Pi­še: DRAGAN RADEVIĆ


I pre­ma nje­mač­kim i pre­ma čet­nič­kim do­ku­men­ti­ma, da­nas se vi­di da je do na­glog in­te­re­so­va­nja Nje­ma­ca za Đu­ri­ši­ća i cr­no­gor­ske čet­ni­ke do­šlo mar­ta mje­se­ca 1944 go­di­ne.
Noj­ba­her je ta­da od nje­mač­ke Vr­hov­ne ko­man­de tra­žio uje­di­nje­nje Sr­bi­je i Cr­ne Go­re, ra­ču­na­ju­ći i San­džak , u jed­nu fe­de­ral­nu je­di­ni­cu. Adolf Hi­tler je to od­ba­cio 6. ma­ja, ali dr Noj­ba­her ne od­u­sta­je i kra­jem ma­ja od­la­zi za Ber­lin tra­že­ći je­din­stve­nu voj­nu upra­vu i nov­ča­nu uni­ju za Cr­nu Go­ru i Sr­bi­ju kao i uvo­đe­nje di­na­ra u Cr­nu Go­ru . Na kra­ju Noj­ba­her tra­ži sa­mo nov­ča­nu uni­ju i uje­di­nje­nje Đu­ri­ši­će­vih tru­pa i ljo­ti­će­va­ca, ali, Hi­tler sve to od­bi­ja, bez ob­zi­ra što je Noj­ba­her za to imao sa­gla­snost i po­dr­šku ge­ne­ra­la Mak­si­mi­li­ja­na fon Vaj­ksa, vr­hov­nog ko­man­dan­ta nje­mač­ke voj­ske za Bal­kan.
Hi­tler odo­bra­va for­mi­ra­nje „Cr­no­gor­skog do­bro­va­ljač­kog kor­pu­sa” ko­ji ni­ka­da ni­je ni osno­van, po­što se Đu­ri­šić to­me su­prot­sta­vio, sma­tra­ju­ći da bi to pod­ra­zu­mi­je­va­lo i odva­ja­nje Cr­no­go­ra­ca od osta­lih Sr­ba. Đu­ri­šić je bio za uje­di­nje­nje Cr­ne Go­re i Sr­bi­je, vje­ru­ju­ći pri­tom da će za te ci­lje­ve is­ko­ri­sti­ti Tre­ći rajh.
Voj­vo­da Pa­vle Đu­ri­šić se na­po­kon ja­vlja 12. đe­ne­ra­lu Mi­ha­i­lo­vi­ću i u op­šir­nom iz­vje­šta­ju o uzro­ci­ma po­ra­za u okr­ša­ju sa par­ti­za­ni­ma u Cr­noj Go­ri, iz­me­đu osta­log, pi­še:
„... Cr­ve­ni do­bi­ja­ju ve­li­ku po­moć od za­pad­nih sa­ve­zni­ka. Lič­no sam sa Ulo­še­vi­ne po­sma­trao kad kod Ko­la­ši­na 10 apa­ra­ta od­jed­nom ba­ca­ju ma­te­ri­jal. Isto se do­go­di­lo u dva uza­stop­na da­na na Si­nja­je­vi­ni. Otu­da i ob­ja­šnje­nje ve­li­ke po­tro­šnje mu­ni­ci­je kod cr­ve­nih...”
Tih da­na jed­na al­ban­ska de­le­ga­ci­ja bo­ra­vi­la je u Pod­go­ri­cu kod Pa­vla Đu­ri­ši­ća, gdje je po­stig­nut spo­ra­zum o sa­rad­nji. Sa Đu­ri­ši­ćem su raz­go­va­ra­li: Mark Đon, ko­man­dant na­ci­o­nal­nih sna­ga Sje­ver­ne Al­ba­ni­je; Bu­ša­tli­ja, pred­sjed­nik op­šti­ne Ska­dra i Žan Ju­suf, ko­man­dant žan­dar­me­ri­je. Pri­li­kom nji­ho­vog is­pra­ća­ja, na Će­mov­skom po­lju u bli­zi­ni Ci­jev­ne, na­pad­nu­ti su od cr­no­gor­skih i al­ban­skih par­ti­za­na. U tom na­pa­du Pa­vle Đu­ri­šić je ra­njen u gru­di i pre­ni­jet u pod­go­rič­ku bol­ni­cu .
Đu­ri­šić se tom pri­li­kom do­go­vo­rio sa Al­ban­skim pr­va­ci­ma da se uza­jam­no po­ma­žu u bor­bi pro­ti­vu par­ti­za­na i da čet­ni­ci ima­ju slo­bo­dan pri­hvat i u slu­ča­ju od­stup­ni­ce slo­bo­dan pro­laz kroz Al­ba­ni­ju.Al­ban­ski pr­va­ci su uvje­ra­va­li Đu­ri­ši­ća da se en­gle­ska mi­si­ja na­la­zi kod njih; da su En­gle­zi da­li si­gur­ne ga­ran­ci­je da će oku­pi­ra­ti Grč­ku , Al­ba­ni­ju i Ju­go­sla­vi­ju; da su se na ju­gu Al­ba­ni­je is­kr­ca­le en­gle­ske i grč­ke tru­pe... Či­nje­ni­ca je bi­la da se jed­na en­gle­ska di­vi­zi­ja 25. i 26. sep­tem­bra 1944. za­i­sta is­kr­ca­la u Al­ba­ni­ji, ali se ubr­zo i po­vu­kla.
Sve ovo bu­di­lo je la­žnu na­du kod Đu­ri­ši­ća da će za cr­no­gor­sku voj­sku pro­na­ći spas, is­kr­ca­va­njem En­gle­za na Ja­dran.
Nje­mač­ki kvi­sling Di­mi­tri­je Ljo­tić 3. ok­to­bra 1944. go­di­ne iz Be­o­gra­da ša­lje svog iza­sla­ni­ka Rat­ka Pa­re­ža­ni­na kod Pa­vla Đu­ri­ši­ća u Pod­go­ri­cu , sa is­truk­ci­ja­ma i sa­zna­njem da se En­gle­zi ne­će is­kr­ca­ti na Ja­dran. „...Mi će­mo se, po­ru­čio je Ljo­tić, po­vla­či­ti pre­ma Slo­ve­ni­ji,, ka­ko bi us­po­sta­vi­li ve­zu sa An­glo­a­me­ri­kan­ci­ma...“
Za­to Pa­re­ža­nin na­go­va­ra Đu­ri­ši­ća da i on po­ve­de svo­je tru­pe u od­stup­ni­cu pre­ma Slo­ve­ni­ji. Đu­ri­šić se oči­to že­sto­ko ko­le­bao ( iz­me­đu ra­zno­ra­znih, uglav­nom ne­tač­nih i ob­ma­nju­ju­ćih in­fo­r­ma­ci­ja o sa­ve­znič­kom is­kr­ca­va­nju) gdje će i na ko­ju stra­nu? Smje­šten sa cr­no­gor­skim šta­bom u Pod­go­ri­ci raz­mi­šljao je da ide u su­sret sa­ve­zni­ci­ma pre­ma Ja­dra­nu. Me­đu­tim, do­ga­đa­ji su kre­nu­li dru­gim to­kom. Ljo­ti­ćev iza­sla­nik Rat­ko Pa­re­ža­nin je ipak na­go­vo­rio Đu­ri­ši­ća, da kre­ne na zao put za­jed­no sa Njem­ci­ma.
(SJU­TRA: KOB­NA OD­LU­KA O OD­STUP­NI­CI)

Po­rudž­be­ni­ca: Knji­gu „Bra­to­u­bi­lač­ki rat“
(Cr­na Go­ra 1941–1945) mo­že­te na­ru­či­ti pu­tem te­le­fo­na 069 429–529