Pi­še: Dr Ra­do­slav T. Sta­ni­šić Film­ski i TV re­di­telj


Tom Hej­gen i Don Majkl ras­pra­vlja­ju o ovom pro­ble­mu, za­klju­ču­ju­ći ka­ko je Ro­to­va tak­ti­ka po­go­di­la cilj. Majkl se sa­sta­je pri­vat­no s bra­tom Fre­dom. Fre­do spo­mi­nje ka­ko se osje­ća za­po­sta­vlje­nim, da on ni­je glup i da za­slu­žu­je po­što­va­nje. Ka­že ka­ko je po­dr­ža­vao Ro­ta mi­sle­ći da će se oko­ri­sti­ti, ali ni­je znao ni­ti je ika­da že­lio da ubi­ju Maj­kla. Ta­ko­đe spo­mi­nje da je Se­na­to­rov advo­kat na Ro­to­voj stra­ni. Majkl mu mir­no od­vra­ti da ga vi­še ne sma­tra bra­tom i da ga ne že­li vi­dje­ti. Frenk Pen­tan­đe­li pri­stu­pio je svje­do­če­nju pred Se­na­tom. Majkl ta­ko­đe do­la­zi, u prat­nji ne­po­zna­te oso­be. Nje­go­va pri­sut­nost na­tje­ra Fren­ka da po­vu­če svo­ju iz­ja­vu.
Kad Pen­tan­đe­li­ja upi­ta­ju je li slu­žio ka­po­re­gi­meu Pi­tu Kle­men­ci, on ka­že da ni­je, te da je sve što je re­kao FBI-u laž. Upi­tan ko je ne­po­zna­ti čo­vjek, Hej­gen od­vra­ti da je to Vin­ćen­co, Fren­kov sta­ri­ji brat, te da je do­šao pru­ži­ti po­dr­šku bra­tu.
Bez da­ljeg svje­do­če­nja, od­bor je mo­rao od­u­sta­ti od op­tu­žbi, a Hej­gen zah­ti­je­va iz­vi­nje­nje za njih. U ho­tel­skoj so­bi, Majkl i Kej se sva­đa­ju jer se ona že­li od­se­li­ti s dje­com. Majkl ka­že da shva­ta nje­nu bol zbog iz­gu­blje­nog dje­te­ta, ima sna­ge da se pro­mi­je­ni i da će stva­ri do­ći na svo­je mje­sto. Kej od­go­va­ra: „Majkl, ti si sli­jep”.
„Ni­je to bio po­ba­čaj, bio je to abor­tus!”, te da zbog to­ga što je on Si­ci­li­ja­nac, ona zna da joj ni­kad ne­će opro­sti­ti. Ova iz­ja­va raz­bje­sni Maj­kla, ša­ma­ra Kaj, pri­je­te­ći joj da ni­ka­da ne­će od­ve­sti nji­ho­vu dje­cu. Ci­je­la po­ro­di­ca Kor­le­o­ne po­nov­no se oku­pi­la kad je Kar­me­la Kor­le­o­ne, Don Vi­to­va že­na i maj­ka nje­go­ve dje­ce, umr­la.
Kej ni­je pri­su­stvo­va­la po­gre­bu, a Majkl je i da­lje od­lu­čan da se osve­ti na­iv­nom Fre­du zbog iz­da­je po­ro­di­ce. Ko­ni (ko­ja po­ka­zu­je sve vi­še zre­lo­sti) raz­go­va­ra s njim, a na­kon to­ga Majkl se po­sled­nji put za­gr­lio s Fre­dom. Ka­sni­je, Fre­do i Maj­klov sin, En­to­ni, po­sta­ju bli­ski to­kom pe­ca­nja. U isto vri­je­me Majkl, Hej­gen i Ro­ko ras­pra­vlja­ju o ko­nač­nom ob­ra­ču­nu s Haj­ma­nom Ro­tom, ko­jem je od­bi­jen azil u Izra­e­lu kao pen­zi­o­ni­sa­nom je­vrej­skom bi­zni­sme­nu. Hej­gen su­ge­ri­še da su Maj­klo­vi pla­no­vi ka­ko ubi­ti bra­ću Ro­za­to i Ro­ta ra­di osve­te ne­po­treb­ni, ali Majkl od­bi­ja sa­vjet. Hej­gen po­sje­ću­je Fren­ka Pen­tan­đe­li­ja u voj­noj ba­zi i pred­la­že mu da po­či­ni sa­mo­u­bi­stvo, u sti­lu sta­rih Ri­mlja­na ko­ji­ma je obe­ća­no da će im po­ro­di­ce bi­ti zbri­nu­te. Kej po­sje­ću­je svo­ju dje­cu i od­la­zi po Maj­klo­vom do­la­sku, ko­ji joj rav­no­du­šno za­tva­ra vra­ta. Kao i u pr­vom fil­mu, na­sta­vak do­se­že svoj vr­hu­nac u sli­je­du ubi­sta­va. Na po­sje­du Kor­le­o­ne­o­vih, na je­ze­ru Ta­ho, Al Ne­ri pri­pre­ma ča­mac da Fre­do i En­to­ni mo­gu ići pe­ca­ti. Fre­do ka­zu­je En­to­ni­ju pri­ču ka­ko je uhva­tio ri­bu kao dje­čak kad je mo­lio `Zdravomariju’. Me­đu­tim, Ko­ni ka­že En­to­ni­ju da ne mo­že ići na pe­ca­nje jer mo­ra ići s Maj­klom u Ri­no. Haj­man Rot sti­že na aero­drom, spre­man da se pre­da. Ubi­ja ga je Ro­ko Lam­po­ne, pre­ru­šen u no­vi­na­ra, ali, i Ro­ka ubi­ja po­li­ci­ja. U voj­noj ba­zi Frenk Pen­tan­đe­li na­đen je mr­tav, u ka­di, pre­re­za­nih ve­na. Ko­nač­no, Ne­ri ubi­ja Fre­da na pe­ca­nju dok je mo­lio ‘Zdra­vo­ma­ri­ju’. Film se vra­ća u 1941., gdje se po­ro­di­ca pri­pre­ma za ro­đen­dan­sko iz­ne­na­đe­nje za Vi­ta Kor­le­o­nea. So­ni upo­zna­je Kar­la Ri­ci­ja sa svo­jom bra­ćom i se­strom Ko­ni. Pri­ča­ju o ne­dav­nom ja­pan­skom na­pa­du na Perl Har­bur, a Majkl šo­ki­ra sve sa­op­šta­va­ju­ći im da se upra­vo pri­ja­vio u ma­rin­ce. So­ni ga kri­ti­ku­je, go­vo­re­ći mu; ‘je­si li išao na ko­ledž – da bi po­stao glup’ i iz­ru­gu­je se Maj­ko­lo­vom iz­bo­ru, a Tom Hej­gen spo­mi­nje ka­ko nji­hov otac po­la­že ve­li­ke na­de u Maj­kla. Je­di­no Fre­do po­dr­ža­va bra­to­vu od­lu­ku. Svi osim Maj­kla od­la­ze do­če­ka­ti Don Vi­ta Kor­le­o­nea. Ipak, po­sled­nji ka­dar je naj­u­pe­ča­tlji­vi­ji sa je­zi­vom sli­kom Don Maj­kla, či­ji su gri­je­si nad­ra­sli mo­guć­nost is­ku­plje­nja i ko­ji je pot­pu­no sam.
(Na­sta­vi­će se)