Pi­še: Dra­gi­ša DO­ŽIĆ


Be­o­grad­ski me­di­ji pre­ni­je­li su ri­je­či iz­vje­sti­o­ca Evrop­skog par­la­men­ta za Sr­bi­ju Dej­vi­da Me­ka­li­ste­ra da Bri­sel i Ber­lin s po­što­va­njem gle­da­ju na re­for­me u Sr­bi­ji. To je bio po­vod da mu se, zbog re­al­nog od­no­sa pre­ma Sr­bi­ji kao kan­di­da­tu za član­stvo u EU, za­hva­li pre­mi­jer te dr­ža­ve Alek­san­dar Vu­čić. Po­zi­ci­ja voj­ne ne­u­tral­no­sti Sr­bi­je ni­je smet­nja za una­pre­đe­nje sa­rad­nje sa NA­TO-om kroz pro­gram Par­te­ner­stvo za mir i im­ple­men­ta­ci­ju In­di­vi­du­la­nog ak­ci­o­nog pla­na part­ner­sta­va Sr­bi­je i NA­TO-a, kon­sta­to­va­no je ne­dav­no u raz­go­vo­ru pr­vog pot­pred­sjed­ni­ka Vla­de i mi­ni­stra spolj­nih po­slo­va Ivi­ce Da­či­ća i po­moć­ni­ka ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra NA­TO-a za po­li­tič­ka pi­ta­nja i bez­bjed­no­snu po­li­ti­ku am­ba­sa­do­ra Tra­si­vu­lo­sa Sto­ma­to­pu­lo­sa. A evrop­ski se­kre­tar za su­sjed­stvo i pre­go­vo­re o pro­ši­re­nju Jo­ha­nes Han je re­kao „Sr­bi­ja dik­ti­ra tem­po pri­stu­pa­nja EU, a uslo­vi za otva­ra­nje pr­vih pre­go­vrač­kih po­gla­vlja su ja­sni i ni­je­su po­kret­na me­ta. Vla­da Sr­bi­je sa­ma po­sta­vlja am­bi­ci­o­zne da­tu­me, ko­je ja pre­po­zna­jem kao znak sna­žne po­sve­će­no­sti. „Po po­vrat­ku iz Ame­ri­ke, u ju­nu ove go­di­ne, pre­mi­jer Sr­bi­je Vu­čić i ame­rič­ki am­ba­sa­dor u Be­o­gra­du Majkl Kir­bi oci­je­ni­li su da je po­sje­ta Va­šig­to­nu bi­la vr­lo uspje­šna i da je do­pri­ni­je­la una­pre­đe­nju bi­la­te­ral­nih od­no­sa dvi­je ze­mlje. SAD su po­ka­za­le po­što­va­nje pre­ma Sr­bi­ji” – re­kao je srp­ski pre­mi­jer. Am­ba­sa­dor Kir­bi je, kao re­zul­tat po­sje­te, is­ta­kao, pr­ven­stve­no, ve­ću za­in­te­re­so­va­nost ame­rič­kih kom­pa­ni­ja za in­ve­sti­ci­je na srp­skom tr­ži­štu. On je da­lje na­gla­sio da je, po­sli­je pre­mi­je­ro­vih raz­go­vo­ra u Va­šig­to­nu, ja­san stav ame­rič­ke ad­mi­ni­stra­ci­je da SAD po­dr­ža­va­ju evrop­ski put Sr­bi­je i da će po­sta­ći EU da otvo­ri pr­va po­gla­vlja u pre­go­vri­ma sa tom dr­ža­vom. Za­cr­ta­nim kur­som spolj­ne po­li­ti­ke Sr­bi­ja že­li sa­rad­nju u svim obla­sti­ma sa svim dr­ža­va­ma, ka­ko u su­sjed­stvu, ta­ko u Evro­pi i svi­je­tu. Ru­si­ja je Sr­bi­ji tra­di­ci­o­nal­ni isto­rij­ski pri­rod­ni pri­ja­telj od stra­te­škog zna­ča­ja, ali je ona isto­vre­me­no za­in­te­re­so­va­na i za evrop­ski put i učla­nje­nje u EU i voj­no-teh­nič­ku sa­rad­nju sa Ali­jan­skom do ni­voa ko­ji joj ga­ran­tu­je voj­no- ne­u­tral­nu po­zi­ci­ju.
Ki­na, svjet­ska eko­nom­ska si­la, odav­no je pri­sut­na na srp­skom tr­ži­štu sa ro­ba­ma ši­ro­ke po­tro­šnje i zna­čaj­nim in­ve­sti­ci­o­nim za­hva­ti­ma, a sli­je­de je Nje­mač­ka, Ita­li­ja i dru­ge ze­mlje Evro­pe. Ova­kav me­đu­na­rod­ni od­nos Sr­bi­je omo­gu­ćio je njen pre­po­zna­tlji­vi spolj­no-po­li­tič­ki kurs, ko­ji je pro­po­ru­čio da pre­sje­da­va OEBS-om, me­đu­na­rod­nom or­ga­ni­za­ci­jom u ko­ju su uklju­če­ne naj­moć­ni­je in­du­strij­ski naj­ra­zvi­je­ni­je ze­mlje svi­je­ta, sa raz­li­či­tim i kon­flik­ti­nim od­no­si­ma pre­ma mno­gim glo­bal­nim pi­ta­nji­ma.
Vla­da Cr­ne Go­re, opre­dje­lju­ju­ći svo­je stra­te­ške spolj­no-po­li­tič­ke pri­o­ri­te­te u kon­tek­stu evro­a­tlant­skih in­te­gra­ci­ja, za­ne­ma­ri­la je tra­di­ci­o­nal­ne, isto­rij­ske i pri­ja­telj­ske od­no­se dva bli­ska na­ro­da. Isto­ri­ja cr­no­gor­skog na­ro­da i za­če­ci cr­no­gor­ske dr­žav­no­sti ne­ras­ki­di­vo su ve­za­ni za Ru­si­ju i nje­ne im­pe­ra­to­re. Ru­si­ja to pri­ja­telj­stvo ču­va i iskre­no po­dr­ža­va su­ve­ri­ni­tet i te­ri­to­ri­jal­ni in­te­gri­tet Cr­ne Go­re. Pri­hva­ti­mo EU kao eko­nom­sku za­jed­ni­cu, ko­joj je, pri­je sve­ga, sta­lo da eko­nom­ski po­ve­že raz­li­či­te ze­mlje, po­seb­no dr­ža­ve sa nje­ne pe­ri­fe­ri­je, ko­je su žr­tva svjet­ski moć­nih fi­nan­sij­skih si­ste­ma, ali bez mi­sti­fi­ka­ci­je da će član­stvom u Uni­ji br­zo po­ve­ća­ti naš dru­štve­ni pro­iz­vod i ži­vot­ni stan­dard, bez na­šeg sa­mo­or­ga­ni­zo­va­nja i ra­ci­o­nal­nog ko­ri­šće­nja pri­vred­nih re­sur­sa do gra­ni­ce odr­ži­vog raz­vo­ja. Ima mi­šlje­nja da Evro­pa i EU ni­je­su jed­na te ista stvar. Sa­da iz­gle­da da su re­al­nost EU mje­re šted­nje, ne­za­po­sle­nost, mno­go pri­va­ti­za­ci­je, bu­ja­nje na­ci­o­na­li­zma, itd. S dru­ge stra­ne, pre­ma tim mi­šlje­nji­ma, ima­mo po­zi­tiv­nu Evro­pu – Evro­pu so­li­dar­no­sti, eman­ci­pa­ci­je, jed­na­ko­sti, sin­di­kal­nog po­kre­ta, rad­nih mje­sta, da­kle, Evro­pa za ko­ju se vri­je­di bo­ri­ti. Za­to u ovim tur­bu­lent­nim vre­me­ni­ma is­hi­tre­nost i po­vo­dlji­vost na­še Vla­de mo­že sku­po da ko­šta cr­no­gor­ski na­rod i dru­štvo u cje­li­ni na pu­tu ka evro­a­tlant­skim in­te­gra­ci­ja­ma. Sa­mo­u­vjer­nost na­še vla­sti da do­bro kor­mi­la­ri cr­no­gor­skim br­o­dom, iz­me­đu svjet­skih lu­ka, po ne­mir­nim mo­ri­ma i oke­a­ni­ma, po­vla­če­ći po­te­ze i u do­me­nu spolj­no-po­li­tič­kih od­no­sa, ko­ji će, pre­ma nji­ho­vom mi­šlje­nju, mal­te­ne, za­di­vi­ti svi­jet svo­jim vi­zi­o­nar­stvom i stra­te­škom pro­nic­lji­vo­šću do per­fek­ci­je, sum­nji­va je ra­bo­ta. U slu­ča­ju ukra­jin­ske kri­ze na­šli smo se na li­ni­ji kon­fron­ta­ci­je, čak sa Ru­si­jom, po­dr­ža­va­ju­ći tvr­du li­ni­ju Bre­li­na i Va­šig­to­na, za­ve­li joj sank­ci­je, od ko­jih osje­ća­mo po­sle­di­ce, pa i sa­mi tvor­ci „per­fek­ci­je” ža­le što je do to­ga do­šlo, pri­zna­va­ju­ći da smo mi dr­ža­va ta­lac Za­pa­da sa ogra­ni­če­nim su­ve­re­ni­te­tom.
Uko­li­ko ukra­jin­ska kri­za po­tra­je, a svi su iz­gle­di da će ta­ko bi­ti, od­no­si iz­me­đu Za­pa­da i Ru­si­je bi­va­će (ili po­sta­ja­ti) sve kon­flikt­ni­ji, a od Cr­ne Go­re obje stra­ne će tra­ži­ti da se strikt­no i bez­u­slov­no sli­je­de po­li­ti­ke su­prot­sta­vlje­nih stra­na, što mo­že ima­ti ozbilj­ne im­pli­ka­ci­je na unu­tra­šnje od­no­se u ze­mlji. Bri­sel ima svo­ju lo­gi­ku: ako ste oda­bra­li EU i NA­TO, kao što sva­ko­dnev­no iz­ja­vlju­je­te, on­da mo­ra­te da po­štu­je­te pra­vi­la za­jed­ni­ce, či­je ste pri­stup­ni­ce pot­pi­sa­li do­bi­ja­njem sta­tu­sa kan­di­da­ta. Oni u EU ne mi­sle da je to vid pri­ti­ska, već da kri­zna vre­me­na od­re­đu­ju ste­pen hit­no­sti. Kod nas u Cr­noj Go­ri, kri­za i hit­nost su po­sta­li vječ­nost. Kri­za du­že vri­je­me kod nas ne je­nja­va, sa­mo se pri­vid­no gu­bi pred sva­ke iz­bo­re. Ta­mo gdje su gra­đa­ni ve­ći­nom opre­di­je­lje­ni, kao u slu­ča­ju učla­nje­nja Cr­ne Go­re u EU, tre­ba če­ka­ti pet i vi­še go­di­na, pre­ma iz­ja­vi ko­me­sa­ra EU za pro­ši­re­nje Ha­na, za raz­li­ku od učla­nje­nja u NA­TO, če­mu se pro­ti­vi ve­ćin­ski dio Cr­ne Go­re, a po­ziv se oče­ku­je do kra­ja ove go­di­ne.
(Na­sta­vi­će se)