Pi­še: DRAGAN RADEVIĆ


Iz sa­da do­stup­nih do­ku­me­na­ta sa si­gur­no­šću mo­že­mo tvr­di­ti da je ta­ko­zva­na na­red­ba bi­la čist fal­si­fi­kat, jer ni­ko ni­ka­da iz Vr­hov­ne ko­man­de Ju­go­slo­ven­ske voj­ske u otadž­bi­ni Pa­vla Đu­ri­ši­ća ni­je oslo­vlja­vao sa „voj­vo­dom”.
Mar­šru­ta mo­to­ri­zo­va­nih nje­mač­kih je­di­ni­ca bi­la je Pod­go­ri­ca – Li­je­va Ri­je­ka – Ma­te­še­vo – Ko­la­šin – Moj­ko­vac – Bi­je­lo Po­lje – Vi­še­grad, dok se pje­ša­di­ja kre­ta­la od Pod­go­ri­ce, pre­ko Plje­va­lja, Go­ra­žda i Ro­ga­ti­ce. Tim prav­cem kre­ta­le su se Đu­ri­ši­će­ve je­di­ni­ce sa mno­go­broj­nim iz­bje­gli­ca­ma. Ka­ko je to iz­gle­da­lo po­naj­bo­lje se vi­di iz Vu­če­ti­će­vog svje­do­če­nja:
„Še­stog no­vem­bra 1944. go­di­ne do­bi­li smo na­log za po­kret. Sva­ki do­ma­ćin kod ko­ga smo sta­no­va­li dao nam je hra­nu za pet da­na. Voj­ska je re­kvi­ri­ra­la kroz Ze­tu i Bje­lo­pa­vli­će oko 500 vo­lo­va... Iz sla­ga­li­šta Upra­ve mo­na­po­la u Pod­go­ri­ci, do­zna­če­no je sva­kom bor­cu i iz­bje­gli­ci oko 200 pa­ke­ti­ća ci­ga­ret-pa­pi­ra i re­znog du­va­na ko­li­ko je ko že­leo da po­ne­se. Osta­tak od 300.000 ki­lo­gra­ma du­va­na, 40 va­go­na so­li i oko dva mi­li­o­na pa­ke­ti­ća ci­ga­ret-pa­pi­ra za­pa­lje­ni su. Za­vo­ji za ra­ne po­di­je­lje­ni su bez raz­li­ke...
U po­vor­ci se na­la­zio mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Jo­a­ni­ki­je sa 76 sve­šte­ni­ka. Či­tav Ve­li­ki sud, mno­go­broj­ni se­lja­ni, gra­đa­ni, tr­gov­ci, stu­den­ti, lje­ka­ri, advo­ka­ti, uči­te­lji i pro­fe­so­ri. Kod svih je po­sto­ja­la vje­ra i sa­mo­po­u­zda­nje...”
Ju­go­slo­ven­sku voj­sku iz Cr­ne Go­re i iz­bje­gli­ce ko­je su ih pra­ti­le 11 i 12 de­cem­bra 1944. za­su­li su bom­ba­ma sa­ve­zni­ci iz en­gle­skih bom­bar­de­ra. Za­jed­no sa Njem­ci­ma sti­gli su do Go­ra­žda. Tu se Đu­ri­šić od­je­dan­put pre­do­mi­slio od­lu­čiv­ši da se po­no­vo pri­klju­či Vr­hov­noj ko­man­di i đe­ne­ra­lu Mi­ha­i­lo­vi­ću, ko­ji se već na­la­zio u Bo­sni. Đu­ri­šić se đe­ne­ra­lu Mi­ha­i­lo­vi­ću ja­vlja 15. de­cem­bra 1944. uvje­ra­va­ju­ći ga:
„Bio sam i ostao ve­ran ide­ji Rav­ne Go­re. Sav moj rad u ve­zi sa En­gle­zi­ma no­si pe­čat za­jed­nič­kog, a ni­ka­ko se­pa­rat­nog ra­da. Za ovo imam i pi­sme­nih po­da­ta­ka...Ali ni Vr­hov­na ko­man­da ni mi­ni­star ni­su osta­li ver­ni na­ci­o­nal­nom na­ro­du i bor­ci­ma Cr­ne Go­re i ne po­sma­tra­ju sve po­kra­ji­ne pod­jed­na­ko...”
Đu­ri­šić je pre­nio i sta­vo­ve Na­ci­o­nal­nog ko­mi­te­ta za Cr­nu Go­ru, Bo­ku i Sta­ri Ras, osno­va­nog 19. no­vem­bra, či­ji je pred­sjed­nik bio Mi­loš Ra­do­vić. Po­seb­no je na­gla­še­no da su u rad cr­no­gor­skog Ko­mi­te­ta uklju­če­ni i bor­ci za uje­di­nje­nje Cr­ne Go­re i Sr­bi­je iz 1918. go­di­ne.
Đe­ne­ral Mi­ha­i­lo­vić ni­je ni sti­gao da re­a­gu­je na ovaj Đu­ri­ši­ćev te­le­gram, ka­da od pot­pu­kov­ni­ka Goj­ni­ća do­bi­ja ra­di­o­gram:
„Đu­ri­šić mi je usled iz­nu­re­no­sti i bo­le­sti pre­dao ko­man­du a od nje­ga ni­je­sam do­bio ni­ka­kvu di­rek­ti­vu za da­lji po­kret. Sti­gli smo sa 7.000 bo­ra­ca i 2.000 iz­be­gli­ca na Cer (kod Moj­kov­ca). U sto­pu me pra­te šest bom­bar­de­ra. Ku­da da­lje da kre­ne­mo. Đu­ri­šić bo­le­stan i iz­nu­ren, ali spo­so­ban da ko­man­du­je sa ko­nja. Od­bi­ja da da­je bi­lo ka­kve di­rek­ti­ve i upu­stva. Kod voj­ske to iza­zi­va re­volt.”
Đe­ne­ral Mi­ha­i­lo­vić ve­o­ma iz­ne­na­đen Goj­ni­će­vim pi­smom 22. de­cem­bra 1944. ja­vlja pot­pu­kov­ni­ku Mir­ku La­la­to­vi­ću, na­čel­ni­ku Ope­ra­tiv­nog odje­lje­nja Vr­hov­ne ko­man­de:
„...Ni­šta ne raz­u­mem Đu­ri­ši­će­vu bo­lest, kao ni to što ne­će da Goj­ni­ću da­de di­rek­ti­vu u po­gle­du po­kre­ta”...
Đu­ri­šić je 26. de­cem­bra Osto­ji­ću ob­ja­snio po­za­di­nu nje­go­ve na­vod­ne ostav­ke:
„Na zah­tev ofi­ci­ra mog šta­ba ostao sam da oba­vljam du­žnost i da­lje. Raz­log mog na­pu­šta­nja ni­je bi­la bo­lest, već či­sto stav Vr­hov­ne ko­man­de pre­ma me­ni. Ho­ću da joj do­ka­žem da mi ni­je sta­lo do po­lo­ža­ja. Sti­gao sam sa če­lom u Pri­je­po­lje i pro­du­ža­vam za Pri­boj i Ru­do. Na toj li­ni­ji da se sa­sta­ne­mo što pre. Br. 11 (Njem­ce) ja ću da na­pad­nem oko Bi­je­log Br­da...”
Me­đu­tim, ni­ka­kvog Đu­ri­ši­će­vog na­pa­da na nje­mač­ke for­ma­ci­je ni­je bi­lo.
(SJU­TRA:
DRA­ŽA: LAŽ JE DA SAM VAS ZVAO)

Po­rudž­be­ni­ca: Knji­gu „Bra­to­u­bi­lač­ki rat“
(Cr­na Go­ra 1941–1945) mo­že­te na­ru­či­ti pu­tem te­le­fo­na 069 429–529