Prav­ni za­stup­nik po­ro­di­ca žr­ta­va NA­TO agre­si­je u pred­me­tu „Mu­ri­no” Ve­li­ja Mu­rić upu­tio je pred­log Vla­di Cr­ne Go­re za sud­sku na­god­bu sa ošte­će­ni­ma. Pred­log je upu­ćen po­čet­kom ju­na, ali od­go­vor još ni­je sti­gao. Po­što je prak­sa da iz Vla­de od­mah od­go­va­ra­ju na ova­kve za­htje­ve, ja­sno je da dr­ža­va ni­je za­in­te­re­so­va­na za do­go­vor, to jest da ne že­le da daju na­kna­du žr­tva­ma bom­bar­do­va­nja u Mu­ri­nu.
Advo­kat Mu­rić je oci­je­nio da je do­sa­da­šnjim od­lu­ka­ma nad­le­žnih u pred­me­tu „Mu­ri­no” ja­sno da su po­ro­di­ce žr­ta­va prav­no obes­pra­vlje­ne.
– Ni­ko i nič­nim ne mo­že ospo­ri­ti isti­nu da su šest ci­vi­la u pr­voj po­lo­vi­ni 1999. go­di­ne žr­tve NA­TO ak­ci­ja i to bez trun­ke svo­je kri­vi­ce. Isto ta­ko, ni­ko ne mo­že us­tvr­di­ti, po­seb­no ne pre­ma voj­nim i prav­nim pra­vi­li­ma, da to ni­je svo­je­vr­sni zlo­čin i da su usmr­će­ni kla­sič­ne ci­vil­ne žr­tve ra­ta. Ako je to ta­ko, a za­i­sta je­ste, na­me­će se ra­zlo­žno pi­ta­nje i još ra­zlo­žni­ja pri­mjed­ba cr­no­gor­skom pra­vo­su­đu, ko­je ni­je zna­lo ili ne­će da zna da zlo­či­ni ovo­ga ti­pa ne za­sta­ri­je­va­ju ili, pak, kon­kret­no da se za­star­je­lost u par­nič­nom po­stup­ku mje­ri i ve­zu­je za za­star­je­lost u kri­vič­nom po­stup­ku – na­vo­di Mu­rić, do­da­ju­ći da je ovaj slu­čaj po­tvr­da da je cr­no­gor­sko pra­vo­su­đe odav­no „za­tu­ri­lo” po­vez sa oči­ju bo­gi­nje Ju­sti­ci­je, a o su­dij­skoj za­kle­tvi, prav­di i pra­vič­no­sti da se i ne go­vo­ri.
Pu­no­moć­nik po­ro­di­ce žr­ta­va ka­zao je da je pred­log Vla­di upu­tio ka­ko bi od­go­vor­ne na­veo na pra­vi put, da uči­ne gest ko­ji bi bio svo­je­vr­stan od­go­vor na sva otvo­re­na pi­ta­nja ko­ja se ve­zu­ju za mu­rin­ske NA­TO žr­tve.
– Ma­da je za­htjev in­to­ni­ran i smje­šten u vri­je­me ka­da je Ali­jan­sa opet iz­nad Mu­ri­ne, ali ovo­ga pu­ta ak­tu­el­na ne sa že­lje­znim pti­ca­ma, već ra­di pre­pa­ri­ra­nja ko­lek­tiv­ne svije­sti za „da” ili „ne”, oče­ku­ju­ći od­lu­ku po tom za­htje­vu, sve sam vi­še bli­ži uvje­re­nju da je za Vla­du slu­čaj mu­rin­skih žr­ta­va pre­pri­ča­na pri­ča. Bez sva­ke sum­nje, od­su­stvo osje­ća­ja o objek­tiv­noj kri­vi­ci i mo­ral­noj oba­ve­zi dr­ža­ve du­bo­ko vri­je­đa za­lju­blje­ni­ke u prav­du i pra­vič­nost, a po­seb­no i ona­ko ne­za­ra­sle pat­nje i bol­ne ra­ne po­ro­di­ca žr­ta­va zlo­či­na. Na­kon sve­ga pi­tam se šta na­go­ni Vla­du da zbog po­gre­šnih op­tu­žbi, broj­nim neo­prav­da­no hap­še­ni­ma, ne­ba­žda­re­no pla­ća sto­ti­ne i sto­ti­ne hi­lja­da eura, zbog če­ga ni­ko u ovoj ze­mlji ni­je od­go­va­rao, a da na dru­goj stra­ni ne­mu­što ću­ti o pod­ni­je­tom za­htje­vu i po­tre­bi obe­šte­će­nja mu­rin­skih žr­ta­va. Ja­snog od­go­vo­ra ili bi­lo ka­kvog od­go­vo­ra još uvi­jek ne­ma – do­da­je Mu­rić.
Advo­kat je osu­dio i to što za pro­pu­ste ka­ko u ovom, ta­ko i u dru­gim slu­ča­je­vi­ma rat­nih zlo­či­na ni­je bi­lo od­go­vor­nih.
– Da li je uzrok sve­ga ka­kvo in­stru­i­sa­no sud­stvo ili je ri­ječ o ne­kom „svje­snom” ne­zna­nju, da ne ka­žem o zloj na­mje­ri, sa­svim je sve­jed­no, ali je pot­pu­no iz­vje­sno da u ova­ko dra­stič­nim slu­ča­je­vi­ma, ko­ji bez sva­ke sum­nje ula­ze u sve re­le­vant­ne dr­žav­no-po­li­tič­ke i stra­te­ške iz­vje­šta­je, što kr­če put na­mje­ri ka evrop­skim in­te­gra­ci­ja­ma, da sve to i baš ta­ko ne bi smje­lo da se do­ga­đa. No, kao što i bi­va, od­go­vor­nih za „ne­pra­vo” ne­ma, a žr­tve is­cr­plje­ne zlo­či­ni­ma i ne­ma­šti­nom, ko­ja ih i ona­ko pra­ti i pri­ti­ska, bez sva­kog vi­da pot­po­re za­vr­ša­va­ju na ni­vou do­ma­će sud­ske „prav­de” – a o onoj dru­goj, ljud­skoj i prav­di čo­vje­ka mo­žda će su­di­ti ne­ko dru­go vri­je­me – ka­že Mu­rić.
U NA­TO bom­bar­do­va­nju Mu­ri­na 30. apri­la 1999. go­di­ne po­gi­nu­li su Ma­noj­lo Ko­ma­ti­na, Mi­ro­slav Kne­že­vić (13), Mil­ka Ko­ča­no­vić (69), Vu­kić Vu­le­tić (40), Ju­li­ja Bru­dar (10) i Oli­ve­ra Mak­si­mo­vić (13). Tom pri­li­kom su ra­nje­ni Ko­ri­na Mi­lo­vić iz Mu­ri­na, Sve­tla­na Ze­če­vić iz An­dri­je­vi­ce, Želj­ko Bje­la­no­vić iz Ve­li­ke, Dar­ko Mi­jo­vić iz Pod­go­ri­ce, Mir­ko Šo­škić iz Ulo­ti­ne, Slav­ko Mir­ko­vić iz Gra­ča­ni­ce, Vas­ko Če­jo­vić iz Be­ra­na i Da­ni­lo Jo­kić iz Ve­li­ke.
Vr­hov­ni sud ne­dav­no je na­lo­žio po­ro­di­ci Ko­ma­ti­na iz Mu­ri­na, či­ji je član stra­dao to­kom NA­TO bom­bar­do­va­nja, da dr­ža­vi vra­ti 69.000 eura, ko­li­ko im je is­pla­će­no na ime ne­ma­te­ri­jal­ne šte­te. Od po­ro­di­ce Ko­ma­ti­na tra­že­no je da pla­ti i tro­ško­ve par­nič­nog po­stup­ka u iz­no­su od 4.851 euro. Mu­rić je ulo­žio pri­go­vor na ta­kvu od­lu­ku su­da.M.V.P.


Ošte­će­ni se „ka­sno” obra­ća­ju su­du

Advo­kat Mu­rić je na­veo i da ne­prav­du cr­no­gor­skih pra­vo­sud­nih or­ga­na pred­sta­vlja i slu­čaj Alji Be­ći­ra­ja iz Vre­la, ko­ji je u rat­noj 1999. go­di­ni po­stao svo­je­vr­sna žr­tva.
– On i sta­ri Sa­dik Ram­ćaj iz isto­ga mje­sta se­dam da­na su dr­ža­ni ve­za­ni za sta­blo u mje­stu Po­li­ce kod Ro­ža­ja. Sa­dik je pod­le­gao tor­tu­ri, a nje­go­vo ti­je­lo ni­ka­da ni­je pre­da­to po­ro­di­ci. Cr­no­gor­sko pra­vo­su­đe, a išlo se do naj­vi­še prav­ne in­stan­ce, prak­tič­no je ig­no­ri­sa­lo za­htje­ve po­ro­di­ce za na­kna­du šte­te. Alji je sti­ca­jem okol­no­sti pre­ži­vio, tra­žio je i on cr­no­gor­sku sud­sku prav­du. Na­ža­lost, kao po ne­kom uta­ba­nom šni­tu, iako je bio ci­vil­na žr­tva ra­ta, pre­ma sta­vu iz ne­dav­ne pre­su­de Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci, i on je na­vod­no za­ka­snio da se obra­ti su­du. Ka­žu, tre­bao je to da ura­di u vre­me­nu od tri go­di­ne po iz­vr­še­nom zlo­či­nu. Ako ta­kvi zlo­či­ni i po me­đu­na­rod­nim i do­ma­ćim prav­nim stan­dar­di­ma ne za­sta­ri­je­va­ju, sta­vo­vi cr­no­gor­skih su­do­va, u naj­bla­žem, ozbilj­no za­bri­nja­va­ju – ob­ja­snio je Mu­rić.