- PIŠE: dr Vu­kić Ilin­čić

Po­sli­je sa­slu­ša­nja iz­vje­šta­ja Ve­ri­fi­ka­ci­o­nog od­bo­ra, utvr­đen je dnev­ni red od tri tač­ke:
1. Iz­bor stal­nog pred­sjed­ni­štva
2. Tekst za­kle­tve i nje­no po­la­ga­nje
3. Iz­bor 20 po­sla­ni­ka za iz­ra­du na­cr­ta od­lu­ke o bu­du­ćem dr­žav­no–prav­nom po­lo­ža­ju Cr­ne Go­re.
Ap­so­lut­nom ve­ći­nom u pred­sjed­ni­štvo Skup­šti­ne su iza­bra­ni: pred­sjed­nik Sa­vo Ce­ro­vić, član Ve­li­kog su­da; pr­vi pred­sjed­nik La­zar Da­mja­no­vić, advo­kat; dru­gi pot­pred­sjed­nik Sa­vo Fa­tić, advo­kat; se­kre­ta­ri: Lju­bo­mir Vuk­sa­no­vić, Ra­do­van Bo­ško­vić, Lu­ka Vu­ko­tić, No­vi­ca Šće­pa­no­vić, Mi­ha­i­lo Jo­va­no­vić i Mi­lan Ba­jić.
Po­sli­je iz­bo­ra pred­sjed­ni­štva pri­stu­pi­lo se po­la­ga­nju za­kle­tve, ko­je je oba­vlje­no uz pri­su­stvo sve­šte­ni­ka i pred­sjed­ni­ka Skup­šti­ne, a gla­si: „Ja N.N. za­kli­njem se sve­mo­gu­ćim Bo­gom da ću u ovom skup­štin­skom za­si­je­da­nju ra­di­ti sa­mo za do­bro i sre­ću na­še­ga na­ro­da. Ka­ko ovu za­kle­tvu is­pu­nja­vao, ta­ko mi Bog po­mo­gao. Amin!” Po­sli­je za­kle­tve pre­šlo se na iz­bor Od­bo­ra za iz­ra­du skup­štin­ske re­zo­lu­ci­je, u ko­ji su iza­bra­ni: mi­tro­po­lit Ga­vri­lo Do­žić, Mi­lo­sav Ra­i­če­vić, Jan­ko Spa­so­je­vić, Mi­ha­i­lo Bo­žo­vić, Mir­ko Vu­ji­sić, Jef­to Po­po­vić, dr Za­ru­bi­ca, muf­ti­ja Še­ćer – Ka­dić, Na­zim-beg Mah­mud Be­go­vić, Bog­dan Bo­jo­vić, No­vak Ko­va­če­vić, sve­šte­nik Haj­du­ko­vić, sve­šte­nik S.Vu­ko­ji­čić, đa­kon Dap­če­vić, Kr­sto Ra­ič­ko­vić, Ra­du­le Ja­u­ko­vić i Ri­sto Jo­jić.
Po­sli­je dva da­na vi­je­ća­nja, od­bor­ski iz­vje­sti­lac Jef­to Po­po­vić pro­či­tao je 13. (26) no­vem­bra Od­lu­ke „Ve­li­ke Na­rod­ne Skup­šti­ne Srp­skog Na­ro­da u Cr­noj Go­ri”, na osno­vu „is­tak­nu­tog na­če­la sa­mo­o­dre­đe­na na­ro­da, i to:
1) Srp­ski na­rod u Cr­noj Go­ri jed­ne je kr­vi, jed­nog je­zi­ka i jed­nih te­žnja, jed­ne vje­re i obi­ča­ja s na­ro­dom ko­ji ži­vi u Sr­bi­ji i dru­gim srp­skim kra­je­vi­ma; za­jed­nič­ka im je slav­na pro­šlost, ko­jom se odu­še­vlja­va­ju, za­jed­nič­ki na­rod­ni ju­na­ci, za­jed­nič­ka pat­nja, za­jed­nič­ko sve što je­dan na­rod či­ni na­rod... (da­lje se go­vo­ri o za­jed­nič­koj isto­ri­ji, oslo­bo­di­lač­kim ra­to­vi­ma i slič­no - pri­m. V.I.)...
2) Eko­nom­ski in­te­re­si Cr­ne Go­re ne­raz­dvoj­no su ve­za­ni za Sr­bi­ju i osta­le srp­ske kra­je­ve...
3) Po­li­tič­ki in­te­re­si, ta­ko­đe, iz­i­sku­ju uje­di­nje­nje. Po­red ve­li­ke Ju­go­sla­vi­je, ka­kav bi bi­je­dan po­li­tič­ki zna­čaj ima­la ma­le­na, sla­ba, si­rot­na Cr­na Go­ra, mi­sli­mo da ni­je po­treb­no is­ti­ca­ti... Uje­di­nje­nje to ne že­li i ne­će je­di­no cr­no­gor­ska di­na­sti­ja. Ona sma­tra da je to uje­di­nje­nje pro­tiv­no nje­nim in­te­re­si­ma, a oni su joj uvi­jek bi­li pre­či od in­te­re­sa ci­je­log na­šeg na­ro­da... Sa­da­šnji pred­stav­nik te di­na­sti­je kralj Ni­ko­la naj­i­zra­zi­ti­ji je tip kru­tog ap­so­lu­ti­zma. Za sve vri­je­me nje­go­ve vla­da­vi­ne, za nje­ga kao i za Lu­ja XIV va­ži­la je dog­ma od ko­je se nig­da od­stu­pi­lo ni­je, u po­zna­toj re­če­ni­ci: Dr­ža­va, to sam ja!
I ka­pi­tu­la­ci­ja Cr­ne Go­re, ko­jom je ba­če­na lja­ga na vje­ko­vi­ma sla­vom uvjen­ča­no cr­no­gor­sko oruž­je, dje­lo su nje­go­vo. Pre­dao je svoj na­rod u rop­stvo, pro­tiv na­rod­ne vo­lje, go­re i sram­ni­je ne­go što je bi­lo tur­sko, i sve uči­nio, da, osim nje­ga ni­ko ne umak­ne to­me rop­stvu...
Na osno­vu sve­ga iz­lo­že­nog, Srp­ska ve­li­ka Na­rod­na skup­šti­na u Cr­noj Go­ri, kao vjer­ni tu­mač že­lja i vo­lje cje­lo­kup­nog Srp­skog na­ro­da u njoj... jed­no­gla­sno po­i­me­nič­nim gla­sa­njem od­lu­ču­je:
1) Da se kralj Ni­ko­la I Pe­tro­vić Nje­goš i nje­go­va di­na­sti­ja zba­ci sa cr­no­gor­skog pri­je­sto­la;
2) Da se Cr­na Go­ra s brat­skom Sr­bi­jom uje­di­ni u jed­nu dr­ža­vu pod di­na­sti­jom Ka­ra­đor­đe­vi­ća, te ta­ko uje­di­nje­na stu­pi u za­jed­nič­ku otadž­bi­nu na­šeg tro­i­me­nog na­ro­da Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca;
3) Da se iza­be­re iz­vr­šni Na­rod­ni Od­bor od 5 li­ca ko­ji će ru­ko­vo­di­ti po­slo­vi­ma, dok se uje­di­nje­nje Sr­bi­je i Cr­ne Go­re ne pri­ve­de kra­ju;
4) Da se o ovoj skup­štin­skoj od­lu­ci iz­vi­je­sti biv­ši kralj Cr­ne Go­re Ni­ko­la Pe­tro­vić, Vla­da Kra­lje­vi­ne Sr­bi­je, pri­ja­telj­ske Spo­ra­zum­ne Si­le i sve ne­u­tral­ne dr­ža­ve”.
Na­crt­na od­lu­ka Skup­šti­ne pri­mlje­na je u na­če­lu i u po­je­di­no­sti­ma. Gla­sa­lo je za nju svih 162 pri­sut­na po­sla­ni­ka.
Sju­tra­dan 14. (27) no­vem­bra po­sla­ni­ci su pri­su­stvo­va­li bla­go­da­re­nju u pod­go­rič­koj Sa­bor­noj cr­kvi (Cr­kvi Sve­tog Đor­đa – prim. V. I.), ko­je je slu­žio mi­tro­po­lit i po­sla­nik Ga­vri­lo Do­žić.
Iza­bran je Iz­vr­šni na­rod­ni od­bor: voj­vo­da Ste­vo Vu­ko­tić (ro­đe­ni brat kra­lji­ce Mi­le­ne – primj. V.I.), Mar­ko Da­ko­vić, La­zar Da­mja­no­vić, Spa­so­je Pi­le­tić i Ri­sto Jo­jić. Iza­bra­na je i de­pu­ta­ci­ja ko­ja će od­ni­je­ti skup­štin­sku od­lu­ku u Be­o­grad. Pe­ta i po­sled­nja sjed­ni­ca u ovom skup­štin­skom za­si­je­da­nju odr­ža­na je 16. (29) no­vem­bra 1918. go­di­ne. Pred­sjed­nik skup­šti­ne za­klju­čio je rad na neo­d­re­đe­no vri­je­me.(NA­STA­VI­ĆE SE)