Pri­re­dio: dr Vu­kić Ilin­čić


Pod istim ime­nom kao i da­na­šnje dnev­ne no­vi­ne „Dan”, iz­la­zio je list za na­u­ku i knji­žev­nost na Ce­ti­nju 1911. i 1912. go­di­ne. Ured­ni­ci su bi­li isto­ri­čar dr Ni­ko­la Ške­ro­vić i knji­žev­nik Du­šan Đu­kić. Štam­pan je u ta­da­šnjoj Dr­žav­noj štam­pa­ri­ji. Bi­lo je pred­vi­đe­no da iz­la­zi u mje­seč­nim sve­ska­ma od po pet ta­ba­ka, ali za to ni­je bi­lo mo­guć­no­sti od sa­mog po­čet­ka. Broj 1–2 iza­šao je kao dvo­broj 28. mar­ta 1911. go­di­ne.
U pr­vom bro­ju, od­no­sno dvo­br­o­ju, da­to je pro­gram­sko ob­ja­šnje­nje: „Kad bi­smo pri­pa­da­li ka­kvoj de­ma­go­škoj ili re­ak­ci­o­nar­noj sku­pi­ni, na­ma bi mo­žda i te­ška bi­la dog­ma sta­no­vi­šta, s ko­jih će po­la­zi­ti naš rad. Ova­ko nam slo­bo­da na­ših ru­ku da­je i la­ko­ću iz­ra­za.
– Sav naš pro­gram le­ži u mir­noj ri­je­či: za­do­vo­lji­ti je­dan pro­svjet­ni ne­do­sta­tak u na­šoj otadž­bi­ni. U nas još ni­je­su to­li­ko raz­vi­je­ne pri­li­ke, da bi sva­ka gra­na na­šeg dru­štve­nog ži­vo­ta mo­gla pre­ten­do­va­ti na svoj na­ro­či­ti or­gan.
Je­dan ča­so­pis sa ogra­ni­če­nim za­dat­kom je­dva bi se u nas odr­žao, jer se sa­mo na­še dru­štvo odva­ja u vr­lo ma­le kru­go­ve po svo­joj struč­no­sti i in­te­re­su za van­struč­ne po­ja­ve. Za to i DAN no­si obi­ljež­je na­šeg dru­štve­nog ži­vo­ta t.j. on slu­ži kao za­jed­nič­ki ar­hiv svim gra­na­ma na­uč­nog i struč­nog is­pi­ti­va­nja za­jed­no sa li­je­pom knji­gom. Slo­bo­dan na­čin ras­pra­vlja­nja ne­ka upot­pu­ni smjer na­še­ga ra­da, a že­lja, da list una­pri­je­di pro­svi­je­će­nost na­še vr­let­ne otadž­bi­ne, na­ći će još po­seb­no za­do­volj­stvo u to­me, ako se i s na­še stra­ne do­pri­ne­se kul­tur­nom zbli­že­nju Sla­ven­sko­ga Ju­ga...”
Du­šan Vuk­san ka­že da je ča­so­pis „pre­ma ovo­me tre­ba­lo da bu­de na­uč­no-knji­žev­ni, ali je be­le­tri­sti­ke u nje­mu ve­o­ma ma­lo. U pr­va dva bro­ja u svem je šest pje­sa­ma, od ko­jih su dvi­je pre­štam­pa­ne (jed­na Ni­ko­le I i jed­na Ra­ki­će­va) i tri pri­po­vi­je­či­ce na tri stra­ne, od ko­ji dvi­je pre­ve­de­ne.”
Sve osta­lo su na­uč­ni i na­uč­no-po­pu­lar­ni član­ci.Tu je čla­nak Mar­ka Ca­ra Umjet­nost u li­te­ra­tu­ri, dr Ni­ko­le Ške­ro­vi­ća Đu­ro Kri­ža­nić (ko­ji je ostao ne­do­vr­šen); Du­ša­na Vuk­sa­na Za­gre­bač­ki ru­ko­pi­si Gun­du­li­će­va Osma­na ( ta­ko­đe ne­do­vr­šen). Od dru­gih ori­gi­nal­nih čla­na­ka je­dan je prav­nič­ki, je­dan je iz isto­ri­je (Od­no­si Ru­si­je i Cr­ne Go­re ), pa član­ci o na­rod­nom zdra­vlju i na­rod­noj pri­vre­di. Na kra­ju su bi­lje­ške o no­vim knji­ga­ma i kul­tur­nim do­ga­đa­ji­ma u Slo­ven­stvu.
U na­red­nim bro­je­vi­ma, po­red na­sta­vlje­nih čla­na­ka, još su član­ci Me­đu­na­rod­ni zna­čaj Bos­fo­ra i Dar­da­ne­la (kom­pi­la­ci­ja Živ­ka Dra­go­vi­ća); Lju­bo­mi­ra Ba­ki­ća Za­ko­no­dav­stvo u Cr­noj Go­ri; Mar­ka Dra­go­vi­ća Pro­gla­še­nje Cr­ne Go­re za Knja­že­vi­nu, za­tim Spo­me­ni­ci ma­na­sti­ra Ostro­ga,Slo­bod­na Ita­li­ja i dru­gi.
Oko osam­de­set stra­ni­ca ča­so­pi­sa po­sve­će­no je ru­bri­ci Cr­kva i ško­la. Iako je slo­vio kao knji­žev­ni list, ma­lo je po­sve­ći­va­no pa­žnje li­je­poj knji­žev­no­sti.Od pje­sni­ka sa­ra­đu­ju sa­mo Ni­ko­la I i ured­nik Đu­kić.
Du­šan Vuk­san, dva­de­set go­di­na na­kon iz­la­ska Da­na, ka­že da se „ če­sto ču­je, da je Dan bio naj­bo­lji ča­so­pis cr­no­gor­ski. To je tač­no, to mu ni­je te­ško ni bi­lo bi­ti, jer iz­u­zev­ši Pa­vlo­vi­će­vu Cr­no­gor­ku i To­ma­no­vi­će­vu No­vu Ze­tu, svi cr­no­gor­ski ča­so­pi­si bi­li su sla­bi i po­čet­nič­ki. Ali kad upo­re­di­mo DAN sa S.K.Gla­sni­kom, De­lom, Bran­ko­vim Ko­lom i Sa­vre­me­ni­kom, vi­di­mo da je on da­le­ko za nji­ma za­o­sta­jao.Da su pri­li­ke do­pu­sti­le, da ča­so­pis iz­la­zi i da­lje, po­zna­va­ju­ći do­bro vri­jed­nost i in­te­li­gen­ci­ju pok. Đu­ki­ća, ja vje­ru­jem da bi DAN do­sti­gao na­še naj­bo­lje ča­so­pi­se.Naj­te­že je bi­lo sa sa­rad­ni­ci­ma. U Cr­noj Go­ri ni­je ih bi­lo, a sa star­ne te­ško ih je bi­lo do­bi­ti.
Čla­nak ured­ni­ka Đu­ki­ća O na­šem mo­no­po­lu du­va­na ima tri kon­sta­ta­ci­je: a)da je mo­no­pol du­va­na na ovoj osno­vi i pri ova­kvoj prak­si šte­tan po dr­žav­ne i na­rod­no-pri­vred­ne in­te­re­se; b) da je bi­lans mo­no­po­la za­sno­van na vr­lo pro­ble­ma­tič­nim ci­fra­ma, i v) da dr­ža­va, kao dru­ga ugo­vor­na stra­na i kao za­in­te­re­so­va­ni or­tak u ovom pred­u­ze­ću, ima pra­vo i du­žnost da se za ubu­du­će opre­di­je­li”.
Ovaj čla­nak i kon­sta­ta­ci­ja, ka­že Vuk­san „bio je trn u oku ne­pri­ko­sno­ve­nim li­ci­ma, ko­ja su bi­la za­in­te­re­so­va­na u ovom ak­ci­o­nar­skom udru­že­nju, i DAN-u su bi­li iz­bro­ja­ni da­ni.”
Po­što je po­čeo Bal­kan­ski rat, ured­ni­ci su mo­gli u nje­mu da na­đu iz­go­vor za ga­še­nje, a na po­sled­njoj stra­ni zad­njeg bro­ja da­li su ova­kvo obra­zlo­že­nje: „Na ovom mje­stu pri­mo­ra­ni smo pre­ki­nu­ti štam­pa­nje li­sta i osta­vi­ti ovu sve­sku ne­do­vr­še­nom. Pri­li­ke u ko­ji­ma se na­la­zi na­ša Otadž­bi­na i sav srp­ski na­rod, ta­ko su ve­li­ke i bur­ne, da nas sta­vlja­ju pred sud­bo­no­snu ne­iz­vje­snost...”
(Na­sta­vi­će se)