u po­te­zi­ma pre­ma Ru­si­ji. „EU ni­je shva­ti­la po­li­tič­ku di­me­ni­zi­ju oko Ukra­ji­ne i ni­je bi­la u sta­nju da ade­kvat­no re­a­gu­je ili pri­hva­ti da je Mo­skva uz­ne­mi­re­na pri­bli­ža­va­njem ze­ma­lja is­toč­nog part­ner­stva Uni­ji i da pot­pi­si­va­nje spo­ra­zu­ma o pri­dru­ži­va­nju tu­ma­či kao pri­jet­nju” , re­kao je Laj­čak.
Slo­vač­ki di­plo­ma­ta, ta­ko­đe je pod­sje­tio da je „Ru­si­ja stal­ni član Sa­vje­ta bez­bjed­no­sti, ko­ji uče­stvu­je u rje­ša­va­nju ni­za me­đu­na­rod­nih pro­ble­ma, kao što su oni u Av­ga­ni­sta­nu, Ira­nu, oni ko­ji se ti­ču te­ro­ri­zma, raz­o­ru­ža­va­nja…”
Pa­tri­jarh mo­skov­ski i sve Ru­si­je Ki­ril, pri­li­kom pro­šlo­go­di­šnje po­sje­te Be­o­gra­du i Srp­skoj pra­vo­slav­noj cr­kvi je re­kao: „Ru­si­ja ni­je sa­mo ve­li­ka i moć­na ze­mlja, već ci­je­la ci­vi­li­za­ci­ja, ko­ju njen na­rod mo­ra bi­ti spo­so­ban da bra­ni, ako je to po­treb­no”.
Bo­ris Jelj­cin, pr­vi ru­ski pred­sjed­nik, od­re­đu­ju­ći Pu­ti­na za svog na­sled­ni­ka, ni­je slu­tio da je po­kre­nuo no­vi tok is­tro­ri­je. Na Za­pa­du su svje­sni da je po­no­vo na­sta­la ve­li­ka i moć­na Ru­si­ja, či­ji se do­me­ti sna­žno osje­ća­ju na me­đu­na­rod­noj po­li­tič­koj sce­ni. Ni­jed­no glo­bal­no ni­ti re­gi­o­nal­no pi­ta­nje na pla­ne­ti ne mo­že se ri­je­ši­ti bez uče­šća Ru­si­je, pa ni pi­ta­nje ukra­jin­ske kri­ze. Re­spekt pre­ma Ru­si­ji s pra­vom mno­gi ve­zu­ju za lič­nost Vla­di­mi­ra Pu­ti­na. Uva­ža­va­nje mo­ći Ru­si­je i iz­bor Pu­ti­na za pred­sjed­ni­ka idu po­ne­kad to­li­ko da­le­ko da se sva­ki po­tez te ze­mlje na Za­pa­du tu­ma­či kao voj­no agre­si­van. Ta­ko je i iz­grad­nja ru­sko-srp­skog Cen­tra za van­red­ne hu­na­ni­tar­ne in­ter­ven­ci­je u Ni­šu, za Ali­jan­su – ru­ska ba­za, ve­li­ka opa­snost i ši­re­nje i do­mi­na­ci­ja ru­skog uti­ca­ja na Bal­ka­nu.
(Na­sta­vi­će se)

Pi­še: Dra­gi­ša DO­ŽIĆ