Pri­re­dio: dr Vu­kić Ilin­čić


Pod isto­i­me­nim na­slo­vom Odje­lje­nje dru­štve­nih na­u­ka Cr­no­gor­ske aka­de­mi­je na­u­ka i umjet­no­sti je 2003. go­di­ne ob­ja­vi­lo ovo Da­ši­će­vo dje­lo kao pri­log na­u­ci. Ured­nik iz­da­nja, aka­de­mik Zo­ran La­kić je, iz­me­đu osta­log, is­ta­kao u uvod­noj ri­je­či da se pred­met Da­ši­će­vog na­uč­nog in­te­re­so­va­nja „kre­će od za­vi­čaj­ne i na­ci­o­nal­ne, do bal­kan­ske i op­šte isto­ri­je, kao i me­to­do­lo­gi­je isto­rij­ske na­u­ke. Ba­vio se i ba­vi ma­nje is­tra­ži­va­nim i vr­lo sup­til­nim pi­ta­nji­ma isto­ri­je Cr­ne Go­re i Ju­go­sla­vi­je: dr­žav­nost, te­ri­to­ri­jal­ni raz­voj, oslo­bo­di­lač­ki po­kre­ti, so­ci­jal­na, kul­tur­na i dru­ga kre­ta­nja na pro­sto­ri­ma da­na­šnje Cr­ne Go­re, ju­go­slo­ven­skom ide­jom i dru­gim pro­ble­mi­ma.
Knji­ga Ne­za­o­bi­la­zno u isto­ri­o­gra­fi­ji Cr­ne Go­re - pri­lo­zi na­u­ci... u stva­ri sa pu­no raz­lo­ga no­si ta­kav na­slov i pod­na­slov. Po oda­bra­nim isto­rij­skim te­ma­ma pred­sta­vlja­će zna­ča­jan pri­log na­u­ci i kao ta­kva, si­gur­ni smo da će bi­ti ne­za­o­bi­la­zna u isto­ri­o­gra­fi­ji Cr­ne Go­re... Knji­ga je po­di­je­lje­na u če­ti­ri di­je­la i sa­dr­ži ukup­no 14 pri­lo­ga iz isto­ri­je ple­me­na Va­so­je­vi­ća, Cr­ne Go­re i ju­žno­slo­ven­skih na­ro­da. U hro­no­lo­škom smi­slu, ovi ra­do­vi ra­zno­vr­sne te­ma­ti­ke po­kri­va­ju vri­je­me od sred­njeg vi­je­ka do 1918. go­di­ne, ka­da je do­šlo do uje­di­nje­nja ju­go­slo­ven­skih ze­ma­lja i na­ro­da. Iako je ri­ječ o ve­li­kom vre­men­skom raz­do­blju i već ob­ja­vlje­nim tek­sto­vi­ma, knji­ga je zna­lač­ki kon­ci­pi­ra­na, pa se mo­že re­ći da či­ni kon­cep­cij­ski i me­to­do­lo­ški sa­svim ori­gi­nal­nu isto­ri­o­graf­sku cje­li­nu.
Dio oda­bra­nih tek­sto­va ba­vi se ta­ko­zva­nom za­vi­čaj­nom isto­ri­jom, što ne uma­nju­je nji­hov ši­ri isto­ri­o­graf­ski zna­čaj, jer ka­ko sto­ji u jed­nom za­pi­su iz 1891. go­di­ne, za­vi­čaj­na isto­ri­ja upu­ću­je da zna­mo ko smo, či­ji smo i oda­kle smo, da zna­mo ko su i ka­kvi su nam bi­li na­ši pre­ci, na­ši sta­ri...da se po­no­si­mo nji­ma i da se ugle­da­mo na njih...da se po­u­či­mo nji­ho­vom pat­njom, pa da se ču­va­mo po­gr­je­ša­ka nji­ho­vih, tim vi­še što je u pi­ta­nju ve­li­ko ple­me Va­so­je­vi­ća ko­je je po svom ge­o­stra­te­gij­skom pro­sto­ru u isto­rij­skim pro­ce­si­ma, ima­lo iz­u­ze­tan zna­čaj u no­vi­joj isto­ri­ji Cr­ne Go­re, nje­nom te­ri­to­ri­jal­nom ši­re­nju u 19. i 20. vi­je­ku i nje­noj iz­grad­nji kao sa­vre­me­ne dr­ža­ve. Upra­vo u ovoj knji­zi su ob­u­hva­će­na ma­nje vi­še sva ključ­na pi­ta­nja ono­vre­me­ne Cr­ne Go­re, kao što su di­na­sti­ja Pe­tro­vić, oslo­bo­di­lač­ki ra­to­vi i te­ri­to­ri­jal­no ši­re­nje, iz­grad­nja cr­no­gor­ske dr­ža­ve, raz­voj na­ci­o­nal­ne svi­je­sti i nje­ne spe­ci­fič­no­sti, od­nos tra­di­ci­o­nal­nog i mo­der­nog, du­hov­nost Cr­ne Go­re kao fak­tor nje­nog raz­vo­ja itd. Ne­ka od njih su i da­nas vr­lo ak­tu­el­na, a sa­mim tim i na­uč­no pro­vo­ka­tiv­na. Otu­da i ne tre­ba oče­ki­va­ti ap­so­lut­nu sa­gla­snost sa svim za­ključ­ci­ma do ko­jih je autor do­šao – sve­stra­nim ana­li­za­ma i opre­znim na­uč­nim za­klju­či­va­nji­ma. Ka­ko su u pi­ta­nju tek­sto­vi na­pi­sa­ni i ob­ja­vlje­ni u po­sljed­nje dvi­je de­ce­ni­je, oni svje­do­če o to­me ka­ko je na na­šim pro­sto­ri­ma sa­zri­je­va­la na­uč­na mi­sao i ka­ko se osva­ja­la stva­ra­lač­ka slo­bo­da.“
Kad je u pi­ta­nju po­gla­vlje iz za­vi­čaj­ne isto­ri­je u ovom Da­ši­će­vom dje­lu, ni­je na od­met do­da­ti da su po­seb­na dva dje­la pro­fe­so­ra Da­ši­ća, Še­ku­lar i Še­ku­lar­ci od po­me­na do 1941.(2006) i Rov­ca kod Be­ra­na (2008) u iz­da­nju Cr­no­gor­ske aka­de­mi­je na­u­ka i umjet­no­sti, sa te­ma­ti­kom iz auto­ro­vog za­vi­ča­ja, a sa­ma po se­bi i po­sve­će­na za­vi­ča­ju. No­be­lo­vac Ivo An­drić je i ka­zao da „čo­vjek naj­vi­še du­gu­je svom za­vi­ča­ju“.(primj.V.I.)
Na pro­mo­ci­ji knji­ge Ne­za­o­bi­la­zno u isto­ri­o­gra­fi­ji Cr­ne Go­re, odr­ža­noj u Cr­no­gor­skoj aka­de­mi­ji na­u­ka i umjet­no­sti 22. apri­la 2004. go­di­ne, go­vo­ri­li su, po­red auto­ra: aka­de­mik Zo­ran La­kić, aka­de­mik Mom­či­lo Ze­če­vić, aka­de­mik Đor­đe Bo­ro­zan, prof. dr Mi­ha­i­lo Voj­vo­dić i knji­žev­nik Mi­ro Vuk­sa­no­vić.
Aka­de­mik Đor­đe Bo­ro­zan je is­ta­kao: „Ugled­ni isto­ri­čar i uni­ver­zi­tet­ski pro­fe­sor, aka­de­mik Mi­o­mir Da­šić“, ovom knji­gom, „na­sta­vio je za­po­če­to u Ogle­di­ma iz isto­ri­je, ko­je smo ima­li čast da pri­je dvi­je go­di­ne pred­sta­vi­mo... Str­plji­vim pri­ku­plja­njem re­le­vant­nih či­nje­ni­ca iz iz­vo­ra, li­te­ra­tu­re i na­rod­ne tra­di­ci­je, slu­že­ći se stro­gim na­uč­nim me­to­dom, na­sto­jao je da nje­go­vi re­zul­ta­ti slu­že cje­lo­vi­tom ra­zu­mi­je­va­nju i ra­svje­tlja­va­nju ne­do­volj­no pro­u­če­nih pi­ta­nja iz pro­šlo­sti Cr­ne Go­re...“
Go­vo­re­ći o Da­ši­će­vom dje­lu na ovoj pro­mo­ci­ji, aka­de­mik Zo­ran La­kić se pri­sje­tio mu­drih ri­je­či nji­ho­vog pro­fe­so­ra, na­uč­ni­ka svjet­skog gla­sa Vik­to­ra No­va­ka, da je isto­ri­ja, kao na­u­ka po­treb­na svi­ma...Pro­u­ča­va­ju­ći isto­ri­ju na­ći će se raz­re­še­nja, a mno­ga pi­ta­nja ko­ja i da­nas mu­če svet...Ma­lo je na­u­ka ko­je ima­ju ta­kvu moć i ta­kvu vr­stu za­dat­ka. Da­lje, na­sta­vio je pro­fe­sor La­kić, na­vo­de­ći da su mu nje­go­ve ko­le­ge sa „ju­go­slo­ven­skih uni­ver­zi­te­ta go­vo­ri­li da je „naj­lak­še pre­da­va­ti isto­ri­ju Cr­ne Go­re, jer ima se mno­go šta re­ći. Na­uč­ni­ci, opet, ka­žu da je vr­lo te­ško pi­sa­ti isto­ri­ju Cr­ne Go­re. A mi ov­da­šnji isto­ri­ča­ri u je­dan glas ka­že­mo - da je naj­te­že bi­ti isto­ri­čar u Cr­noj Go­ri. Jer sva­ko je vi­di sa re­form­skog aspek­ta. Ne­vo­lja je u to­me što se po­ne­kad fa­vo­ri­zu­je la­i­ci­zam. I če­sto se po­či­nje iz­no­va. Ne­sreć­na je sud­bi­na na­ro­da ko­ji ne vo­li svo­ju isto­ri­ju, ko­ji ho­će po­no­vo da je za­poč­ne od nu­le - za­pi­sao je po­zna­ti fi­lo­zof Ni­ko­laj Ber­đa­jev.“- ci­ti­rao je aka­de­mik La­kić.
(NA­STA­VI­ĆE SE)