- Pri­re­dio: Mr Ve­se­lin Dr­lje­vić

Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić tvr­di da se iz do­sa­da­šnjeg is­ku­stva mo­že za­klju­či­ti „da je ste­čaj jed­na vr­sta bje­ža­nja od oba­ve­za, ko­je ima­ju osni­va­či pred­u­ze­ća”. Iz na­ve­de­nih raz­lo­ga DRI je pre­po­ru­či­la Vla­di da raz­mo­tri mo­guć­nost do­no­še­nja Za­ko­na o pri­vre­me­nom ogra­ni­če­nju pra­va oba­vlja­nja pri­vred­nih i dru­gih dje­lat­no­sti. Shod­no tom za­ko­nu, Cen­tral­ni re­gi­star pri­vred­nih su­bje­ka­ta (CRPS) bi bio du­žan da for­mi­ra li­stu disk­fa­li­fi­ko­va­nih li­ca i pri­vred­nih su­bje­ka­ta. Tim bi se, ka­zao je član Se­na­ta DRI Bra­ni­slav Ra­du­lo­vić, „spri­je­či­le zlo­u­po­tre­be i po­slov­ne pre­va­re, kroz in­sti­tut ste­ča­ja i li­kvi­da­ci­je”. Svo­ja ob­ja­šnje­nja ana­li­ti­čar Le­kić je do­pu­nio, ka­zav­ši da za­ko­ni, po­čev od Za­ko­na o ste­ča­ju, ima­ju mno­go manj­ka­vo­sti, što je i prak­sa po­ka­za­la. On ka­že da uvo­đe­nje ste­ča­ja od­go­vo­ra po­slo­dav­cu pri­vat­ne fir­me, ko­ja je osno­va­na sa ogra­ni­če­nom od­go­vor­no­šću i po­čet­nim ka­pi­ta­lom od jed­nog eura. Fir­ma na­pra­vi du­go­ve i ostva­ru­je gu­bi­tak i vla­sni­ku od­go­vo­ra da uve­de ste­čaj i osnu­je no­vu fir­mu. Još ne­ma­mo za­kon pre­ma ko­jem jed­no li­ce ne bi smje­lo da ima vi­še fir­mi. Pre­ma na­šim za­ko­ni­ma, jed­no li­ce mo­že da osnu­je 60 fir­mi, a za­tim, u 59 uve­de u ste­čaj i to je osnov­ni pro­blem.
Ka­ko su pre­ni­je­li me­di­ji, to­kom 2016. go­di­ne, ste­čaj je uve­den u 339 pred­u­ze­ća. To­kom pr­va dva mje­se­ca, u čak 92 fir­me je uve­den ste­čaj. Za isti pe­ri­od pro­šle go­di­ne sta­čaj­ni po­stu­pak je otvo­ren nad 132 pri­vred­na dru­štva, sa­op­šti­li su iz Pri­vred­nog su­da. Ti za­bri­nja­va­ju­ći po­da­ci bu­de sum­nju da se ra­di o zlo­u­po­tre­ba­ma. Na dru­goj stra­ni, pre­ma Vla­di­nom iz­vje­šta­ju za po­gla­vlje 23, to­kom pro­šle go­di­ne ni­je pod­ne­se­na ni­jed­na kri­vič­na pri­ja­va zbog mal­ver­za­ci­ja u obla­sti pri­va­ti­za­ci­je. Ka­ko se na­vo­di u tom do­ku­men­tu, ni­je bi­lo ni op­tu­žni­ca ni pra­vo­sna­žnih pre­su­da u ve­zi sa ne­za­ko­ni­tim pri­va­ti­za­ci­ja­ma. To­kom iste go­di­ne, ras­ki­nut je sa­mo je­dan pri­va­ti­za­ci­o­ni ugo­vor. U pred­hod­noj go­di­ni ni­je bi­lo ras­ki­da ta­kvih ugo­vo­ra.
Ne­ki eko­nom­ski ana­li­ti­ča­ri sma­tra­ju da je po­gre­šno iza­bra­ni mo­del pri­va­ti­za­ci­je sa­mo po­ve­ćao si­ro­ma­štvo, što je, evi­dent­no, ne sa­mo u op­šti­ni Ko­la­šin, ne­go i u ve­ći­ni op­šti­na u Cr­noj Go­ri. Pre­ma to­me, po­gre­šne su pret­po­stav­ke da će pri­va­ti­za­ci­ja, u svim slu­ča­je­vi­ma, do­ve­sti do po­ve­ća­nja ukup­ne efi­ka­sno­sti. Pri­va­ti­za­ci­ja po­ve­ća­va efi­ka­nost fir­me, ali sa­mo u ure­đe­nim prav­nim dru­štvi­ma i u slu­ča­je­vi­ma odr­ži­vo­sti i una­pre­đe­nja teh­no­lo­ško- pro­iz­vod­nog pro­ce­sa, me­đu­tim, osta­vlja po stra­ni pro­blem ras­po­dje­le dru­štve­nog bo­gat­stva, a kao ne­ga­ti­van efe­kat, obič­no, ima po­ve­ća­nje sto­pe si­ro­ma­štva. Stra­ni vla­sni­ci, u ve­ći­ni slu­ča­je­va, po­di­žu ni­vo efi­ka­sno­sti fir­me, ali, isto­vre­me­no, iz­vr­še pri­ti­sak na ci­je­ne, sma­nju­ju broj za­po­sle­nih i za­ra­de, ra­u­bu­ju re­sur­se, a do­bit pla­si­ra­ju u in­stran­stvo. Do­bar efe­kat upra­vlja­nja mo­gu­će je po­sti­ći i ka­da je fir­ma u dru­štve­nom vla­sni­štvu, za šta su, do sko­ro, do­bar pri­mjer bi­le pod­go­rič­ke „Plan­ta­že”, pa dru­štve­na svo­ji­na još ni­je „sa­hra­nje­na”.
Dr­ža­ve, ko­je pro­da­ju ja­va­na do­ba ili ih da­ju u kon­ce­si­ju, za­vr­ša­va­ju kao ko­lo­ni­je. Skan­da­lo­zna de­ša­va­nja u po­stup­ci­ma pri­va­ti­za­ci­je u Cr­noj Go­ri obje­lo­da­nje­na su na­knad­nim za­htje­vi­ma du­go­go­di­šnjeg ko­a­li­ci­o­nog part­ne­ra vla­da­ju­će par­ti­je. Na­i­me, So­ci­jal­de­mo­krat­ska par­ti­ja (SDP) je, na­kon 17 go­di­na sa­ve­zni­štva sa De­mo­krat­skom par­ti­jom so­ci­ja­li­sta (DPS), tra­ži­la, anek­som ko­a­li­ci­o­nog ugo­vo­ra, po­kre­ta­nje pi­ta­nja dr­žav­ne imo­vi­ne, od­no­sno, pro­vje­ru pri­va­ti­za­ci­je u ne­kim pred­u­ze­ći­ma, u ko­ji­ma su i sa­mi uče­stvo­va­li. Iz­me­đu osta­log, anek­som se tra­ži­la pro­vje­ra ugo­vo­ra sa kom­pa­ni­jom A2A o do­ka­pi­ta­li­za­ci­ji i dje­li­mič­noj pri­va­ti­za­ci­ji Elek­tro­pri­vre­de Cr­ne Go­re (EPCG), iako je je­dan od glav­nih ak­te­ra tog pro­ce­sa bio, do sko­ra, ka­dar SDP i pot­pred­sjed­nik Vla­de. Opo­zi­ci­ja je na to od­go­vo­ri­la da im ni­je­su po­treb­ni ni­ka­vi anek­si, već da nad­le­žni or­ga­ni pre­i­spi­ta­ju op­štu oti­ma­či­nu dru­štve­ne imo­vi­ne i pro­ce­su­i­ra­ju one funk­ci­o­ne­re ko­ji su od­go­vor­ni za te po­slo­ve.
Po­sled­njih mje­se­ci cio pro­stor Cr­ne Go­re za­hva­ćen je za­htje­vi­ma rad­ni­ka iz pri­va­ti­zo­va­nih pred­u­ze­ća da se pre­i­spi­ta­ju pri­va­ti­za­ci­o­ni pro­ce­si u nji­ho­vim, sa­da već biv­šim pred­u­ze­ći­ma. Upr­kos ve­li­kom bro­ju pred­u­ze­ća u ko­ja je uve­den ste­čaj, za­htje­vi­ma rad­ni­ka i po­dr­šci iz opo­zi­ci­je da se od­go­vor­ni pr­ce­su­i­ra­ju, ma­li je broj njih, bar do sa­da, ko­ji su od­go­vo­ra­li zbog kri­vič­nog dje­la pro­u­zro­ko­va­nja la­žnog ste­ča­ja.
(na­sta­vi­će se)