Nje­goš ne bi bio ono što je bio i što je­ste bez svo­jih djela, prije sve­ga Gor­skog vi­jen­ca, a Gor­skog vi­jen­ca i svih osta­lih djela ne bi bi­lo da ni­je bi­lo osman­sko-islam­skog na­pa­da na te­ri­to­ri­ju ko­ja se da­nas zo­ve Cr­na Go­ra, ka­ko god se ona zva­la u vrijeme tih na­pa­da. Cr­no­gor­ski Sr­bi su ro­di­li Vu­ka Man­du­ši­ća, Vu­ka Mi­ću­no­vi­ća, vla­di­ku Da­ni­la, vla­di­ku Pe­tra Pr­vog da bi se od­bra­ni­li od isla­ma. Da ni­je bi­lo isla­ma i islam­skog na­pa­da ne bi bi­lo ni ovih lič­no­sti. Da­kle ne­ma Nje­go­ša ni­ti ova­kve Cr­ne Go­re bez isla­ma. Ali sva­ko po­zi­va­nje na isto­ri­ju Cr­ne Go­re i na nje­no pra­vo na po­sto­ja­nje se neo­dvo­ji­vo ve­že upra­vo za islam­sku in­va­zi­ju. Od­re­ći se bor­be sa isla­mom i is­tra­ge po­tu­ri­ca zna­či od­re­ći se ju­na­štva Man­du­šća i Mi­ću­no­vi­ća jer ako oni ni­su ra­to­va­li pro­tiv mu­sli­ma­na, ne­go se­de­li mir­no u ku­ći, po če­mu su on­da ju­na­ci? A upra­vo se to po­sti­že ne­gi­ra­njem is­tra­ge po­tu­ri­ca. Ka­ko smo go­re ci­ti­ra­li, ako ni­je bi­lo is­tra­ge po­tu­ri­ca, on­da mu­sli­ma­na ni­je ni bi­lo na Ce­ti­nju. Da­kle, mu­sli­ma­ni i ni­su ni­ka­da na­sto­ja­li da pot­či­ne Cr­nu Go­ru, ni­ka­da „odža ni­je ri­kao na rav­nom Ce­ti­nju”, ni­je bi­lo dža­mi­je na Će­kli­ći­ma. Gde su ce­tinj­ska i će­klić­ka dža­mi­ja, ako ni­su sru­še­ne u is­tra­zi i gde su ce­tinj­ski i će­klić­ki mu­sli­ma­ni? Ko­ja isto­ri­ja je ure­za­ni­ja u gla­ve da­na­šnjih Cr­no­go­ra­ca od one opi­sa­ne u Nje­go­še­vom de­lu? Ako je ona ne­tač­na, šta je on­da tač­no? Dru­go pi­ta­nje ko­je se na­me­će je­ste za­što ne­ki mu­sli­ma­ni ho­će da bu­du Cr­no­gor­ci, a ne­će da bu­du Sr­bi? Od­go­vor je ve­o­ma jed­no­sta­van. Ni­ka­da pod­go­rič­ki, spu­ški, nik­šić­ki...mu­sli­ma­ni ni­su ra­to­va­li sa Cr­no­gor­ci­ma. Ni­kad! Oni su ra­to­va­li sa cr­no­gor­skim i brd­skim Sr­bi­ma. Za­to sa­da mo­gu da bu­du Cr­no­gor­ci i da stva­ra­ju cr­no­gor­sku azbu­ku. Da bi se u pot­pu­no­sti odvo­ji­li od Sr­ba, po­što ne mo­gu da se odvo­je od Nje­go­ša, ne­srp­ski Cr­no­gor­ci po­či­nju da ši­re pri­ču o svom autoh­to­nom po­ri­je­klu i et­no­ge­ne­zi ko­ja ne­ma ve­ze sa srp­skom. U tom smi­slu se po­ku­ša­va do­ka­za­ti da Cr­no­gor­ci uop­šte ni­su na­sta­li od istih ple­me­na od ko­jih su na­sta­li Sr­bi ko­ji ih okru­žu­ju sa svih stra­na, ne­go da su po­tom­ci ne­kih sa­svim dru­gih slo­ven­skih ple­me­na. Ako uzme­mo to kao či­nje­ni­cu, on­da isto ta­ko mo­ra­mo uze­ti kao či­nje­ni­cu da da­na­šnji po­tom­ci tih pra­cr­no­go­ra­ca, na­sta­li mje­ša­vi­nom et­nič­kih gru­pa go­vo­re je­zi­kom ko­ji je iden­ti­čan je­zi­ku Sr­ba. U lin­gvi­stič­kom smi­slu ra­di se na­ro­di­ma ko­ji go­vo­re isti je­zik bi­lo da se zo­vu Sr­bi ili Cr­no­gor­ci. Ka­ko ni­ko ne spo­ri da je to je­zik Sr­ba, to zna­či da Cr­no­gor­ci go­vo­re srp­ski, a ne je­zik ko­jim go­vo­re nji­ma ne­ka­da bli­ski Po­lja­ci. Ali na­ci­ja ni­je bi­o­lo­ška, već dru­štve­na i po­li­tič­ka ka­te­go­ri­ja. Ne­ma et­nič­ke na­ci­je ko­ja ne­ma svoj je­zik za ko­ji je dru­gim na­ro­di­ma po­tre­ban pre­vo­di­lac da bi ih ra­zu­mje­li. To ov­dje ni­je slu­čaj. Cr­no­gor­ci go­vo­re je­zik ko­jim go­vo­re i oni, ko­je svi zo­vu Sr­bi­ma. Za­to se taj je­zik na­zi­va srp­skim, jer je je­zik et­nič­kih Sr­ba. I da­nas Cr­no­gor­ci go­vo­re je­zi­kom ko­jim go­vo­re Sr­bi. Zna­či da su ga pre­u­ze­li od Sr­ba i da su lin­gvi­stič­ki sr­bi­zi­ra­ni. Ili su Sr­bi pre­u­ze­li je­zik tih et­nič­kih Cr­no­go­ra­ca, pa su po­cr­no­gor­če­ni u lin­gvi­stič­kom smi­slu pa su ta­ko obr­ni-okre­ni je­dan et­nič­ki na­rod. Zna­či ili su svi sta­nov­ni­ci Bal­ka­na ko­ji go­vo­re ovaj je­zik Sr­bi ili su svi Cr­no­gor­ci. Da se vi­di ka­ko ovaj autor ne­ma ni­ka­kve ve­li­ko srp­ske na­mje­re, pri­sta­je­mo da se ime Sr­bin pot­pu­no za­bo­ra­vi. Da­kle, na­rod u tim gra­ni­ca­ma je ili hr­vat­ski ili bo­šnjač­ki ili cr­no­gor­ski, ali me­đu nji­ma ne­ma et­nič­ke raz­li­ke. Zna­či svi da­na­šnji Hr­va­ti, ko­ji da­nas go­vo­re što­kav­skom va­ri­jan­tom, evo cr­no­gor­skog je­zi­ka, bez ob­zi­ra što su ma­đar­skog, če­škog ili nje­mač­kog po­ri­je­kla, je­dan su na­rod – Cr­no­gor­ci. Ili su svi Hr­va­ti, ako je­zik na­zo­ve­mo hr­vat­skim ili Bo­šnja­ci ako je­zik zo­ve­mo bo­san­skim. Oni mo­gu da pre­ži­ve kao po­seb­ni po­li­tič­ki en­ti­te­ti – dr­ža­ve, sa­mo ako sa­ču­va­ju raz­li­či­tu vje­ru. Da­kle, po­li­tič­ka Bo­sna mo­že da pre­ži­vi jer je mu­sli­man­ska, a po­li­tič­ka Hr­vat­ska mo­že da pre­ži­vi jer je ri­mo­ka­to­lič­ka, ali Cr­na Go­ra ne mo­že. Ako osta­ne pra­vo­slav­na, čak i sa auto­ke­fal­nom cr­kvom, bi­će srp­ska ze­mlja. Za­to im je bo­lje da se oka­ne bor­be za auto­ke­fal­nu cr­kvu jer će ih upra­vo to ve­za­ti sa Sr­bi­ma ne­ras­ki­di­vom ve­zom bu­du­ći da pra­vo­sla­vlja bez li­tur­gij­skog je­din­stva ne­ma. A li­tur­gij­sko je­din­stvo i isti je­zik ra­đa­ju isti in­te­res. Po­gle­daj­mo ka­ko su bo­san­ski mu­sli­ma­ni za­hval­ni „Tur­ci­ma”. Da „Tur­ci” ni­su do­šli oni ni­ka­da ne bi po­sta­li mu­sli­ma­ni. Po­gle­daj­te ka­ko svi Slo­ve­ni sla­ve Ći­ri­la i Me­to­di­ja ko­ji su Gr­ci, ka­ko Sr­bi sla­ve sve­tog Kli­men­ta i Na­u­ma ko­ji ni­su Sr­bi. Isto ta­ko će Cr­no­gor­ci ili sla­vi­ti Sve­tog Sa­vu, ko­ji im je do­neo pra­vo­sla­vlje i osno­vao im pr­vu pra­vo­slav­nu cr­kvu, ka­ko Cr­no­gor­ci uče, ili, ako bu­du pr­o­tiv nje­ga, bi­će pro­tiv pra­vo­sla­vlja. Dru­ge im ne­ma. Da­kle, sve­jed­no će se sr­bi­zi­ra­ti. Ako pri­hva­te ri­mo­ka­to­li­ci­zam, pre­ko Bar­ske i Ko­tor­ske bi­sku­pi­je, kro­a­ti­zi­ra­ti će se na isti na­čin na ko­ji su du­bro­vač­ki Sr­bi – ri­mo­ka­to­li­ci po­sta­li Hr­va­ti. Ka­ko je Cr­na Go­ra naj­ma­nja i de­mo­graf­ska joj je per­spek­ti­va ni­ka­kva, ona se će se uto­pi­ti u je­dan od po­li­tič­kih na­ro­da ko­ji je okru­žu­ju. Da­kle, na sa­da­šnjim Cr­no­gor­ci­ma je iz­bor. Ili će osta­ti Cr­na Go­ra na Nje­go­šev­skoj tra­di­ci­ji, pa će pre­ži­vje­ti dr­ža­va kao po­se­ban en­ti­tet, ali sa srp­skim ka­rak­te­rom, ili će se pot­pu­no uto­pi­ti u Hr­vat­sku i ne­sta­ti i kao na­ci­o­nal­ni i dr­žav­ni en­ti­tet. On­da će za­jed­no sa osta­lim Hr­va­ti­ma ima­ti pr­o­blem da stu­den­tu Fran­cu­zu, ko­ji je u Pa­ri­zu za­vr­šio hr­vat­ski je­zik, pa do­đe na Bal­kan, ob­ja­sne ka­ko je to hr­vat­ski je­zik po­se­ban et­nič­ki je­zik, ka­da se on, taj stu­dent, bez zna­nja ijed­ne ri­je­či srp­skog, u Ni­šu spo­ra­zu­mi­je­va ko­ri­ste­ći hr­vat­ski isto kao u Osi­je­ku.
(Kraj)

pROF. DR mIROLjUB jEVTIĆ