- Pri­re­dio: Mr Ve­se­lin Dr­lje­vić

Biv­ši rad­ni­ci Ski-cen­tra Ko­la­šin i ma­njin­ski ak­ci­o­na­ri ogor­če­ni su na Spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo, jer se ni­je ogla­ša­va­lo po­vo­dom kri­vič­ne pri­ja­ve, ko­ju su pod­ni­je­li 2015 go­di­ne. Biv­ši rad­ni­ci tvr­de da je u to pred­u­ze­će 1998. go­di­ne, bez za­ko­ni­tog raz­lo­ga, uve­den ste­ča. Pre­ma nji­ho­vim sa­zna­nji­ma, u vri­je­me uvo­đe­nja ste­ča­ja, oba­ve­ze pre­ma po­vje­ri­o­ci­ma bi­le su ne­znat­ne – sve­ga 2% vri­jed­no­sti imo­vi­ne tog pred­u­ze­ća. Pri­ja­ve su pod­ne­se­ne pro­tiv ta­da­šnjeg ste­čaj­nog uprav­ni­ka, fir­me „Be­pler i Džej­kob­son”, kao i biv­šeg pred­sjed­ni­ka Pri­vred­nog su­da. Oni se sum­nji­če da su uči­ni­li kri­vič­no dje­lo – pro­u­zro­ko­va­nje la­žnog ste­ča­ja, zlo­u­po­tre­bu ovla­šte­nja i slu­žbe­nog po­lo­ža­ja. Žal­bu je uva­žio Vr­hov­ni sud, ko­ji je uki­nuo ne­za­ko­ni­to rje­še­nje o uvo­đe­nju ste­ča­ja. Pri­vred­ni sud je ig­no­ri­sao od­lu­ku Vr­hov­nog su­da i na­sta­vio sa vo­đe­njem ste­čaj­nog po­stup­ka. To je kla­si­čan pri­mjer ne­funk­ci­o­ni­sa­nja prav­nog si­ste­ma i nad­mo­ći taj­ku­na nad pra­vom i prav­dom. Slu­čaj Ski-cen­tra ni­je jednstven slu­čaj u na­šoj prav­noj prak­si, jer su la­di­ce tu­ži­la­štva za­tr­pa­ne tu­žba­ma rad­ni­ka i ma­njin­skih ak­ci­o­na­ra. Ne­ma pu­ta u Evro­pu za dr­ža­vu u ko­joj su tu­ži­la­štvo i sud­stvo pod­re­đe­ni moć­ni­ci­ma, ko­ji si­ju kri­mi­nal, ne­po­ti­zam i ko­rup­ci­ju u svim sfe­ra­ma na­šeg dru­štve­nog ži­vo­ta.
Na­ža­lost, Ko­la­šin ni­je usa­mljen pri­mjer sum­nji­vih pri­va­ti­za­ci­ja pred­u­ze­ća. Ne­ma op­šti­ne u Cr­noj Go­ri ko­ja ni­je pri­vred­no de­va­sti­ra­na pri pri­va­ti­za­ci­o­nim pro­ce­si­ma, pa su iz­vje­šta­ji u ko­ji­ma su ne­za­do­volj­ni rad­ni­ci na ma­gi­stra­la­ma, tr­go­vi­ma i uli­ca­ma sva­ko­dne­vi­ca. Oni sa­mo tra­že Usta­vom za­gran­to­va­na pra­va. Po­gre­šna po­li­ti­ka nad­le­žnih or­ga­na i in­sti­tu­ci­ja pri pri­va­ti­za­ci­ji od rad­ni­ka je na­pra­vi­la ko­la­te­ral­nu šte­tu. Zar je to ogle­da­lo sa­vje­snog upra­vlja­nja, ko­je je ste­če­no po­vje­re­njem na­ro­da? U vr­hu vla­sti su taj­ku­ni, ko­ji su na­met­nu­li svo­je in­te­re­se iz­nad dru­štve­nih i na­ci­o­nal­nih.
Ta­kav mo­del pri­va­ti­za­ci­je skro­jen je u gla­va­ma „vi­zi­o­na­ra”, ko­ji su svo­je na­mje­re vje­što ob­li­ko­va­li u za­kon­ske od­red­be i pro­pi­se, pre­zen­tu­ju­ći ih kao po­zi­tiv­nu osno­vu za evrop­ske re­form­ske stan­dar­de. Ne­ga­tiv­ni tran­zi­ci­o­ni i pri­va­ti­za­ci­o­ni pro­ce­si ubr­zo su se od­ra­zi­li u obla­sti so­ci­jal­ne i eko­nom­ske po­li­ti­ke. Pri­mo­ra­li su rad­ni­ke i ma­njin­ske ak­ci­o­na­re da za­tra­že re­vi­zi­ju pri­va­ti­za­ci­o­nih pro­ce­sa, po­seb­no u slu­ča­je­vi­ma u ko­ji­ma su se na­zi­ra­li ko­rup­tiv­ni ele­men­ti. Za mno­ge pri­va­ti­za­ci­je in­te­re­so­va­li su se, po­red rad­ni­ka, i gra­đa­ni, pi­ta­ju­ći šta je ura­đe­no, ko je ku­pac i ka­kav ima po­slov­ni ugled, is­ku­stvo i bo­ni­te­te. Vla­di­na agen­ci­ja za pri­va­ti­za­ci­ju, ko­ja je ima­la kon­trol­nu funk­ci­ju, ma­nje-vi­še je po­dr­ža­va­la ta­kve sum­nji­ve po­slo­ve, za­kup­ce, fir­me, čak i one ko­ji u jav­no­sti ni­je­su uži­va­li po­slov­ni ugled, a ne­do­sta­ja­le su im i ga­ran­ci­je pri­zna­tih svjet­skih ba­na­ka.
Zbog ta­kvih sta­vo­va vla­sti ig­no­ri­sa­ni su za­htje­vi rad­ni­ka za po­kre­ta­nje kri­vič­ne od­go­vor­no­sti za pri­va­ti­za­ci­o­ne pre­kr­ša­ja. Za­htje­vi rad­ni­ka ve­ći­ne pri­va­ti­zo­va­nih pred­u­ze­ća su isti, ne­za­do­volj­sto ve­li­ko, ali od­go­vo­ra od nad­le­žnih ne­ma.
For­mi­ra­nje di­o­ni­čar­skih dru­šta­va sa so­li­dar­nom od­gvor­no­šću u dru­štve­nim pred­u­ze­ći­ma, u ko­ji­ma ni­je bio cilj na­sta­vlja­nje pro­iz­vod­njog pro­ce­sa, na sce­nu su stu­pi­li „maj­sto­ri ste­ča­ja”. Oni osni­va­ju no­ve fir­me, ka­ko bi za­tr­li trag sta­rim du­go­vi­ma, ili fir­mu re­gi­stru­ju na ime svog part­ne­ra. Umje­sto da se sta­ne ne put pre­va­ran­ti­ma, ko­or­di­na­ci­jom nad­le­žnih or­ga­na i pri­mje­nom po­zi­tiv­nih za­kon­skih pro­pi­sa, za­bra­nom po­slo­va­nja onim su­bjek­ti­ma i li­ci­ma či­je su fir­me u blo­ka­di, kao i osni­va­nje no­vih pred­u­ze­ća, oni do­bi­ja­ju pod­sti­caj­ne kre­di­te za, to­bož, no­vi pro­iz­vod­ni asor­ti­man. Dr­žav­na re­vi­zor­ska in­sti­tu­ci­ja (DRI) je kon­sta­to­va­la da po­sto­ji mo­guć­nost zlo­u­po­tre­be čl. 24 Za­ko­na o pri­vred­nim dru­štvi­ma, kao i mo­guć­nost zlo­u­po­tre­be in­sti­tu­ta ste­ča­ja, od­no­sno Za­ko­na o ste­ča­ju, u smi­slu da je uoče­na če­sta po­ja­va da po­re­ski obe­ve­zni­ci, ko­ji su u ste­ča­ju, osni­va­ju no­ve fir­me. Ri­ječ je o pred­u­ze­ći­ma ko­ja su na „cr­noj li­sti” Po­re­ske upra­ve (PU). Pro­da­jom imo­vi­ne pred­u­ze­ća u ste­ča­ju, u naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va, je­dva se is­pla­te po­tra­ži­va­nja rad­ni­ka, obič­no u mi­ni­mal­nim iz­no­si­ma, dok dr­ža­va i po­vje­ri­o­ci ne uspi­je­va­ju da na­pla­te svo­ja po­tra­ži­va­nja.
Na­sta­vlja se