Pre­ma po­li­cij­skim po­da­ci­ma, u Cr­noj Go­ri su re­gi­stro­va­na 234 li­ca ko­ja da­ju no­vac na ka­ma­tu, a ni­ko od njih ni­je u za­tvo­ru. Je­dan broj ze­le­na­ša sa­mo­stal­no se ba­vi da­va­njem ve­ćih svo­ta nov­ca na ka­ma­tu, dok je zna­ča­jan broj lju­di iz tog mi­ljea po­ve­zan sa or­ga­ni­zo­va­nim kri­mi­nal­nim gru­pa­ma. Po­li­ci­ja je ne­dav­no po­kre­nu­la ak­ci­ju „Tor­na­do“, u ko­joj je Ibra­him Ka­dić uhap­šen zbog sum­nje da se ba­vi ze­le­na­še­njem, ali će se on u da­ljem po­stup­ku bra­ni­ti sa slo­bo­de.
–Pre­ma zad­njim ope­ra­tiv­nim is­tra­ži­va­nji­ma, u Cr­noj Go­ri su tre­nut­no re­gi­stro­va­ne 234 oso­be ko­je se ba­ve ze­le­na­še­njem. Od na­ve­de­nog bro­ja, 16 od­sto su pri­pad­ni­ci raz­li­či­tih kri­mi­nal­nih gru­pa, dok se osta­tak ti­me ba­vi sa­mo­stal­no – ka­zao je di­rek­tor Upra­ve po­li­ci­je Slav­ko Sto­ja­no­vić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, kao za­log za po­zajm­lje­ni no­vac uzi­ma­ju se vo­zi­la ili ne­kret­ni­ne, dok se u ma­njem bro­ju slu­ča­je­va pre­u­zi­ma­ju po­slov­ni pro­sto­ri ko­ji već po­slu­ju.
U Cen­tru za gra­đan­sko obra­zo­va­nje sma­tra­ju da je cr­no­gor­ska po­li­ci­ja za­bri­nja­va­ju­će da­le­ko od po­treb­nog ka­pa­ci­te­ta da se uhva­ti u ko­štac sa jed­nom od naj­so­fi­sti­ci­ra­ni­jih vr­sta kri­mi­na­la u Cr­noj Go­ri, ko­ji in­du­ku­je i dru­ge po­jav­ne ob­li­ke te­ških kri­vič­nih di­je­la.
–Pret­hod­nih go­di­na po­li­ci­ja je ne­ko­li­ko na­vra­ta po­ku­ša­la da se zna­čaj­ni­je po­za­ba­vi pro­ble­mom ze­le­na­še­nja kroz ne­ko­li­ko pre­tre­sa, pri­vo­đe­nja i uzi­ma­nja iz­ja­va, po­sto­ja­le su i ano­nim­ne pri­ja­ve po ko­ji­ma se po­stu­pa­lo, ali sve do da­nas iz­o­stao je si­stem­ski pri­stup. Iz­o­sta­la je ja­sno ra­za­pe­ta mre­ža si­ste­ma u ko­joj bi za­vr­ša­va­li ka­ma­ta­ši. Ni­je­su to sa­mo tu­ži­la­štva i po­li­ci­ja, u tom si­ste­mu tre­ba da bu­du i de­po­li­ti­zo­va­ne in­sti­tu­ci­je, efi­ka­sno pra­vo­su­đe i, na­rav­no, me­di­ji sa svo­jom ne­za­o­bi­la­znom ulo­gom kre­i­ra­nja jav­nog mnje­nja u ci­lju za­šti­te jav­nog in­te­re­sa. Ako su mje­re taj­nog nad­zo­ra ne­gdje mo­gle da­ti re­zul­ta­te, na­rav­no, ka­da bi bi­le spro­vo­đe­ne na vi­so­ko pro­fe­si­o­nal­nom ni­vou, on­da je to bor­ba pro­tiv ze­le­na­ša. Ni­je te­ško za­klju­či­ti da su mno­gi ze­le­na­ši po­ve­za­ni sa di­lo­va­njem nar­ko­ti­ka i pra­njem nov­ca, ali i sa lju­di­ma u sa­moj po­li­ci­ji, što sve za­jed­no da­je za­i­sta za­bri­nja­va­ju­ću sli­ku kri­mi­nal­nog mi­ljea i ras­pro­stra­nje­no­sti po­slo­va iz sfe­re ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la, gdje or­ga­ni go­nje­nja i pra­vo­sud­ni or­ga­ni već du­go ne uspi­je­va­ju da do­đu do mjer­lji­vih re­zul­ta­ta. Po­što re­zul­ta­ti hro­nič­no iz­o­sta­ju, mo­ra­mo upri­je­ti pr­stom u vlast i re­ći da po­sto­je po­li­tič­ki raz­lo­zi za ova­ko du­gu op­struk­ci­ju bor­be pro­tiv or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la, pa sa­mim tim i pro­tiv ze­le­na­ša. To naj­če­šće de­fi­ni­še­mo kao ne­do­sta­tak po­li­tič­ke vo­lje ili osno­va­nu sum­nju da po­sto­ji spre­ga or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i po­li­ti­ke, što tu bor­bu či­ni iz­u­zet­no te­škom i ne­iz­vje­snom – sma­tra Bo­ris Ma­rić iz CGO.
Ka­ko je do­dao, lo­gi­ka vr­še­nja tog kri­vič­nog di­je­la upra­vo je usmje­re­na na odr­ža­va­nje stra­ha kod žr­tve, a mo­guć­nost uti­ca­ja na žr­tvu i even­tu­al­ne svje­do­ke je ogrom­na zbog ka­rak­te­ra ne­za­ko­ni­tog od­no­sa ko­ji je us­po­sta­vljen iz­me­đu žr­tve i ze­le­na­ša.
–Iz­u­zet­no su ri­jet­ki slu­ča­je­vi da sa­ma žr­tva pri­ja­vi ze­le­na­ša. Čak i ka­da je ze­le­na­še­nje ot­kri­ve­no od stra­ne or­ga­na go­nje­nja, te­ško je do­ći do do­ka­za jer je uobi­ča­je­na si­tu­a­ci­ja da svi ko­ji bi mo­gli svje­do­či­ti ću­te i če­ka­ju da pro­đe is­tra­ga. Na­i­me, kod tog kri­vič­nog di­je­la stva­ra se spe­ci­fi­čan la­nac od­no­sa i in­te­re­sa, gdje se prak­tič­no svi na­la­ze u ne­koj vr­sti de­lik­ta ili ogrom­nog „ne­r­je­ši­vog” ži­vot­nog pro­ble­ma – uka­zu­je Ma­rić.
U Gra­đan­skoj ali­jan­si ocje­nju­ju da je so­ci­o­e­ko­nom­ska si­tu­a­ci­ja u Cr­noj Go­ri ta­kva da po­go­du­je eks­pan­zi­ji ze­le­na­še­nja.
–Na­ru­ku ze­le­na­ši­ma ide i to što ban­ke u Cr­noj Go­ri ima­ju vi­so­ke ka­mat­ne sto­pe i gra­đa­ni su od stra­ne dr­ža­ve gur­nu­ti ka ne­mi­lo­srd­nim po­je­din­ci­ma ko­ji na naj­go­ri na­čin zlo­u­po­tre­blja­va­ju tu­đu ne­sre­ću. Po­li­ci­ja i tu­ži­la­štvo mo­ra­ju naj­o­štri­je da re­a­gu­ju i spri­je­če ši­re­nje ze­le­na­še­nja, bez ob­zi­ra na pro­ble­me sa ko­ji­ma se bo­re, po­čev od ka­drov­skih do teh­nič­kih – na­gla­ša­va Zo­ran Vu­ji­čić iz GA.
On je is­ta­kao da bor­ba pro­tiv ze­le­na­še­nja ne smi­je da se svo­di na pri­ja­ve ko­je pod­no­se po­je­din­ci ko­ji su osje­ti­li svu tra­gič­nost po­zajm­lji­va­nja nov­ca pod iz­u­zet­no ne­po­volj­nim uslo­vi­ma.
–Tre­ba for­mi­ra­ti po­se­ban po­li­cij­ski tim ko­me će pri­mar­ni za­da­tak bi­ti iden­ti­fi­ka­ci­ja ta­kvih li­ca. Da li će se li­ce bra­ni­ti sa slo­bo­de ili iz pri­tvo­ra stvar je su­da, ali ne smi­je­mo za­bo­ra­vi­ti da po­sto­je i dru­gi na­či­ni obez­bje­đi­va­nja pri­su­stva osum­nji­če­nog na su­đe­nju osim pri­tvo­ra. Uko­li­ko ze­le­na­še­nje pra­ti i ele­ment na­si­lja i za­stra­ši­va­nja, pu­šta­nje na slo­bo­du ta­kvih li­ca mo­že se vra­ti­ti kao bu­me­rang su­du i tu­ži­la­štvu kroz po­vla­če­nje pri­ja­ve i iz­ja­ve li­ca ko­je je to i ini­ci­ra­lo – na­vo­di Vu­ji­čić.
Do sa­da, sma­tra on, dr­ža­va ni­je mno­go ra­di­la na rje­ša­va­nju ovog pro­ble­ma, ko­ji kao naj­go­ra bo­lest iz­je­da dru­štvo.
Po­sla­nik i član Od­bo­ra za po­li­tič­ki si­stem, pra­vo­su­đe i upra­vu Dra­gi­nja Vuk­sa­no­vić ka­že da je svi­ma po­zna­to da u Cr­noj Go­ri ima do­sta slu­ča­je­va ze­le­na­še­nja i da jed­na po­li­cij­ska ak­ci­ja ne mo­že da ri­je­ši taj pro­blem.
–Ne mo­že se oče­ki­va­ti od ne­kog ko je žr­tva zlo­u­po­tri­je­blje­ne ži­vot­ne si­tu­a­ci­je da svje­do­či o tim stva­ri­ma, po­seb­no ako mu je pri­jet­nja­ma ugro­že­na bez­bjed­nost i bez­bjed­nost nje­go­ve po­ro­di­ce. Me­đu­tim, od nad­le­žnih dr­žav­nih or­ga­na svi oče­ku­je­mo da sa ma­nje pom­pe, a uz vi­še ra­da po­stig­nu vi­še re­zul­ta­ta. Mi­slim da se kroz pri­mje­nu mje­ra taj­nog nad­zo­ra i ope­ra­ti­vu mo­že i mo­ra po­sti­ći mno­go vi­še – za­klju­či­la je Vuk­sa­no­vi­će­va.D.Ž.


Ozbi­ljan pro­blem

Član skup­štin­skog od­bo­ra za bez­bjed­nost i od­bra­nu Ve­li­zar Ka­lu­đe­ro­vić ka­že da se i na ovom pri­mje­ru pre­po­zna­je ne­do­sta­tak po­li­tič­ke vo­lje nad­le­žnih da se uhva­te u ko­štac sa ve­o­ma iz­ra­že­nim pro­ble­mom ko­ji ozbilj­no do­pri­no­si op­štoj kri­mi­na­li­za­ci­ji dru­štva.
–Kao član od­bo­ra, na sjed­ni­ci ko­ja je bi­la za­tvo­re­na za jav­nost, bio sam u pri­li­ci da ču­jem po­dat­ke u ve­zi s tim pro­ble­mom. Sa­mo mo­gu re­ći da su oni ve­o­ma ozbilj­ni. Sa­ma či­nje­ni­ca da je od­bor na za­tvo­re­noj sjed­ni­ci kao po­seb­nu tač­ku dnev­nog re­da imao to pi­ta­nje upu­ću­je na za­klju­čak da se ra­di o ozbilj­nom pro­ble­mu. U od­no­su na re­ak­ci­ju i ono što do sa­da ima­mo, mi­slim da se mo­gu vra­ti­ti na ocje­nu da smo da­le­ko od efi­ka­sne ak­ci­je nad­le­žnih dr­žav­nih or­ga­na – ka­zao je Ka­lu­đe­ro­vić za Ra­dio Slo­bod­na Evro­pa.