Ći­ri­li­ca se dr­ža­la i op­sta­ja­la na sppskom go­vor­nom pod­ruč­ju kao pi­smo tri kon­fe­si­je. Njom su pi­sa­li i ka­to­li­ci i mu­sli­ma­ni i pra­vo­slav­ni sve do do­la­ska Austri­je u Bo­snu 1878. go­di­ne. Austri­jan­ci pri­mje­nju­ju stra­te­gi­ju ko­jom bi srp­ski fak­tor na te­ri­to­ri­ji Bo­sne bio eli­mi­ni­san. Ta­da oni pr­vi put u ško­la­ma di­je­le dje­cu pre­ma pi­smu, pa ka­to­lič­ka i mu­sli­man­ska uče na la­ti­ni­ci, a srp­ska na ći­ri­li­ci. To je pr­va po­dje­la gdje se pi­smo uze­lo kao stro­ga iden­ti­tet­ska di­o­be­na li­ni­ja. Po­ru­či­va­lo se da ći­ri­li­ca pri­pa­da sa­mo Sr­bi­ma, ka­zao je Ve­se­lin Ma­to­vić, pred­sjed­nik Ak­ti­va ot­pu­šte­nih pro­fe­so­ra iz Nik­ši­ća i ured­nik ča­so­pi­sa „Slo­vo”.
Na tri­bi­ni ,,Ri­ječ” Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re, po­sve­će­noj sve­tim Ći­ri­lu i Me­to­di­ju, on go­vo­rio o po­lo­ža­ju ći­ri­li­ce ne­kad i sad.
- Bor­ba iz­me­đu ći­ri­li­ce i la­ti­ni­ce je bor­ba iz­me­đu dva du­ha, dva iden­ti­te­ta, iz­me­đu is­to­ka i za­pa­da. So­ci­o­lin­gvi­sti tvr­de da pi­smo ne mo­ra bi­ti kom­po­nen­ta iden­ti­te­ta. Za pri­mjer na­vo­de evrop­ske na­ro­de, gdje svi pi­šu la­ti­ni­com, Njem­ci, Fran­cu­zi, Špan­ci... To nji­ma ne zna­či ni­šta. Ali, ov­dje na Bal­ka­nu, pi­smo je­ste pre­vas­hod­ni iden­ti­tet­ski znak. Čak pr­va od­red­ni­ca, ne­ka­da i va­žni­ja od sa­mo­ga je­zi­ka - na­veo je Ma­to­vić.
On je či­nje­ni­cu da se da­nas ve­li­ki broj Sr­ba ko­ri­sti la­ti­ni­com ob­ja­snio po­mo­dar­stvom. Osvr­ću­ći se na po­lo­žaj ći­ri­lič­nog pi­sma u Cr­noj Go­ri Ma­to­vić je is­ta­kao zva­nič­ne po­dat­ke iz 1985. go­di­ne ko­ji uka­zu­ju da je na ći­ri­li­ci štam­pa­no sve sem tri pe­ri­o­dič­na ča­so­pi­sa.
- Cr­na Go­ra je bi­la naj­ći­ri­lič­ni­ja re­pu­bli­ka u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji, čak ći­ri­lič­ni­ja od Ma­ke­do­ni­je - ka­zao je Ma­to­vić.
Pje­sni­ki­nja Mi­li­ca Kralj, ured­ni­ca tri­bi­ne ,,Ri­ječ” i ujed­no mo­de­ra­tor ve­če­ri, pod­sje­ti­la je na isto­rij­ske mo­men­te u ži­vo­tu Ći­ri­la i Me­to­di­ja, kao i na na­sta­nak ći­ri­li­ce.
- Ži­vot i dje­lo­va­nje so­lun­ske bra­će Ći­ri­la i Me­to­di­ja pred­sta­vlja isto­rij­sku traj­nu osno­vu, ne­spor­ni i ne­u­po­re­di­vi te­melj, ko­ji se na­sta­vlja ži­vo­tom i ra­dom Sve­tog Sa­ve - ka­za­la je ona.
Spo­me­ni­ci Ći­ri­lu i Me­to­di­ju na­la­ze u Be­o­gra­du, Ohri­du, Olo­mu­cu u Če­škoj, Han­ti Man­si­ja­ku u Ru­si­ji, u cen­tru Pa­zar­či­ka u Bu­gar­skoj, kao i ukra­jin­skom gra­du Mu­ka­če­vu, pod­sje­ti­la je Mi­li­ca Kralj.
Srp­skim je­zi­kom go­vo­ri­li su i pi­sa­li svi cr­no­gor­ski vla­da­ri, od Đu­ra­đa Cr­no­je­vi­ća, Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog i Nje­go­ša do kra­lja Ni­ko­le. Dr­ža­ve na­sta­ju i ne­sta­ju. Je­zik osta­je, i ne mo­že se mi­je­nja­ti i pre­pra­vlja­ti sva­kom pro­mje­nom i pre­prav­kom dr­ža­ve. Pod­sje­ti­mo se i či­nje­ni­ce da svi na­pa­di na je­zik ima­ju jed­nu kon­stan­tu, a to je da se de­ša­va­ju u vre­me­ni­ma oku­pa­ci­je – za­klju­čio je knji­žev­nik Đor­đe Bru­jić. A.ĆU­KO­VIĆ


Cr­no­go­rač­ki ili cr­no­gor­ski

Knji­žev­nik Đor­đe Bru­jić je ci­ti­rao prof. dr Rad­mi­la Ma­ro­je­vi­ća ko­ji je ka­zao: ,,No­vo­kom­po­no­va­ni je­zik ne zo­vu cr­no­go­rač­ki, tj. ,,je­zik Cr­no­go­ra­ca” (ne iz­vo­de ga od et­no­ni­ma), ne­go cr­no­gor­ski, ,,je­zik Cr­ne Go­re” (iz­vo­de ga od to­po­ni­ma). A Cr­na Go­ra je ime do­bi­la po cr­no­go­rič­koj šu­mi ko­je vi­še ne­ma, ta­ko da bi na­ziv cr­no­gor­ski je­zik bio be­smi­slen. To bi zna­či­lo da je to je­zik ko­ji se go­vo­ri po šu­ma­ma i go­ra­ma (na­še ze­mlje po­no­sne)”.