Pro­je­kat Revalorizacija svih ne­po­kret­nih i po­kret­nih kul­tur­nih do­ba­ra Cr­ne Go­re ko­ja taj sta­tus imaju od 1948. go­di­ne, ot­krio je stvar­no sta­nje u ko­me se na­la­zi na­ša kul­tur­na ba­šti­na. Bi­lo je kraj­nje vri­je­me i da se obez­bi­je­de in­sti­tu­ci­o­nal­na i za­ko­no­dav­na za­šti­ta spo­me­nič­kog na­slje­đa, 1.338 ne­po­kret­nih i 562 po­kret­na kul­tur­na do­bra, ko­ja su ob­u­hva­će­na ovim pro­jek­tom. Ka­ko na­vo­de iz Mi­ni­str­stva kul­tu­re, sa­da se stva­ra­ju i uslo­vi za fi­nan­sij­ska ula­ga­nja ka­ko bi se nje­go­va­lo, ali i una­pre­di­lo na­še na­slje­đe. O pri­pre­mi vi­še­go­di­šnje stra­te­gi­je – Ma­ster pla­na, ko­ji će pred­sta­vlja­ti du­go­ro­čan na­ci­o­nal­ni plan fi­nan­si­ra­nja pro­je­ka­ta na­mi­je­nje­nih una­pr­je­đe­nju sta­nja kul­tur­nih do­ba­ra, raz­go­va­ra­li smo sa Li­di­jom Lje­sar, di­rek­tor­kom Di­rek­to­ra­ta za kul­tur­nu ba­šti­nu, Mi­ni­star­stva kul­tu­re Cr­ne Go­re.
– Je­dan od re­zul­ta­ta Pro­jek­ta „Re­va­lo­ri­za­ci­ja kul­tur­nih do­ba­ra Cr­ne Go­re” je i po­da­tak da je 97 od­sto kul­tur­nih do­ba­ra za­dr­ža­lo sta­tus na­kon spro­ve­de­ne re­va­lo­ri­za­ci­je. U tri od­sto slu­ča­je­va, pred­lo­že­no je pre­i­spi­ti­va­nje sta­tu­sa kul­tur­nog do­bra zbog de­val­vi­ra­nja nji­ho­ve kul­tur­ne vri­jed­no­sti, od­no­sno gu­bit­ka oso­be­no­sti i svoj­sta­va po ko­ji­ma su bi­la zna­čaj­na i pre­po­zna­tlji­va. U ne­kim slu­ča­je­vi­ma kon­sta­to­va­no je da je do­šlo i do traj­nih gu­bit­ka ma­te­ri­jal­nih osta­ta­ka kul­tur­nog do­bra. Ipak, pri­je do­no­še­nja rje­še­nja o pre­stan­ku sta­tu­sa kul­tur­nog do­bra, Upra­va za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra će spro­ve­sti do­dat­na is­tra­ži­va­nja auten­tič­ne do­ku­men­ta­ci­je o kul­tur­nim do­bri­ma, na osno­vu če­ga će mo­žda po­sto­ja­ti mo­guć­nost re­kon­struk­ci­je po­je­di­nih kul­tur­nih do­ba­ra, u skla­du sa Za­ko­nom o za­šti­ti kul­tur­nih do­ba­ra – ka­že Lje­sar.
Ma­ster plan sa Pre­li­mi­nar­nom li­stom pri­o­ri­tet­nih in­ter­ven­ci­ja, či­ja je iz­ra­da u to­ku, bio je osnov za for­mi­ra­nje Pro­gra­ma za­šti­te i oču­va­nja kul­tur­nih do­ba­ra za 2015. go­di­nu, u okvi­ru ko­jeg se iz­dvo­ji­lo 58 pro­je­ka­ta.
– Oni se od­no­se na kon­zer­va­tor­ska i ar­he­o­lo­ška is­tra­ži­va­nja, iz­ra­du kon­zer­va­tor­skih pro­je­ka­ta i spro­vo­đe­nje kon­zer­va­tor­skih mje­ra za kul­tur­na do­bra iz gru­pe fi­zič­ki naj­u­gro­že­ni­jih. Ovih da­na bi­će ob­ja­vljen Jav­ni po­ziv upu­ćen prav­nim i fi­zič­kim li­ci­ma ko­ja u skla­du sa Za­ko­nom o za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra is­pu­nja­va­ju uslo­ve za ovu vr­stu ak­tiv­no­sti. Ta­ko­đe, Pro­gra­mom za­šti­te pla­ni­ra­na je re­a­li­za­ci­ja 115 pro­je­ka­ta, me­đu ko­ji­ma su, iz­u­zev ovih 58 ko­ji su sa Li­ste pri­o­ri­te­nih in­ter­ven­ci­ja, i pro­jek­ti ko­ji su kon­ci­pi­ra­ni u sa­rad­nji sa lo­kal­nim i na­ci­o­nal­nim in­sti­tu­ci­ja­ma iz obla­sti kul­tur­ne ba­šti­ne i gdje su re­a­li­za­to­ri pro­je­ka­ta već po­zna­ti – ob­ja­sni­la je Lje­sar.
Zna­čaj­na sred­stva na­mi­je­nje­na za­šti­ti i oču­va­nju kul­tur­ne ba­šti­ne iz­dva­ja­ju se iz op­štin­skih bu­dže­ta, na­mjen­skih sred­sta­va, ka­pi­tal­nog bu­dže­ta Cr­ne Go­re, te me­đu­na­rod­nih do­na­ci­ja.
– Za­kon o za­šti­ti kul­tur­nih do­ba­ra pro­pi­su­je da se kul­tur­na ba­šti­na fi­nan­si­ra iz dr­žav­nog i op­štin­skih bu­dže­ta, na­mjen­skih sred­sta­va i do­na­ci­ja. Go­di­šnji bu­džet Di­rek­to­ra­ta za kul­tur­nu ba­šti­nu Mi­ni­star­stva kul­tu­re iz­no­si 1.439.184 eura, od če­ga je 400.000 iz na­mjen­skih sred­sta­va - ren­te za za­šti­tu i oču­va­nje kul­tur­nih do­ba­ra ko­ja se ubi­ra kroz Za­kon o po­re­zu na pro­met ne­po­kret­no­sti. Od ukup­nog bu­dže­ta, 1.125.780 eura, opre­di­je­lje­no je za im­ple­men­ta­ci­ju 115 pro­je­ka­ta pred­vi­đe­nih Pro­gra­mom za­šti­te i oču­va­nja kul­tur­nih do­ba­ra za 2015. go­di­nu. Ovaj iz­nos sva­ka­ko ni­je do­vo­ljan, ali je va­žno is­ta­ći da se fi­nan­si­ra­nje kul­tur­nih do­ba­ra ostva­ru­je i po­sred­stvom lo­kal­nih usta­no­va iz obla­sti kul­tur­ne ba­šti­ne, ko­je se fi­nan­si­ra­ju iz op­štin­skih bu­dže­ta i re­a­li­zu­ju ak­tiv­no­sti usmje­re­ne na za­šti­ti i oču­va­nju kul­tur­ne ba­šti­ne na te­ri­to­ri­ji op­šti­ne na ko­joj dje­lu­ju. Po­me­nu­tim Pro­gra­mom za­šti­te i oču­va­nja kul­tur­nih do­ba­ra, ko­ji Vla­da Cr­ne Go­re do­no­si na pri­je­dlog Mi­ni­star­stva kul­tu­re na go­di­šnjem ni­vou, tra­di­ci­o­nal­no se fi­nan­si­ra­ju pro­jek­ti upra­vo ovih usta­no­va – ka­že Lje­sar.
Po­red Mi­ni­star­stva kul­tu­re, do­da­je ona, zna­ča­ja­na sred­stva iz dr­žav­nog bu­dže­ta na­mi­je­nje­na oču­va­nju kul­tur­ne ba­šti­ne, do­bi­ja­ju i Upra­va za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra či­ji bu­džet za 2015. go­di­nu 537.559,55 eura i Dr­žav­ni ar­hiv, či­ji bu­džet za 2015. go­di­nu iz­no­si 1.623.067,13 eura.
- Tu su za­tim Na­ci­o­nal­na bi­bli­o­te­ka „Đur­đe Cr­no­je­vić” sa bu­dže­tom 1.061.425,05 eura, Pri­rod­njač­ki mu­zej Cr­ne Go­re 382.648,00 eura, Cr­no­gor­ska ki­no­te­ka 150.018,61, Bi­bli­o­te­ka za sli­je­pe 176.654,09, Na­rod­ni mu­zej 1.999.136,44, Po­mor­ski mu­zej 243.544,56 i Cen­tar za kon­zer­va­ci­ju i ar­he­o­lo­gi­ju Cr­ne Go­re 747.488,81. Ova sred­stva su na­mi­je­nje­na fi­nan­si­ra­nju pro­je­ka­ta i pro­gra­ma in­sti­tu­ci­ja i za­po­sle­nih na po­slo­vi­ma ko­ji­ma se do­pri­no­si za­šti­ti, oču­va­nju i una­pr­je­đe­nju kul­tur­ne ba­šti­ne.
Ka­ko ova sred­stva ni­je­su do­volj­na, go­di­šnjim Pro­gra­mi­ma za­šti­te i oču­va­nja kul­tur­nih do­ba­ra fi­na­si­ra­ju se pro­jek­ti i ovih in­sti­tu­ci­ja.
No­vac na­mi­je­njen za­šti­ti i oču­va­nju kul­tur­nih do­ba­ra obez­bje­đu­ju se i kroz me­đu­na­rod­ne do­na­ci­je, ali se, ka­že di­rek­tor­ka Lje­sar, ne mo­že­mo po­hva­li­ti da smo is­ko­ri­sti­li mo­guć­no­sti ko­je pru­ža­ju po­je­di­ni, po­se­bo IPA fon­do­vi. No­vac je do­bi­jen za sve­ga ne­ko­li­ko pro­je­ka­ta.
Pro­jek­te oču­va­nja kul­tur­ne ba­šti­ne, re­a­li­zo­va­će 250 struč­nja­ka, što je je­dan od naj­zna­čaj­nih re­zul­ta­ta Pro­jek­ta „Re­va­lo­ri­za­ci­ja kul­tur­nih do­ba­ra Cr­ne Go­re”.
– Uklju­či­va­nje 250 struč­nja­ka iz obla­sti kul­tur­ne ba­šti­ne, ko­ji su kroz iz­ra­du ela­bo­ra­ta pro­šli svo­je­vr­stan pro­ces edu­ka­ci­je i do­e­du­ka­ci­je u pri­mje­ni sa­vre­me­nih stan­dar­da, ter­mi­no­lo­gi­je i me­to­do­lo­gi­je u obla­sti za­šti­te i oču­va­nja kul­tur­nih do­ba­ra, uti­ca­lo je na for­mi­ra­nje no­ve eks­pert­ske mre­že u ovoj obla­sti. To do­pri­no­si una­pre­đe­nju sta­nja kul­tur­nih do­ba­ra, po­di­za­nju svi­je­sti o nji­ho­vom zna­ča­ju i di­rekt­no se re­flek­tu­je na oču­va­nje kul­tur­nih vri­jed­no­sti po ko­ji­ma su kul­tur­na do­bra pre­po­zna­tlji­va i na osno­vu ko­jih ima­ju taj sta­tus. Pro­sto­ra za da­lje una­pr­je­đe­nje sva­ka­ko ima, ali mo­ra se is­ta­ći da su do­sa­da­šnji re­zul­ta­ti, pot­kri­je­plje­ni nor­ma­tiv­nom re­for­mom i znat­nim fi­nan­sij­skim ula­ga­nji­ma, do­pri­ni­je­li una­pr­je­đe­nju sta­nja jed­nog bro­ja kul­tur­nih do­ba­ra na te­ri­to­ri­ji Cr­ne Go­re – ka­že Lje­sar.
Di­rek­tor­ka Dir­ke­to­ra­ta za kul­tur­nu ba­šti­nu do­da­je i da se re­form­skim za­ko­ni­ma iz obla­sti kul­tur­ne ba­šti­ne, ko­jim se ure­đu­ju i pi­ta­nja mu­zej­ske, ar­hiv­ske i bi­bli­o­teč­ke dje­lat­no­sti, pro­pi­su­ju nov­ča­ne ka­zne za pre­kr­ša­je, dok Kri­vič­ni za­ko­nik pro­pi­su­je i mo­guć­nost kri­vič­ne od­go­vor­no­sti li­ca ko­je uni­šti ili ošte­ti kul­tur­no do­bro.
– Vje­ru­jem da je u slu­ča­ju kul­tur­nih do­ba­ra, ko­ja pred­sta­vlja­ju in­te­gral­ni dio na­slje­đa i tra­di­ci­je svih gra­đa­na u Cr­noj Go­ri, po­di­za­nje svi­je­sti o zna­ča­ju, te edu­ka­ci­ja sta­nov­ni­štva kao pre­ven­tiv­na mje­ra, po­seb­no vla­sni­ka i dr­ža­la­ca kul­tur­nih do­ba­ra, od po­seb­nog zna­ča­ja. Upra­vo im­ple­men­ta­ci­ja Pro­jek­ta Re­va­lo­ri­za­ci­je do­pri­ni­je­la je us­po­sta­vlja­nju sve­u­kup­no ažur­ni­jeg i efi­ka­sni­jeg si­ste­ma za­šti­te i oču­va­nja in­te­gri­te­ta i op­stan­ka kul­tur­nih do­ba­ra.
Iz­ra­dom pla­ni­ra­nog saj­ta na ko­jem će bi­ti pre­zen­to­va­ni svi ela­bo­ra­ti, zna­čaj­no će se uti­ca­ti na edu­ka­ci­ju sta­nov­ni­štva i raz­voj svi­je­sti o zna­ča­ju i vri­jed­no­sti­ma kul­tur­nih do­ba­ra za dru­štvo. Bi­će pre­do­če­ni ri­zi­ci ko­ji­ma su do­bra iz­lo­že­na i va­žnost da ih vla­snik, od­no­sno dr­ža­lac i sva­ki po­je­di­nac pra­vil­no ko­ri­ste, za­šti­te i ču­va­ju. Svi ovi be­ne­fi­ti im­ple­men­ti­ra­nog Pro­jek­ta su pred­u­slo­vi za pred­u­pr­je­đe­nje rad­nji ko­ji­ma se de­val­vi­ra­ju vri­jed­no­sti kul­tur­nih do­ba­ra – za­klju­či­la je Lje­sar.
Ž. JA­NjU­ŠE­VIĆ


Za iz­grad­nju i adap­ta­ci­je 3.640.956 eura

Ka­pi­tal­nim bu­dže­tom Cr­ne Go­re za 2015. go­di­nu, kroz po­zi­ci­ju „Iz­grad­nja i re­kon­struk­ci­ja obje­ka­ta kul­tu­re”, opre­di­je­ljen je iz­nos od 3.640.956 za adap­ta­ci­ju zgra­de biv­šeg Ru­skog po­slan­stva u Kra­lje­vi­ni Cr­noj Go­ri, di­je­la zgra­de biv­šeg Ita­li­jan­skog po­slan­stva u Kra­lje­vi­ni Cr­noj Go­ri u ko­joj je smje­šte­na Na­ci­o­nal­na bi­bli­o­te­ka „Đur­đe Cr­no­je­vić”, zgra­de biv­šeg Bel­gij­skog po­slan­stva u Kra­lje­vi­ni Cr­noj Go­ri, Spo­me­ni­ka na Stra­ži­ci u Plje­vlji­ma, Bi­bli­o­te­ke za sli­je­pe u Pod­go­ri­ci, biv­šeg objek­ta JNA u ko­jem će, po­red Mu­zič­kog cen­tra Cr­ne Go­re, bi­ti smje­šte­na Cr­no­gor­ska ki­no­te­ka, ko­ja se ba­vi pri­ku­plja­njem, pre­ven­tiv­nom i traj­nom za­šti­tom ki­no­teč­kog fon­da, ja­ko zna­čaj­nog seg­men­ta kul­tur­ne ba­šti­ne, za­tim Cen­tra za kul­tu­ru u Plje­vlji­ma u ko­jem će bi­ti smje­šten i Za­vi­čaj­ni mu­zej u Plje­vlji­ma, kao i objek­ta za po­tre­be Dr­žav­nog in­sti­tu­ta u Ko­la­ši­nu ko­ji će se ba­vi­ti iz­u­ča­va­njem isto­ri­je Cr­ne Go­re i va­lo­ri­za­ci­je dr­žav­nog kon­ti­nu­i­te­ta, što je sva­ka­ko iz do­me­na kul­tur­ne ba­šti­ne.


Re­sta­u­ri­ra­ utvr­đe­nje Be­sac u Vir­pa­za­ru

- Iz­dvo­ji­la bih „Re­sta­u­ra­ci­ju utvr­đe­nja Be­sac u Vir­pa­za­ru”, u okvi­ru ko­jeg su do­di­je­lje­na bes­po­vrat­na sred­stva u iz­no­su od 455.214 eura, za pr­vu fa­zu ra­do­va. To je re­sta­u­ra­ci­ja utvr­đe­nja. Dru­gim IPA pro­jek­tom pod na­zi­vom „Odr­ži­vo upra­vlja­nje tu­ri­zmom u okvi­ru ja­dran­skog na­slje­đa – HE­RA”, obez­bi­je­đe­no je 320.000 eura za im­ple­men­ta­ci­ju dru­ge fa­ze ra­do­va re­sta­u­ra­ci­je utvr­đe­nja Be­sac. Ta­ko će obje­kat bi­ti sta­vljen u funk­ci­ju sa odr­ži­vom na­mje­nom za po­tre­be lo­kal­ne za­jed­ni­ce – na­vo­di Lje­sar.