Pri­re­dio: dr Vu­kić Ilin­čić

„Dan” je 1911. go­di­ne ob­ja­vlji­vao u na­stav­ci­ma rad prav­ni­ka Lju­bo­mi­ra Ba­ki­ća o za­ko­no­dav­stvu u Cr­noj Go­ri. Ko­men­ta­ri­sao je Kri­vič­ni za­ko­nik od 23. fe­bru­a­ra 1906. go­di­ne „s ob­ve­znom si­lom od 23. apri­la iste go­di­ne“. Na­sta­vlja, da do nje­go­vog „stu­pa­nja u ži­vot vr­lo je sla­bo bi­lo pi­sa­nog za­ko­no­dav­stva za kri­vič­na dje­la“, a da se Za­ko­nik Pe­tra I i knja­za Da­ni­la vr­lo ma­lo pri­mje­nji­vao. „Su­do­vi su rje­ša­va­li kri­vič­ne spo­ro­ve po sud­skoj prak­si i prav­nim obi­ča­ji­ma, a s ob­zi­rom na prav­no po­i­ma­nje na­ro­da o prav­di i pra­vi­ci u vre­me­nu rje­ša­va­nja spo­ra. Uglav­nom je u su­do­vi­ma vla­da­la pro­iz­volj­nost u po­gle­du kva­li­fi­ka­ci­je dje­la, vr­ste i vi­si­ne ka­zne. Ka­zne su uop­šte bi­le bla­že s iz­u­zet­kom tje­le­sne ka­zne, ko­ja je uki­nu­ta za žen­ske na ne­ko­li­ko go­di­na pri­je ovo­ga za­ko­ni­ka. (Mi­sli se na kri­vič­ni iz 1906. go­di­ne - primj. V. I.). Za­ko­nik je u stva­ri pre­pis Kri­vič­nog za­ko­ni­ka Kra­lje­vi­ne Sr­bi­je, što je i na­gla­še­no u sa­mom uka­zu. Uči­nje­ne su ipak ne­ke ne­znat­ne iz­mje­ne i do­pu­ne pre­ma do­ma­ćim pri­li­ka­ma i prav­nim obi­ča­ji­ma.
Go­di­ne 1909. do­šla je iz­mje­na pr­ve i dru­ge tač­ke pa­ra­gra­fa 364, od­no­sno za­tva­ra­nje rad­nji u pra­znič­ne da­ne. Još je ovom iz­mje­nom da­to pra­vo mu­sli­ma­ni­ma da dr­že otvo­re­ne rad­nje u svim pra­zni­ci­ma, osim za vri­je­me slu­žbe Bo­ži­je, te da ne mo­gu tr­go­va­ti u ne­djelj­ne da­ne i na pr­vi dan Bo­ži­ća. Pri­vi­le­gi­ja ova, sva­ka­ko ide na šte­tu osta­lih dr­ža­vlja­na, ko­ji se tr­go­vi­nom ba­ve...
Do sa­da su ugle­da­li svi­je­ta, kao pro­iz­vod oba za­ko­no­dav­na fak­to­ra pre­ma pro­pi­si­ma Usta­va – Kra­lja i Na­rod­ne skup­šti­ne – još i ovi za­ko­ni iz kru­ga nad­le­žno­sti Mi­ni­star­stva prav­de.
Za­kon o jav­nim pra­vo­za­stup­ni­ci­ma, od 14. de­cem­bra 1909. go­di­ne, stao je na sna­gu u dru­goj po­lo­vi­ni ja­nu­a­ra mje­se­ca 1910. go­di­ne. Po­tre­ba ovog za­ko­na, ko­jim se pr­vi put uvo­di advo­kat­ski red, bi­la je oče­vid­na. Go­mi­la­nje pi­sa­nog za­ko­no­dav­stva, na­ro­či­to u no­vi­je vri­je­me, po sud­skoj stru­ci, a i dru­gim gra­na­ma dr­žav­ne upra­ve, iza­zva­lo je ovu po­tre­bu. Sud­sko oso­blje sla­bo je struč­no spem­no da bi mo­glo pra­vil­no pri­mje­nji­va­ti pro­pi­se za­ko­na, ko­ji su na­glo do­šli, a ve­ći­nom pre­pi­si stra­nih za­ko­na...
Po ovom za­ko­nu mo­gu bi­ti advo­ka­ti sa­mo ona li­ca ko­ja, iz­me­đu osta­lo­ga, is­pu­nja­va­ju i ove glav­ne uslo­ve: cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo, gim­na­zij­ski is­pit zre­lo­sti i di­plo­ma o re­dov­nom prav­nom fa­kul­te­tu, jed­no­go­di­šnja prak­sa bi­lo kod advo­ka­ta, bi­lo u su­du ili u mi­ni­star­stvu prav­de. Osim to­ga, nji­me su pro­pi­sa­na ka­ko pra­va ta­ko i du­žno­sti advo­ka­ta, ta­ko da se o nje­mu mo­že go­vo­ri­ti sa­mo kao o do­brom za­ko­nu...“
Za­kon o po­stup­ku sud­skom u kri­vič­nim dje­li­ma, od 20. ja­nu­a­ra 1910. go­di­ne, stu­pio je na sna­gu krajem fe­bru­a­ra mje­se­ca 1910. go­di­ne. Ra­ni­je su iz­da­va­ne ne­ke na­red­be o sud­skom po­stu­pa­nju pri is­tra­zi kri­vič­nih dje­la...
I ovaj za­kon sko­ro je čist pre­pis za­ko­na o kri­vič­nom sud­skom po­stup­ku Kra­lje­vi­ne Sr­bi­je. Uči­nje­na je iz­mje­na u po­stup­ku pret­hod­ne is­tra­ge s ob­zi­rom na ustroj­stvo na­ših ka­pe­tan­skih su­do­va, ko­ji vr­še sud­sku i po­li­cij­sku vlast...
Za­ko­nom je ja­ko za­stu­plje­na le­gal­na te­o­ri­ja do­ka­za, a sla­bo te­o­ri­ja slo­bod­nog sud­skog uvje­re­nja pri ocje­ni do­ka­za. U na­di da će se što pri­je su­do­vi po­pu­ni­ti sprem­nim sud­skim oso­bljem, na­da­ti se da će vre­me­nom do­ći iz­mje­na i ovog za­ko­na u na­pred­ni­jem prav­cu, oso­bi­to u po­gle­du slo­bod­nog su­dij­skog ocje­nji­va­nja do­ka­za...
Na­po­me­nu­ti nam je ov­dje, da su ubr­zo pri nje­go­vom uvo­đe­nju u ži­vot, do­šle u kon­flikt uprav­ne i sud­ske vla­sti – oko pri­mje­ne ne­kih nje­go­vih pro­pi­sa...“
(Na­sta­vi­će se)