Od­bra­na op­tu­že­nih u pred­me­tu Cr­no­gor­ske ko­mer­ci­jal­ne ban­ke ju­če je u pod­go­rič­kom Vi­šem su­du ospo­ri­la vje­ro­do­stoj­nost pro­ve­de­nih ko­pi­ja do­ka­za u slu­ča­ju do­dje­le 1.500.000 eura kre­di­ta kom­pa­ni­ji Ka­ta­ro in­vest­ment Luk­sem­burg. Pred su­di­jom Anom Vu­ko­vić na­la­ze se biv­ša di­rek­tor­ka CKB ban­ke Mil­ka Lju­mo­vić, Bo­sa Ta­tar, Du­brav­ka Pa­vi­će­vić, Ve­li­ša Ra­du­no­vić, Je­li­ca Pe­tri­če­vić i Go­ri­ca Vu­ji­sić, zbog op­tu­žbi da su zlo­u­po­tre­bom po­lo­ža­ja i odo­bra­va­njem kre­di­ta bez po­kri­ća na­ni­je­li šte­tu OTP ban­ci (vla­sni­ku CKB) od 6,92 mi­li­o­na eura.
Bra­ni­lac Mil­ke Lju­mo­vić, advo­kat Go­ran Ro­dić, ko­men­ta­ri­šu­ći pro­ve­de­nu do­ku­men­ta­ci­ju kom­pa­ni­je Ka­ta­ro in­vest­ment Luk­sem­burg, uka­zao je su­du da se kao i u pret­hod­nim slu­ča­je­vi­ma ra­di o ko­pi­ja­ma. Pri­mi­je­tio je raz­li­či­to­sti u na­zi­vu sje­di­šta kom­pa­ni­je ko­ji se na­la­ze na me­mo­ran­du­mu i pe­ča­tu za­htje­va upu­će­nom Cr­no­gor­skoj ko­mer­ci­jal­noj ban­ci za do­dje­lu kre­di­ta.
– Na za­htje­vu se umje­sto pot­pi­sa na­la­zi fak­si­mil pot­pi­sa vla­sni­ce Na­ta­li Ro­že. Kao i na spor­nim do­ka­zi­ma kom­pa­ni­je Da­fin Luk­sem­burg za­htjev je pot­pi­sao Ivan La­kić, za ko­jeg od­bra­na sum­nja da je iz­ra­đi­vao do­ku­men­ta­ci­ju za Ka­ta­ro in­vest­ment Luk­sem­burg – ka­zao je Ro­dić.
Bra­ni­lac op­tu­že­nog Ve­li­še Ra­du­no­vi­ća, advo­kat Mi­o­drag Bo­ja­nić, pri­mi­je­tio je da su za­htje­vi za kre­dit kom­pa­ni­ja Da­fin Luk­sem­burg i Ka­ta­ro in­vest­ment Luk­sem­burg su­štin­ski isto­vjet­ni kao i da se vi­di da su ra­đe­ni sa istog mje­sta.
– Pot­pu­no su isti do­ku­men­ti, sa­mo je za­mi­je­njen na­ziv fir­me i iz­nos nov­ca ko­ji se tra­ži od ban­ke – po­ja­snio je advo­kat Bo­ja­nić.
Pri­li­kom pre­gle­da od­lu­ke o odo­bre­nju kre­di­ta kom­pa­ni­ji Ka­ta­ro in­vest­ment op­tu­že­ni Ra­du­no­vić je pri­mi­je­tio da je u do­ku­ment, mi­mo usta­lje­ne prak­se, ban­ka uni­je­la de­talj­ni­ji opis sred­sta­va obez­bje­đe­nja.
Op­tu­že­na Bo­sa Ta­tar je ka­za­la da ni­je bit­no da li se na od­lu­ci na­la­zi na­pi­sa­no „na­mjen­ski de­po­zit” ili sa­mo „de­po­zit”, jer je soft­ver kon­ci­pi­ran na na­čin da je kre­dit bio uve­zan sa nov­ča­nim obez­bje­đe­njem.
Ko­men­ta­ri­šu­ći ugo­vor o kre­di­tu kom­pa­ni­ji CIL, advo­kat Bo­ri­vo­je Tr­gov­če­vić je pri­mi­je­tio da je, iako u čla­nu 5 ni­je eks­pli­cit­no na­ve­de­no, za kre­dit ga­ran­to­va­no na­mjen­skim de­po­zi­tom.
On je ka­zao da po­sje­du­je za­pi­snik sa sjed­ni­ce kre­dit­nog od­bo­ra Cr­no­gor­ske ko­mer­ci­jal­ne ban­ke iz 2010. go­di­ne, na kom su čla­no­vi do­ni­je­li jed­no­gla­snu od­lu­ku o po­kre­ta­nju pro­ce­du­re na­pla­te kre­di­ta odo­bre­nog tri go­di­ne ra­ni­je kom­pa­ni­ji Ka­ta­ro in­vest­ment Luk­sem­burg.
U pred­lo­gu za tu od­lu­ku je iz­ni­je­ta či­nje­ni­ca da CIL po­sje­du­je ak­ci­je HLT fon­da u vri­jed­no­sti od 3.299.466 eura.
Advo­kat Bo­ja­nić je do­dao da ne­ma sum­nje da se ra­di­lo o de­po­zi­tu ko­ji je bio na­mi­je­njen kao obez­bje­đe­nje kon­kret­nog kre­di­ta.
U jed­nom od pro­ve­de­nih do­ku­me­na­ta slu­žbe­ni­ce ban­ke Je­le­na Du­bak i Je­le­na Ra­do­vić su sre­di­nom sep­tem­bra 2009. go­di­ne kon­sta­to­va­le da je kre­dit CIL obez­bi­je­đen de­po­zi­tom.
Op­tu­že­na Mil­ka Lju­mo­vić ju­če je tvr­di­la da su sred­stva obez­bje­đe­nja za kre­dit CIL-u bi­la blo­ki­ra­na do mo­men­ta „dok ga ne­ki ko­mi­tet na­kon na­šeg od­la­ska ni­je od­blo­ki­rao”.VJ.D.


Sum­nji­vi pot­pi­si

Bo­sa Ta­tar ju­če ni­je mo­gla sa si­gur­no­šću da po­tvr­di da se na jed­nom od pro­ve­de­nih do­ku­me­na­ta na­la­zi njen pot­pis.
– Ni­je­sam u pot­pu­no­sti si­gur­na da je ovo moj pot­pis zbog na­či­na na ko­ji je na­pi­san. Ta­ko­đe sam pri­mi­je­ti­la na ne­kim ko­pi­ja­ma do­ku­me­na­ta iz sud­skih spi­sa pred­me­ta da su ne­ki imi­ti­ra­li moj pot­pis – po­ja­sni­la je Ta­tar.