Vjer­ni­ci i sve­šten­stvo Ko­tor­ske pa­ro­hi­je pro­sla­vi­li su Sve­to­ga Ni­ko­lu, u Sa­bor­noj cr­kvi u Ko­to­ru, po­sve­će­noj Sve­tom ocu Ni­ko­la­ju. Mno­go sve­ča­ra ko­tor­ske pa­ro­hi­je ko­ji sla­ve sve­tog Ni­ko­lu 19. de­cem­bra i vre­men­ski uslo­vi pod­sta­kli su brat­stvo ovog sve­tog hra­ma da se hra­mov­na sla­va pod­jed­na­ko pro­sla­vlja i zi­mi i 22. ma­ja, na pra­znik pre­no­sa nje­go­vih sve­tih mo­šti­ju. Sve­tim ev­ha­ri­stij­skim sa­bra­njem na­čal­stvo­vao je pro­to­je­rej-sta­vro­for Mom­či­lo Kri­vo­ka­pić, ar­hi­je­rej­ski na­mje­snik bo­ko­ko­tor­ski i star­je­ši­na sve­tog hra­ma, uz sa­slu­že­nje pro­to­je­re­ja-sta­vro­fo­ra Mi­len­ka Je­ki­ća, pro­to­je­re­ja Ne­ma­nje Kri­vo­ka­pi­ća, pro­fe­so­ra Ce­tinj­ske bo­go­slo­vi­je, je­re­ja Ne­na­da Ka­le­ma i Mi­aj­la Bac­ko­vi­ća, te đa­ko­na Mi­ha­i­la La­za­re­vi­ća. Hra­mov­sku sla­vu uljep­ša­la je po­ja­njem gru­pa pje­va­ča iz Srp­skog pje­vač­kog dru­štva „Je­din­stvo”. U li­tur­gij­skom sa­bra­nju mo­li­tve­no je uče­stvo­vao ve­li­ki broj vi­jer­ni­ka me­đu ko­ji­ma su bi­li i Ru­si. Ve­li­ki broj vjer­ni­ka je pri­stu­pio i sve­tom pri­če­šću na če­lu sa dje­com. Bo­go­slu­že­nje je okon­ča­no re­za­njem slav­skog ko­la­ča i po­uč­nim ri­je­či­ma be­sje­de ko­ju je iz­go­vo­rio pro­ta Mom­či­lo.
Po drev­nom obi­ča­ju Ko­tor­ska cr­kve­na op­šti­na i Ko­lo srp­skih se­sta­ra ugo­sti­li su vjer­ni na­rod u Ri­zni­ci Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve u Ko­to­ru.
Star­je­ši­na hra­ma, otac Mom­či­lo, pred­sta­vio je čla­no­vi­ma Uprav­nog od­bo­ra SPC u Ko­to­ru i broj­nim in­te­lek­tu­al­ci­ma naj­sta­ri­ju ma­tič­nu knji­gu ro­đe­nih pa­ro­hi­je ko­tor­ske, ko­ja je sa­ču­va­na u Srp­skoj cr­kvi (1719-1826.) Ova knji­ga ima ne­iz­mjer­nu du­hov­nu i isto­rij­sku vri­jed­nost jer je bri­gom i vi­so­kom svi­je­šću pret­hod­nih ge­ne­ra­ci­ja sve­šten­stva sa­ču­va­na do na­ših da­na. Sli­je­de­ći nji­hov trag i sa­da­šnji star­je­še­na hra­ma se po­bri­nuo da se ta dra­go­cje­na ma­tič­na knji­ga naj­struč­ni­je za­šti­ti i obez­bi­je­di za no­ve ge­ne­ra­ci­je.
- Čla­no­vi Uprav­nog od­bo­ra SPCO su is­ka­za­li ra­dost zbog kva­li­tet­ne ob­no­ve i za­šti­te ove dra­go­cje­ne knji­ge ko­ja je je­dan od te­melj­nih svje­do­ka srp­skog du­hov­nog isto­rij­skog i kul­tur­nog tra­ja­nja na bla­go­slo­ve­nim pro­sto­ri­ma Bo­ke Ko­tor­ske, ko­ju je Sve­ti otac naš Sa­va bla­go­slo­vio svo­jim po­ho­di­ma i ute­me­lje­njem Zet­ske epi­sko­pi­je 1219. go­di­ne na Mi­holj­skoj pre­vla­ci - ka­zao je otac Ne­ma­nja Kri­vo­ka­pić.
M.D.P

Kon­ti­nu­i­tet pra­vo­sla­vlja

Pr­vi za­pis u ovoj ma­tič­noj knji­zi je iz ja­nu­a­ra 1719. Za­pi­si idu do apri­la 1826. ka­da su uve­de­ne ma­tič­ne knji­ge u pra­vo­slav­nim cr­kva­ma i pa­ro­hi­ja­ma na pro­sto­ru Hab­sbur­ške mo­na­hi­je. Knji­ga ima ukup­no 648 stra­na uko­ri­če­nih u ko­žni po­vez, kraj­nje jed­no­stav­nog iz­gle­da. Sa ovom ma­tič­nom knji­gom, i osta­lim ko­je se na nju na­sla­nja­ju kroz sle­de­ćih dva vi­je­ka, ko­tor­ska pa­ro­hi­ja je je­di­na u ko­ja ima ne­pre­ki­nu­ti kon­ti­nu­i­tet upi­sa­nih kr­šte­nih u Srp­skoj cr­kvi do da­na­šnjeg da­na.