Pri­re­dio: Mi­la­din VELj­KO­VIĆ


U go­vo­ru Ba­ka­rić je na­gla­sio da je vje­ra pri­vat­na stvar po­je­di­na­ca. Po­red to­ga, po­zi­va­ju­ći se na En­gel­sa, upo­zo­rio je da je vje­ra bi­la op­se­si­ja od ko­je ko­je će se na­rod po­ste­pe­no oslo­bo­di­ti uz po­moć dr­ža­ve, ko­ja će za tu svr­hu obez­bi­je­di­ti „ko­ri­sno” sve­šten­stvo. Iako Ste­pi­nac ni­je bio spo­me­nut, Ba­ka­ri­će­ve ri­je­či su uka­zi­va­le da re­žim ni­je bio spre­man da od­u­sta­ne od bor­be sa Cr­kvom i ko­nač­nog ob­ra­ču­na sa njom. U go­vo­ru stra­nim stu­den­ti­ma u Be­o­gra­du, 26. sep­tem­bra, Jo­sip Broz je otvo­re­no po­tvr­dio na­mje­ru re­ži­ma da se ob­ra­ču­na sa Ste­pin­cem. Tom pri­li­kom Ti­to je iz­ja­vio da je nad­bi­skup bio uple­ten u dje­lat­nost kri­ža­ra, što je po­tvr­di­lo su­đe­nje Ša­li­ću i Li­sa­ku. Na­po­me­nuo je da je sa tim bio lič­no upo­znat. „Uhap­si­li smo Ste­pin­ca, i uhap­si­će­mo sva­kog ko se pro­ti­vi sa­da­šnjem po­ret­ku, bez ob­zi­ra da li će to ili ne­će po­go­do­va­ti od­re­đe­nim sre­di­na­ma”, upo­zo­rio je. Ti­to­ve ri­je­či ima­le su za cilj da umi­re do­ma­ću jav­nost, a ka­to­lič­kim kru­go­vi­ma i svi­je­tu po­ka­žu da će sva­ki pri­ti­sak na re­žim do­ži­vje­ti ne­u­spjeh.
Ka­to­lič­ka štam­pa i SAD, i dru­gdje, pu­ni­la je stra­ni­ce na­pi­si­ma o Ste­pin­cu, nje­go­vom mu­še­ni­štvu, stra­da­nji­ma Ka­to­lič­ke cr­kve u Ju­go­sla­vi­ji, pred­sto­je­ćem su­đe­nju. Vo­de­ći ka­to­lič­ki list u SAD, bo­ston­ski „Pi­lot”, ob­ja­vio je 21. sep­tem­bra 1946. go­di­ne čla­nak pod na­slo­vom „Ti­to op­tu­žu­je”, u ko­jem je pi­sa­lo da su Ste­pi­nac i još dva­de­set pre­la­ta bi­li iz­ve­de­ni pred sud pod op­tu­žbom za zlo­či­ne pro­tiv na­ro­da, od­no­sno za sa­rad­nju sa kri­ža­ri­ma. List je upo­zo­rio da se gvo­zde­na za­vje­sa spu­sti­la na Ju­go­sla­vi­ju i da Ste­pi­nac i osta­li op­tu­že­ni ni­je­su ima­li ni­ka­kve iz­gle­de da bu­du oslo­bo­đe­ni: „Bi­će to još jed­na od onih stra­šnih sud­skih fan­ta­zi­ja sa pri­zna­nji­ma”, za­vr­šio je čla­nak. Ton ta­kvom pi­sa­nju dao je „L’Os­ser­va­to­re Ro­ma­no”. U član­ku ob­ja­vlje­nom 21. sep­tem­bra, u ko­me se ras­pra­vlja­lo o prav­di u sa­vre­me­nom svi­je­tu, pri­lič­no ner­vo­znim to­nom is­ka­za­na je po­dr­ška Ste­pin­cu: „Na­še su mi­sli sa nad­bi­sku­pom Ste­pin­cem ko­ji je, dok ovo pi­še­mo, uhap­šen, a pro­tiv nje­ga se pri­pre­ma op­tu­žba na su­du”. U član­ku se go­vo­ri o nad­bi­sku­pu kao pa­sti­ru, pa­tri­o­ti, za­lju­blje­ni­ku u svoj na­rod, ne­u­stra­ši­vom bor­cu za isti­nu, ka­to­lič­ku vje­ru, na­ci­o­nal­nu slo­bo­du, hri­šćan­stvo. Sve to se su­o­či­lo sa ne­skri­ve­nim na­si­ljem po­da­ni­ka, osve­to­lju­bi­vo­šću, ate­i­zmom. Nad­bi­skup će se su­o­či­ti sa okrut­nim su­dom, pu­nim pred­ra­su­da i bez osje­ća­nja za prav­du. Za va­ti­kan­ski list to je bio pri­mjer po­na­vlja­nja ne­prav­de u isto­ri­ji. Ne­ma sum­nje da su u Va­ti­ka­nu sma­tra­li da je Ste­pin­če­va lič­nost bi­la či­sta, da mu se ni­šta ni­je mo­glo za­mje­ri­ti zbog dr­ža­nja u pro­šlo­sti.
Pap­ska nun­ci­ja­tu­ra pred­u­ze­la je pr­ve ko­ra­ke već 25. sep­tem­bra. U tri no­te upu­će­ne Mi­ni­star­stvu ino­stra­nih po­slo­va zah­ti­je­va­lo se da bi­skup Her­li pri­su­stvu­je su­đe­nju, da mu se do­zvo­li da po­sje­ti uhap­še­ni­ka i da se Ste­pin­cu omo­gu­ći da pri­su­stvu­je mi­sa­ma i da mu se do­di­je­li is­po­vjed­nik. To je bio po­če­tak. Po­čet­kom ok­to­bra, no­vom no­tom uka­zi­va­lo se na mno­go ne­do­sled­no­sti u ve­zi sa su­đe­njem. Pre­ma na­vo­di­ma u no­ti, no­vi­ne i ra­dio za­u­ze­li su, pri­je su­đe­nja, stav ko­jim se op­tu­že­ni okri­vlju­je: jed­no­du­šnost ta­kvih iz­ja­va po­tvr­đi­va­la je pret­po­stav­ku da su uput­stva do­la­zi­la iz jed­nog cen­tra. (...) U štam­pi i na ra­di­ju ni­je bi­lo ri­je­či ko­je bi go­vo­ri­le u pri­log op­tu­že­nom. Na kra­ju, uka­zi­va­lo se da ta­kve tvrd­nje ni­je­su od­ra­ža­va­le osje­ća­nja i uvje­re­nja ka­to­li­ka u Hr­vat­skoj. Ni u jed­noj ze­mlji svi­je­ta, na­vo­di­lo se u no­ti, po­seb­no u oni­ma u ko­ji­ma je po­sto­ja­la slo­bo­de štam­pe i go­vo­ra, ni­je se mo­gla na­ći slič­na si­tu­a­ci­ja. Va­ti­kan je, ta­ko­đe, za­u­zeo oštar stav, na­sto­je­ći da su­đe­nje pro­gla­si ne­le­gal­nim i neo­sno­va­nim, vo­đe­nim po za­htje­vu re­ži­ma.
Iako je na­sta­vak su­đe­nja bio pred­vi­đen za 28. sep­tem­bar, su­šti­na op­tu­žni­ce pro­tiv Ste­pin­ca bi­la je ame­rič­kom kon­zu­la­tu po­zna­ta tri da­na ra­ni­je, 25. sep­tem­bra. U iz­vje­šta­ju od 26. sep­tem­bra, ame­rič­ki kon­zul je sa­op­štio sve do­ku­men­te ko­je je po­sje­do­vao u tom tre­nut­ku. Me­đu nji­ma je bio tekst op­tu­žni­ce, iako ne­pot­pun, u ko­me se za Ste­pin­ca na­vo­di­lo da je: 1) bio sa­rad­nik i po­dr­ža­va­lac Ša­lić-Li­sa­ko­ve usta­ško-kri­žar­ske te­ro­ri­stič­ke gru­pe i da je pri­kri­vao nji­ho­ve zlo­či­ne; 2) sa­ra­đi­vao sa usta­ša­ma i Pa­ve­li­ćem; 3) or­ga­ni­zo­vao na­sil­no po­kr­šta­va­nje pra­vo­slav­nih; 4) or­ga­ni­zo­vao voj­nič­ki kler ko­ji je pod­sti­cao usta­še i Pa­ve­li­ća da mr­ze, bo­re se i vr­še zlo­či­ne pro­tiv Sr­ba i Hr­va­ta i dru­gih pa­tri­o­ta; 5) ko­ri­stio ka­to­lič­ku štam­pu u pri­log oku­pa­to­ra i Pa­ve­li­ća, za pri­nud­no po­kr­šta­va­nje, pro­tiv NOP-a; 6) u do­go­vo­ru sa Pa­ve­li­ćem krio usta­šku ar­hi­vu u Nad­bi­sku­pi­ji. To je, za­pra­vo, bio dio op­tu­žni­ce, ko­ja je bi­la mno­go op­šir­ni­ja i sve­o­u­bu­hvat­ni­ja. Na osno­vu to­ga, kao i dru­gih po­da­ta­ka, kon­zul je uvje­ra­vao da ni­je bi­lo do­ka­za da je Ste­pi­nac sa­ra­đi­vao sa usta­ško-kri­žar­skim gru­pa­ma. Kon­zul je na­sto­jao da nji­ho­vu ulo­gu i zna­čaj uma­nji, iako je pri­znao da su oni ima­li di­rekt­nu ve­zu sa ne­kim sve­šte­ni­ci­ma u Nad­bi­sku­pi­ji. Bez ob­zi­ra na od­su­stvo do­ka­za u nad­bi­sku­po­vim ve­za­ma sa usta­ško-kri­žar­skim gru­pa­ma, kon­zul je tvr­dio da u sud­skom si­ste­mu ko­ji je po­sto­jao u Ju­go­sla­vi­ji, oni ni­je­su bi­li po­treb­ni. Bi­lo je do­volj­no da Ko­mu­ni­stič­ka par­ti­ja na­re­di su­du da do­ne­se pre­su­du.
(NA­STA­VI­ĆE SE)