Za­pre­pa­šće­ni smo fal­si­fi­ka­tom ko­ji je ob­ja­vljen u felj­to­nu auto­ra Bu­da Si­mo­no­vi­ća: „Han­džar di­vi­zi­ja: od Hi­tle­ro­ve uzda­ni­ce do iz­ne­vje­re­ne na­de Bo­šnja­ka i ve­li­kih zlo­či­na” i pri­nu­đe­ni smo da re­a­gu­je­mo.
Na­i­me, u pe­tna­e­stom na­stav­ku felj­to­na ob­ja­vlje­nog 6. ok­to­bra sa na­slo­vom „Za­da­vio di­je­te da ih ne oda pla­čom” ob­ja­vlje­na je i sli­ka na ko­joj se na­la­zi ge­ne­ral Dra­ža Mi­ha­i­lo­vić i još 10 oso­ba. Le­gen­da is­pod sli­ke gla­si: „Ni čor­be im se ne bi po­mi­je­ša­le, a zlo­čin ih uje­di­no – Dra­ža Mi­ha­i­lo­vić sa Njem­ci­ma, usta­ša­ma i mu­sli­ma­ni­ma”. To je gru­bi fal­si­fi­kat i ne mo­že­mo da vje­ru­je­mo da ne­ko da­nas mo­že ta­ko ne­što da sa­op­šti i dez­in­for­mi­še jav­nost i lič­no­sti ko­je ne­ma­ju ni­ka­kve ve­ze sa na­ci­sti­ma pro­gla­si usta­ša­ma i Njem­ci­ma.
Sli­ka sa po­me­nu­tom mor­bid­nom i ne­i­sti­ni­tom le­gen­dom sni­mlje­na je po­čet­kom ok­to­bra 1944. go­di­ne u Sem­be­ri­ji i na njoj ne­ma ni­jed­nog Njem­ca ni­ti usta­še. Na toj sli­ci sa de­sna na li­je­vo na­la­ze se Mu­sta­fa Mu­la­lić, član Cen­tral­nog na­ci­o­nal­nog ko­mi­te­ta Dra­že Mi­ha­i­lo­vi­ća, po­tom sli­je­de Mu­sta­fa beg Sa­lim­be­go­vić, Ha­san beg Mu­rat­be­go­vić (u uni­for­mi), pu­kov­nik Ro­bert Mek­da­u­el, Dra­ža, Mu­sta­fa Pa­šić, Mah­mud beg Pre­đi­lo­vić (go­lo­glav), Ibra­him beg Pre­đi­lo­vić, Ra­do­mir Lj. Spa­so­je­vić „Zaj­ko”, ka­pe­tan Džon Mi­lo­dra­go­vić i Ra­do Pe­rić.
Sli­ku je sni­mio fo­to­graf mi­si­je „Ren­džer” pu­kov­ni­ka Mek­da­u­e­la. Da­kle, ni­gdje ni tra­ga od usta­ša i Nje­ma­ca, a pro­sto je ne­shva­tlji­vo ka­ko je Bu­do Si­mo­no­vić ame­rič­ke ofi­ci­re ime­no­vao kao Njem­ce! Mu­sli­ma­ni ko­ji se na­la­ze na sli­ci sa Dra­žom su za­pra­vo mu­sli­man­ski pr­va­ci iz Sem­be­ri­je, tač­ni­je iz ba­nje Dvo­ro­vi kod Bi­je­lji­ne, ko­ji su do­če­ka­li ko­man­dan­ta Ju­go­slo­ven­ske voj­ske u otadž­bi­ni i ame­rič­ke ofi­ci­re, a pri­pa­da­li su po­kre­tu Dra­že Mi­ha­i­lo­vi­ća i bi­li nje­go­vi čla­no­vi. Naj­po­zna­ti­ji me­đu nji­ma je Mu­sta­fa Mu­la­lić, ko­ji je bio je­dan od naj­bli­žih Dra­ži­nih sa­rad­ni­ka i ure­đi­vao je i list „Rav­na Go­ra”, a bio je i je­dan od go­vor­ni­ka na Sve­to­sav­skom kon­gre­su u se­lu Ba 1944. go­di­ne. Po­zna­ti su nje­go­vi emo­tiv­ni go­vo­ri o Dra­ži i nje­go­voj voj­sci u ko­ji­ma se za­la­gao da mu­sli­ma­ni bu­du dio rav­no­gor­skog, a ne ko­mu­ni­stič­kog po­kre­ta. Ame­rič­ki ofi­ci­ri su bi­li čla­no­vi ame­rič­ke i sa­ve­znič­ke mi­si­je „Ren­džer” pri šta­bu Dra­že Mi­ha­i­lo­vi­ća.
Ova­ko grub fal­si­fi­kat i pod­me­ta­nje je ne­za­bi­lje­žen u mo­der­noj felj­to­ni­sti­ci i sma­tra­mo da Bu­do Si­mo­no­vić tre­ba da se iz­vi­ni svim či­ta­o­ci­ma „Da­na”, jer ih je gru­bo pre­va­rio i po­gre­šno pred­sta­vio lič­no­sti na sli­ci ko­ju je ob­ja­vio. Mi­sli­mo da bi po­vo­dom ob­ja­vlji­va­nja ove sli­ke sa mor­bid­nom le­gen­dom tre­ba­lo da re­a­gu­je i ame­rič­ka am­ba­sa­da u Pod­go­ri­ci, jer su nje­ni ofi­ci­ri iz Dru­gog svjet­skog ra­ta pri­ka­za­ni kao Njem­ci ili usta­še!
Do­ne­kle nas i ne ču­de dez­in­for­ma­ci­je ko­je o Ju­go­slo­ven­skoj voj­sci u otadž­bi­ni i nje­nom ko­man­dan­tu Dra­ži Mi­ha­lo­vi­ću gdje god stig­ne pla­si­ra Bu­do Si­mo­no­vić. Neo­ko­mu­ni­stič­ka svi­jest pre­o­vla­da­va u jav­no­sti sa­da­šnje Cr­ne Go­re, a je­dan od nje­nih naj­tvr­đih pred­stav­ni­ka je baš Bu­do Si­mo­no­vić. Ne­ma­mo ni­šta pro­tiv nje­go­vog ide­o­lo­škog opre­dje­lje­nja i on mo­že da sla­vi Bro­za i ko­mu­ni­ste gdje god mo­že i ko­li­ko ho­će, ali oštro pro­te­stu­je­mo pro­tiv ova­kvih pla­gi­ja­ta ko­ji su ob­ja­vlje­ni u nje­go­vom felj­to­nu.
U vi­še na­sta­va­ka po­me­nu­tog felj­to­na Bu­do Si­mo­no­vić pri­pad­ni­ke Ju­go­slo­ven­ske voj­ske u otadž­bi­ni upor­no gu­ra u SS je­di­ni­ce, sma­tra ih nji­ho­vim sa­rad­ni­ci­ma i od­go­vor­nim za raz­ne zlo­či­ne nad mu­sli­ma­ni­ma na sje­ve­ru Cr­ne Go­re. U ovom re­a­go­va­nju ne­ma­mo pro­sto­ra da de­talj­ni­je de­man­tu­je­mo da su Dra­ža i nje­go­vi voj­ni­ci sa­ra­đi­va­li sa SS di­vi­zi­ja­ma, a po­seb­no po­ma­ga­li zlo­gla­snoj Han­džar-di­vi­zi­ji, ali bi Bu­da Si­mo­no­vi­ća i sve one ko­ji mi­sle kao on upu­ti­li na obim­nu li­te­ra­tu­ru ko­ja se o to­me mo­že pro­na­ći, ako ne u pri­vat­nim i emi­granskim bi­bli­o­te­ka­ma, on­da ba­rem na in­ter­ne­tu. Bu­do Si­mo­no­vić i nje­mu slič­ni tre­ba da zna­ju da ži­vi­mo u 2016, a ne u 1945. go­di­ni i da ne­i­sti­ne iz ko­mu­ni­stič­kig udž­be­ni­ka vi­še ne mo­gu da pro­đu kod pro­sječ­no obra­zo­va­nog či­ta­o­ca, a da ne go­vo­ri­mo o lju­di­ma iz obla­sti isto­rij­ske na­u­ke. Pi­sa­ti o ne­sreć­nom gra­đan­skom ra­tu u Cr­noj Go­ri od 1941. do 1945. go­di­ne je mu­ko­tr­pan po­sao, ko­ji od pi­sca zah­ti­je­va po­red po­što­va­nja isto­rij­skih či­nje­ni­ca sa­gle­da­va­nje i tra­gič­ne dra­me kroz ko­ju je zbog brat­ske po­dje­le pro­šla Cr­na Go­ra. Ova­kvi pla­gi­ja­ti Cr­noj Go­ri ne­će do­ni­je­ti ni­šta do­bro i sa­mo će pro­du­bi­ti iona­ko du­bo­ke po­dje­le me­đu na­ma. Zbog to­ga sa­vje­tu­je­mo Bu­du Si­mo­no­vi­ću i nje­mu slič­ni­ma da za­bo­ra­ve na sve ono što su do sa­da to­bo­že zna­li o tom bra­to­u­bi­lač­kom ra­tu i da poč­nu is­po­čet­ka. Valj­da će ta­da i do­ći do pra­vih či­nje­ni­ca i du­bi­ne dra­ma ko­ju gra­đa­ni Cr­ne Go­re i da­nas pro­la­ze, a nje­ni uzro­ci su u gra­đan­skom ra­tu od 1941. do 1945. go­di­ne. Na­rav­no, ne oprav­da­va­mo ni­je­dan zlo­čin nad ci­vi­li­ma i sma­tra­mo da i pri­pad­ni­ci Ju­go­slo­ven­ske voj­ske u otadž­bi­ni tre­ba da po­ne­su te­ret kri­vi­ce ta­mo gdje su to ura­di­li, ali ne pri­sta­je­mo da se o to­me go­vo­ri na osno­vu fal­si­fi­ka­ta po­put ovog ko­ju nam je pre­ko „Da­na” pla­si­rao Bu­do Si­mo­no­vić. Na­da­mo se da Si­mo­no­vić ne sma­tra da su svi u Cr­noj Go­ri ko­mu­ni­sti i da mi­mo po­bjed­nič­ke isto­ri­je ne­ma dru­ge isto­ri­je i da zna da ta­mo gdje ona pre­sta­je tek po­či­nje is­tra­ži­va­nje o na­šoj ve­li­koj tra­ge­di­ji iz Dru­gog svjet­skog ra­ta.
Mi­ljan Sta­ni­šić,
di­plo­mi­ra­ni so­ci­o­log
Voj­vo­da Mi­le­ta Pa­vi­će­vić
Ivan Mi­lo­še­vić,
di­plo­mi­ra­ni fi­lo­sof
i no­vi­nar