U po­sled­njoj de­ce­ni­ji iz bu­dže­ta je is­pla­će­no 1,5 mi­li­o­na eura za na­kna­du šte­te pro­u­zro­ko­va­ne neo­sno­va­nom osu­dom ili neo­sno­va­nim li­še­njem slo­bo­de, sa­op­šte­no je „Da­nu“ iz Mi­ni­star­stva prav­de. Naj­vi­še nov­ca zbog ne­za­ko­ni­tih hap­še­nja is­pla­će­no je 2008. go­di­ne, ka­da je dr­ža­va pla­ti­la 340.000 eura, a naj­ma­nje 2014. go­di­ne, ka­da je po po­me­nu­tom osno­vu is­pla­će­no 14.850 eura. Iz mi­ni­star­stva su na­gla­si­li da se po­me­nu­ti iz­nos od­no­si na van­sud­sko po­rav­na­nje i da ci­fra od 1,5 mi­li­o­na ni­je ko­nač­na jer ve­ći­na pod­no­si­la­ca za­htje­va po ovom osno­vu ni­je sklo­pi­la spo­ra­zum sa mi­ni­star­stvom, već su prav­du po­tra­ži­li u par­nič­nom po­stup­ku. Pre­ma ne­zva­nič­nim po­da­ci­ma, u tom pe­ri­o­du je na osno­vu sud­skih pre­su­da is­pla­će­no pre­ko pet mi­li­o­na eura.
– U skla­du sa Za­ko­ni­kom o kri­vič­nom po­stup­ku, Mi­ni­star­stvo prav­de nad­le­žno je za tzv. pret­hod­ni po­stu­pak van­sud­ske na­god­be sa pod­no­si­o­cem za­htje­va za na­kna­du šte­te za neo­sno­va­no li­še­nje slo­bo­de. Čla­nom 499 stav 2 tog za­ko­ni­ka pro­pi­sa­no da je ošte­će­ni pri­je pod­no­še­nja tu­žbe za na­kna­du šte­te du­žan da se za­htje­vom obra­ti Mi­ni­star­stvu prav­de ra­di po­sti­za­nja spo­ra­zu­ma o po­sto­ja­nju šte­te i vr­sti i vi­si­ni na­kna­de. Ako se na osno­vu za­htje­va za na­kna­du šte­te ne po­stig­ne spo­ra­zum, ili Mi­ni­star­stvo prav­de ne do­ne­se od­lu­ku u ro­ku od tri mje­se­ca od da­na pod­no­še­nja za­htje­va, ošte­će­ni mo­že kod nad­le­žnog su­da pod­ni­je­ti tu­žbu za na­kna­du šte­te. U slu­ča­ju da je po­stig­nut spo­ra­zum sa­mo za dio za­htje­va, ošte­će­ni mo­že pod­ni­je­ti tu­žbu su­du i za pre­o­sta­li dio za­htje­va – ka­za­la je Đi­na Po­po­vić, port­pa­rol Mi­ni­star­stva prav­de.
U 2007. je is­pla­će­no 157.570 eura na osno­vu spo­ra­zu­ma ko­je je Mi­ni­star­stvo prav­de po­sti­glo sa ošte­će­ni­ma. Sle­de­će go­di­ne je is­pla­će­no 342.254 eura, a 2009. go­di­ne je taj iz­no­si bio 265.850 eura. U 2010. go­di­ni is­pla­će­no je 280.200 eura, u 2011. go­di­ni ta ci­fra je iz­no­si­la 195.120, a u 2012. go­di­ni is­pla­će­no je bli­zu 150.000 eura. U 2013. go­di­ni is­pla­će­no je 54.670 eura, to­kom 2014. go­di­ni 14.850 eura, a u 2015. i 2016. go­di­ni 27.170, od­no­sno 48.585 eura.
Mi­ni­star­stvo prav­de ne ras­po­la­že po­da­ci­ma ko­li­ko su nad­le­žni su­do­vi pre­su­di­li u sud­skim spo­ro­vi­ma po ovom osno­vu.
Iz Gra­đan­ske ali­jan­se uka­zu­ju da je pi­ta­nje neo­sno­va­nog li­še­nja slo­bo­de ustav­na ka­te­go­ri­ja i da je kao ta­kvo ve­o­ma va­žno i osje­te­lji­vo pi­ta­nje za sva­ku dr­ža­vu.
– Ovi iz­no­si ni­je­su do kra­ja pre­ci­zni jer se od­no­se sa­mo na one za­htje­ve za na­kna­du šte­te či­ji su pod­no­si­o­ci sklo­pi­li spo­ra­zum sa Mi­ni­star­stvom prav­de. Ali, u slu­ča­je­vi­ma ka­da se tu­ži­telj i mi­ni­star­stvo ne do­go­vo­re vo­di se par­nič­ni po­stu­pak i za tu evi­den­ci­ju je nad­le­žan sud, a ne Mi­ni­star­stvo prav­de. Gre­ške oko neo­sno­va­nih pri­tvo­ra pra­ve se na re­la­ci­ji po­li­ci­ja–tu­ži­la­štvo–sud i tu bi tre­ba­lo da se ura­di bo­lja ana­li­za, pri­je sve­ga osno­va pred­la­ga­nja pri­tvo­ra i obra­zlo­že­nja pri­li­kom od­re­đi­va­nja – ka­zao je Zo­ran Vu­ji­čić iz Gra­đan­ske ali­jan­se.
Ta­ko­đe, sma­tra on, ta ana­li­za bi tre­ba­la da ob­u­hva­ti i pi­ta­nje da li ima tu­ži­la­ca i is­tra­žnih su­di­ja ko­ji vi­še vo­le ovu mje­ru u od­no­su na dru­ge mje­re obez­bje­đe­nja pri­su­stva stra­na­ka u sud­skom po­stup­ku.
–Do­sa­da­šnja prak­sa je po­ka­za­la da ni­ko iz pra­vo­su­đa ni­je od­go­va­rao za ova­kve stva­ri. Iako se po­sta­vlja pi­ta­nje da li ijed­na nov­ča­na vri­jed­nost mo­že da kom­pen­zu­je li­še­nje slo­bo­de i sve one spo­red­ne efek­te (osu­da dru­štva, gu­bi­tak po­sla itd..), dr­ža­va mo­ra, osim is­pla­te nov­ča­ne kom­pen­za­ci­je, i da uti­če da se ova­kve si­tu­a­ci­je što ma­nje de­ša­va­ju u prak­si – is­ta­kao je Vu­ji­čić.
Ako pod­no­si­o­ci za­htje­va ne po­stig­nu spo­ra­zum pred Mi­ni­star­stvom prav­de i ljud­skih pra­va, mo­gu pod­ni­je­ti tu­žbu pred nad­le­žnim su­dom, a pra­vo na na­kna­du šte­te za­sta­ri­je­va u ro­ku od tri go­di­ne. Ina­če, da bi pri­tva­ra­nje bi­lo neo­sno­va­no, po­treb­no je da je po­stu­pak ob­u­sta­vljen pra­vo­sna­žnim rje­še­njem ili za­vr­šen pra­vo­sna­žnom oslo­ba­đa­ju­ćom pre­su­dom ili pre­su­dom ko­jom se op­tu­žba od­bi­ja.D.ŽIV­KO­VIĆ


„Cje­nov­nik” za bo­ra­vak u za­tvo­ru

Za mje­sec da­na ne­za­ko­ni­tog bo­rav­ka u pri­tvo­ru is­pla­će­u­je se u pro­sje­ku od 1.800 do 2.000 eura za one ko­ji ni­je­su ra­ni­je osu­đi­va­ni. Za oso­be ko­je su ra­ni­je osu­đi­va­ne pr­vi put se obez­bje­đu­je 1.800 eura, a za oso­be ko­je su vi­še pu­ta osu­đi­va­ne, ali su sa­da ne­za­ko­ni­to li­še­ne slo­bo­de, uzi­ma­ju­ći u ob­zir vr­stu kri­vič­nog dje­la, iz­dva­ja se od 600 do 1.500 eura. Ako li­ce ni­je osu­đi­va­no iz­dva­ja se 1.700 eura u slu­čaj­nu ap­so­lut­ne za­star­je­lo­sti kri­vič­nog go­nje­nja ili od­bi­ja­nja op­tu­žbe usled od­u­sta­ja­nja dr­žav­nog tu­ži­o­ca od da­ljeg kri­vič­nog go­nje­nja.