Ko­or­di­na­tor pro­gra­ma vla­da­vi­ne pra­va u Gra­đan­skoj ali­jan­si Zo­ran Vu­ji­čić oci­je­nio je da se u Cr­noj Go­ri sva­ke dvi­je go­di­ne vr­še am­ne­sti­je osu­đe­nih li­ca bez ana­li­ze po­sle­di­ca tog či­na. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, sam čin am­ne­sti­je ne smi­je se zlo­u­po­tre­blja­va­ti u pred­iz­bor­nim tr­ka­ma, već pri­je sve­ga mo­ra da ko­ri­sti pra­vu, prav­di i hu­ma­no­sti. Ve­li­ki broj am­ne­sti­ja, is­ti­če Vu­ji­čić, obe­smi­šlja­va rad su­di­ja.
– Pri­je sve­ga tre­ba is­ta­ći da je am­ne­sti­ja čin mi­lo­sti dr­ža­ve i kao ta­kav tre­ba da po­sto­ji u ka­zne­nom si­ste­mu. Me­đu­tim, ovom pro­ble­mu se ne mo­že pri­stu­pi­ti jed­no­stra­no. Na­i­me, ka­da je Cr­na Go­ra u pi­ta­nju am­ne­sti­ja gu­bi smi­sao iz vi­še raz­lo­ga, po­čev od či­nje­ni­ce da se od pro­gla­še­nja ne­za­vi­sno­sti sva­ke dvi­je go­di­ne am­ne­sti­je spro­vo­de bez iole du­blje ana­li­ze po­sle­di­ca tog či­na, bez uklju­či­va­nja ši­re dru­štve­ne za­jed­ni­ce i bez ko­mu­ni­ka­ci­je sa ošte­će­nom stra­nom. Sa­da je, valj­da, svi­ma ja­sno da se ovaj in­sti­tut ne mo­že zlo­u­po­tre­blja­va­ti u pred­iz­bor­ne svr­he, već se is­klju­či­vo mo­ra ko­ri­sti­ti u ci­lju prav­de, hu­ma­no­sti i stva­ra­nju no­vih vri­jed­no­sti i ga­ran­ci­ja da se uči­nje­na ne­dje­la ne po­no­ve ili sve­du na mi­ni­mum. Ovo­li­ki broj am­ne­sti­ja di­rekt­no obe­smi­šlja­va i rad su­di­ja, pa se pra­vom na­me­će pi­ta­nje da li bi pri­li­kom od­mje­ra­va­nja ka­zne tre­ba­lo uze­ti u ob­zir i če­ste am­ne­sti­je – ka­že on.
Za­kon­ska rje­še­nja, sma­tra Vu­ji­čić, mo­ra­ju bi­ti za­sno­va­na pri­je sve­ga na hu­ma­no­sti i pot­pu­noj re­so­ci­ja­li­za­ci­ji.
Sa­rad­ni­ca pro­gra­ma u Cen­tru za gra­đan­sko obra­zo­va­nje Ta­ma­ra Mi­laš ka­že da se u Cr­noj Go­ri ola­ko am­ne­sti­ra­ju li­ca osu­đe­na za naj­te­ža kri­vič­na dje­la. Na­gla­ša­va i da su oni ra­ni­je uka­zi­va­li da bi do­dje­lji­va­nju am­ne­sti­je tre­ba­lo re­strik­tiv­ni­je pri­stu­pi­ti.
– Iz­u­zet­no je va­žno utvr­di­ti ja­sne kri­te­ri­ju­me za even­tu­al­no iz­u­ze­će ne­kih kri­vič­nih dje­la iz in­sti­tu­ta am­ne­sti­je, ali i ura­di­ti ana­li­zu po­sle­di­ca svih do­sa­da­šnjih am­ne­sti­ja, ka­ko bi se išlo u da­lji pro­ces efi­ka­snog am­ne­sti­ra­nja. U su­prot­nom, bez ja­snih kri­te­ri­ju­ma u pi­ta­nje bi se mo­gao do­ve­sti i kre­di­bi­li­tet sud­skih od­lu­ka, kao i efi­ka­snost sa­mog in­sti­tu­ta am­ne­sti­je kao va­žnog si­ste­ma re­so­ci­ja­li­za­ci­je – ka­že Mi­laš.
Ona sma­tra da ključ rje­še­nja ni­je u pro­mje­ni za­kon­ske re­gu­la­ti­ve i po­o­štre­nju ka­zne­nih od­red­bi za po­či­ni­o­ce te­ških kri­vič­nih dje­la, pa i u ubi­sta­va.
– Te ka­zne su pro­pi­sa­ne ra­spon­skim ro­kom, pa su­do­vi, ci­je­ne­ći do­ka­zni po­stu­pak u kon­kret­nim slu­ča­je­vi­ma, od­lu­ču­ju o vi­si­ni sank­ci­je i ima­ju pro­stor da je ade­kvat­no od­mje­re. Su­do­vi su ti ko­ji tre­ba da pro­ci­je­ne ka­da i u ko­jim okol­no­sti­ma ka­zne tre­ba da bu­du stro­ži­je, od­no­sno da se ide do za­kon­skog mak­si­mu­ma kod svih po­či­ni­o­ca kri­vič­nih dje­la. Ali neo­p­hod­no je ja­ča­nje me­ha­ni­za­ma pre­ven­ci­je svih de­vi­jant­nih ob­li­ka po­na­ša­nja u dru­štvu ka­ko bi sma­nji­li na­stu­pa­nje te­ških ili fa­tal­nih po­sle­di­ca bol­nih za po­je­din­ca i dru­štvo – na­vo­di ona.
Po­sla­nik De­mo­sa Zo­ran Mi­lja­nić je na­ja­vio da će ini­ci­ra­ti iz­mje­ne Kri­vič­nog za­ko­ni­ka, ve­za­no za naj­te­ža kri­vič­na dje­la. Cr­na Go­ra ni­je ima­la do­ži­vot­nu ka­znu u Kri­vič­nom za­ko­ni­ku, dok je smrt­na ka­zna iz Usta­va iz­bri­sa­na 1992. go­di­ne. De­set go­di­na ka­sni­je ona je na su­ge­sti­ju Sa­vje­ta Evro­pe iz­bri­sa­na i iz KZ-a.
Mi­lja­nić je ka­zao da će zbog sve ve­ćeg bro­ja bru­tal­nih ubi­sta­va u Cr­noj Go­ri ini­ci­ra­ti uvo­đe­nje do­ži­vot­ne za­tvor­ske ka­zne.
– Po ko zna ko­ji put uka­zu­je se da je ka­zne­na po­li­ti­ka u Cr­noj Go­ri bla­ga, po­seb­no za naj­te­ža kri­vič­na dje­la – po­ru­čio je ra­ni­je Mi­lja­nić.
Kri­vič­nim za­ko­ni­kom je pro­pi­sa­no da se za te­ška ubi­stva može mak­si­mal­no iz­re­ći 40 go­di­na za­tvo­ra.
Kri­mi­no­log Ve­li­mir Ra­ko­če­vić ka­že da je ne­do­pu­sti­vo da am­ne­sti­ja ob­u­hva­ti li­ca ko­ja su osu­đe­na za naj­te­ža kri­vič­na dje­la.
– Am­ne­sti­ja za naj­te­ža kri­vič­na dje­la je ne­pri­hva­tlji­va jer se na taj na­čin obe­smi­šlja­va­ju kri­vič­ne sank­ci­je i anu­li­ra rad su­do­va. Am­ne­sti­jom se u isti koš sta­vlja­ju iz­vr­ši­o­ci svih kri­vič­nih dje­la što je ne­pri­hva­tlji­vo. Za naj­te­ža kri­vič­na dje­la ne­ma am­ne­sti­je – upo­zo­rio je Ra­ko­če­vić, na­gla­ša­va­ju­ći da ne bi smje­la da se am­ne­sti­ra­ju li­ca osu­đe­na za te­že zlo­či­ne, tj. oni ko­ji­ma je iz­re­če­no pre­ko de­set go­di­na za­tvo­ra.
D.Ž.

Za go­di­nu
po­mi­lo­va­no
49 lica

Pred­sjed­nik Cr­ne Go­re Fi­lip Vu­ja­no­vić la­ni je po­mi­lo­vao 49 osu­đe­nih li­ca. Vu­ja­no­vić je do­nio tri od­lu­ke ko­ji­ma je uva­žio mol­be za po­mi­lo­va­nje osu­đe­nih li­ca za po­či­nje­na kri­vič­na dje­la pro­tiv imo­vi­ne dok je iz obla­sti kri­vič­na dje­la pro­tiv plat­nog pro­me­ta i pri­vred­nog po­slo­va­nja po­mi­lo­vao osam osu­đe­ni­ka.