Pi­še: Dra­gi­ša DO­ŽIĆ


Pri­mjet­na je ve­li­ka raz­li­ka, ka­da je ri­ječ o an­ga­žo­va­no­sti Vla­de za učla­nje­nje u EU I NA­TO. NA­TO je pri­o­ri­tet nad pri­o­ri­te­ti­ma, for­mi­ra­ni su ti­mo­vi, an­ga­žo­va­ni stra­ni i do­ma­ći kon­sul­tan­ti, lo­bi­sti, or­ga­ni­zo­va­ne tri­bu­ne i pre­da­va­či, stra­ni in­struk­to­ri, ob­u­hva­će­ni svi slo­je­vi dru­štva od đa­ka i stu­de­na­ta do pen­zi­o­ne­ra, iz­dvo­je­na su zna­čaj­na sred­stva i ne­mi­li­ce se tro­še na­rod­ne pa­re. Na dru­goj stra­ni, učla­nje­nje Cr­ne Go­re u EU je mar­gi­na­li­zo­va­no u pot­pu­no­sti, re­for­me dru­štve­nog si­ste­ma, kao osnov za učla­nje­nje u Uni­ju, su uspo­re­ne. To sve či­ni cr­no­gor­ski dru­štve­ni pro­ces pa­ra­dok­sal­nim. Pri­dru­žu­ju­ći se NA­TO sa­ve­zu i za­vo­đe­njem eko­nom­skih sank­ci­ja Ru­si­ji, cr­no­gor­ski re­žim je du­bo­ko po­vri­je­dio osje­ća­nja ve­čin­skog sta­nov­ni­štva, ko­ji je, u pro­šlo­sti zbog ide­o­lo­ških pred­ra­su­da, pla­ćao svo­jim ži­vo­ti­ma pri­vr­že­nost pre­ma pra­vo­slav­noj bra­ći i ni­je se od­ri­cao Is­to­ka i Ru­si­je. Iz­da­ja ru­skog na­ro­da od stra­ne cr­no­gor­skog re­ži­ma je iz­da­ja pra­vo­sla­vlja i hri­šćan­skih vri­jed­no­sti. Vr­hu­nac su po­ja­ve sram­nih pla­ka­ta u Pod­go­ri­ci, kao pred­znak po­ja­ve sek­te, ko­ja ši­ri ru­so­fo­bi­ju i za­va­đa dva slič­na na­ro­da, ko­ji su vje­ko­vi­ma i traj­no po­ve­za­ni. Ta­ko ima­mo na jed­noj stra­ni sra­mo­tu i iz­da­ju, a na dru­goj stra­ni opro­ste i mol­bu Ru­si­je da u tu­ri­stič­koj se­zo­ni opre­di­je­li što vi­še svo­jih gra­đa­na da lje­tu­ju na cr­no­gor­skom pri­mor­ju, ka­ko bi kroz oblast tu­ri­zma po­bolj­ša­li fi­nan­sij­sku ak­ti­vu i ta­ko, bar do­ne­kle, sta­bi­li­zo­va­li na­še pri­vred­ne to­ko­ve. Ova­kva po­li­ti­ka pre­ma Ru­si­ji, oli­če­na u cr­no­gor­skom re­ži­mu, svoj­stve­na je sa­mo pro­fi­te­ri­ma i taj­ku­ni­ma, ko­ji, za­rad lič­nih in­te­re­sa, pro­da­ju naj­ve­će mo­ral­ne i ma­te­ri­jal­ne vri­jed­no­sti svog na­ro­da.
Sa­gle­da­va­ju­ći okol­no­sti u ko­ji­ma se na­la­zi Cr­na Go­ra, njen ge­o­po­li­tič­ki po­lo­žaj u okvi­ru Za­pad­nog Bal­ka­na i ukup­ne me­đu­na­rod­ne od­no­se, po­seb­no po­sli­je ukra­jin­ske kri­ze, ve­ćin­sko je mi­šlje­nje gra­đa­na Cr­ne Go­re, ko­je tre­ba po­dr­ža­ti, da je u ovim uslo­vi­ma voj­na ne­u­tral­nost na­še ze­mlje op­ti­mal­no rje­še­nje za njen bu­du­ći bez­bjed­no­sni sta­tus. I za ta­kvo opre­dje­lje­nje po­sto­je me­đu­na­rod­ne ga­ran­ci­je, ko­je bi do­bi­le pu­ni le­gi­ti­mi­tet i u Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma (UN). Za ta­kva sta­tu­sna me­đu­na­rod­no pri­zna­ta opre­dje­lje­nja ima­mo ima­mo po­zi­tiv­na is­ku­stva u pro­šlo­sti i sa­da­šnjo­sti. Svo­je­vre­me­no Po­kret za ne­svr­sta­nost, ko­ji je po­sto­jao u vri­je­me po­sto­ja­nja dva blo­ka – NA­TO i Var­šav­skog – či­nio je tzv. tre­ći, ne­u­tral­ni blok ko­ji je uspje­šno ba­lan­si­rao za­teg­nu­te od­no­se u vr­lo kon­flikt­nom vre­me­nu, od­no­se ko­ji su do­se­za­li do nu­kle­ar­nih oki­da­ča. Na plat­for­mi Po­kre­ta za ne­svr­sta­nost svoj po­li­tič­ki imidž i svjtsku dr­žav­nič­ki sla­vu ste­kli su osni­va­či tog po­kre­te – Ti­to, Ne­hru I Na­ser. Da­nas, za­go­vor­ni­ci pri­stu­pa­nja na­še dr­ža­ve NA­TO sa­ve­zu, taj agre­siv­ni voj­ni blok pred­sta­vlja­ju bla­go­det­nim u svim prav­ci­ma. Po­red bez­bje­do­sne si­gur­no­sti i ga­ran­ci­je su­ve­re­ni­te­ta, Ali­jan­si se pri­pi­su­je da po­spje­šu­je vla­da­vi­nu pra­va in­di­vi­du­al­ne slo­bo­de, sklad­ne od­no­se sa su­sje­di­ma i dr­ža­va­ma ko­je su već čla­ni­ce, una­pre­đu­je tr­ži­šne od­no­se i pri­liv stra­nih in­ve­sti­ci­ja, pa čak i ci­vli­za­cij­ske vri­jed­no­sti. Pro­pa­gi­ra­ti ta­kve baj­ke o voj­nom sa­ve­zu, ko­ji za so­bom osta­vlja sa­mo pe­peo i krv i de­ce­ni­ja­ma kon­ta­mi­ni­ra­no tlo, za­ti­ru­ći ljud­sko sje­me, je la­kr­di­ja rav­na lu­di­lu za ko­ju svi­jet do sa­da ni­je čuo. Ne mo­gu se pod ci­vi­li­za­cij­ske vri­jed­no­sti pod­vo­di­ti uni­šte­nje na­ro­da i dr­ža­va, bom­bar­do­va­nje bol­ni­ca, ško­la, gra­do­va, mo­sto­va i pru­ga, ubi­ja­nje ne­du­žnih gra­đa­na i đa­ka na pu­tu ka ško­li. Pri­zo­vi­mo se pa­me­ti i vra­ti­mo se ži­vo­tu ko­ji će­mo gra­di­ti po­tom­stvu u na­šoj li­je­poj Cr­noj Go­ri na br­do­vi­tom Bal­ka­nu, ko­ju gri­je slo­bo­dar­ski duh na­ših pre­da­ka.
Po­zna­ti voj­ni ana­li­ti­čar Mi­ro­slav La­zan­ski i mno­gi dru­gi ana­li­ti­ča­ri i svjet­ksi in­te­lek­tu­al­ci, po­put Na­o­ma Čam­skog u pot­pu­no­sti po­dr­ža­va­ju Po­kret za ne­u­tral­nost Cr­ne Go­re – „Ne u NA­TO, ne u rat”. La­zan­ski opo­vr­ga­va za­go­vor­ni­ke NA­TO ali­jan­se i vr­lo prag­ma­tič­no im od­go­va­ra: „mo­gu­će je vo­di­ti po­li­ti­ku voj­ne ne­u­tral­no­sti, a voj­no svr­sta­va­nje je uvi­jek svr­sta­va­nje pro­tiv ne­ko­ga”. Da­nas to „pro­tiv ne­ko­ga” ka­da je ri­ječ o NA­TO-u, je pro­tiv Ru­si­je i ima iz­ra­zi­ti an­ti-ru­ski ka­rak­ter, po­što je am­bi­jent tre­nut­nih ame­rič­ko-ru­skih od­no­sa vr­lo kon­flik­tan.
Pro­sla­va Da­na po­bje­de nad fa­ši­zmom, odr­ža­na 9. ma­ja ove go­di­ne u Mo­skvi, ko­joj, na ža­lost cr­no­gor­skog na­ro­da, ni­je pri­su­stvo­vao pred­sjed­nik Cr­ne Go­re Fi­lip Vu­ja­no­vić, po­ka­za­la je ko­je sve bio uz Pu­ti­na. Vi­dje­li smo pred­sjed­ni­ka Ki­ne, za ko­ju eko­nom­ski ana­li­ti­ča­ri tvr­de da je pr­va eko­nom­ska si­la svi­je­ta, pa tu je bi­la i In­di­ja, pre­ma ne­kim po­zna­va­o­ci­ma pri­li­ka u toj ze­mlji, već sa­da naj­mno­go­ljud­ni­ja ze­mlja svi­je­ta, u če­mu se pre­po­zna­je tri­la­te­ral­na moć­na kom­po­zi­ci­ja, ko­ja naj­vlju­je kraj uni­po­lar­nog svi­je­ta. Dve­de­set pr­vi vi­jek na­ja­vlju­je zna­čaj­ne pro­mje­ne u sve­ri ge­o­po­li­tič­kih od­no­sa i na­ja­vu bi­po­lar­nog svi­je­ta, kao i re­or­ga­ni­za­ci­ju svjet­skog po­ret­ka, a mo­žda će ta­man po­če­ti sa pro­sto­ra Za­pad­nog Bal­ka­na. (Na­sta­vi­će se)